Danas smo dobro, a sutra? Infarkt i pored faktora rizika često dolazi nenajavljeno

Skoro 99 odsto pacijenata koji preleže srčani udar ili razviju srčanu insuficijenciju uglavnom imaju barem jedan faktor rizika, kojeg postaju svesni tek u koronarnoj jedinici. Kardiovaskularne bolesti su jedan od vodećih uzroka smrtnosti u Srbiji i u savremenom svetu. Lekari kažu da često čuju komentare bližnjih o tome da je pacijent pre 24 sata bio sasvim dobro i da nije imao nijednu tegobu. Naučnici se nadaju da će nova generacija alata, poput kalkulatora rizika, moći da uputi pacijente na nevidljive znake upozorenja i spreči fatalne ishode.

Bolest na koju možemo da utičemo

Glavni faktori rizika za infarkt miokarada su: povišen krvni pritisak koji je često i ključni, povišene vrednosti masnoća (holesterola i triglicerida) u krvi, dijabetes, gojaznost, nepravilna ishrana. Bitni rizici su i fizička neaktivnost, loša kontrola stresa, pušenje, godine i pol, porodična istorija bolesti srca.

Preporučujemo

-  Infarkt miokarda je stanje koje možemo u dobroj meri da sprečimo. Mislim da možemo da donosimo mudrije odluke ako razumemo sopstveni rizik. Potpuno razumevanje faktora rizika nekada je ipak izuzetno težak zadatak, posebno za mlađe osobe koje se često osećaju sasvim dobro, bez tegoba koje bi upućivale na bolest - kaže dr Metju Tomej, kardiolog u bolnici Mount Sinai Fuster Heart Hospital.

Novi način za raniju procenu rizika

U studiji objavljenoj 2025. godine u časopisu Journal of the American College of Cardiology predstavljen je besplatan onlajn kalkulator koji proračunava 30-godišnji rizik od razvoja srčanih bolesti. Namenjen je osobama uzrasta od 30 do 59 godina, a idealno bi bilo da se koristi jednom godišnje, kaže glavna autorka studije dr Sadija Kan, profesorka kardiovaskularne epidemiologije na Northwestern Medicine.

Novi kalkulator je zasnovan na PREVENT jednačinama Američkog udruženja za srce i predstavlja unapređenje starijeg alata koji je procenjivao desetogodišnji rizik od prvog aterosklerotskog kardiovaskularnog događaja, poput srčanog ili moždanog udara. Ranija verzija bila je namenjena osobama starijim od 40 godina, ali ova verzija često nije uspevala da otkrije značajan broj osoba koje su kasnije doživele srčani udar. Novi model procenjuje širi spektar ishoda, uključujući i srčanu insuficijenciju.

Dr Kan navodi da se sve više osoba u četvrtoj ili petoj životnoj deceniji, pa i ranije, suočava sa gojaznošću, dijabetesom ili hipertenzijom.

- Bitno je da ove osobe budu u potpunosti svesne faktora rizika i da ne čekaju da se javi srčana insuficijencija ili infarkt miokarda - kaže dr Kan.

Kalkulator je jednostavan za korišćenje, pod uslovom da imamo ključne zdravstvene podatke. Korisnici unose podatke poput pola, starosti, indeksa telesne mase, krvnog pritiska, holesterola, pušačkog statusa i dijabetesa. Zatim se, na osnovu tih trenutnih parametara, dobija procenat rizika za razvoj srčanih bolesti u narednih 10 i 30 godina.

Značaj rane prevencije

Mnogi stručnjaci smatraju da je novi onlajn kalkulator obećavajući dodatak alatima za prevenciju srčanih bolesti. Namenjen je da podstakne razgovor sa lekarom, a ne da zameni medicinsku negu, naglašava dr Nišant Šah, preventivni kardiolog u Duke University Medical Center.

Razgovori o riziku od srčanih bolesti počinju već oko 18. godine života, posebno ako pacijent u porodici ima istoriju kardiovaskularnih bolesti. Kada pacijenti dobiju uvid u rizik, lekar daje savete o preventivnim koracima, poput redovne fizičke aktivnosti, zdrave ishrane i dovoljno sna. Pacijent se upućuje na redovne kontrole krvnog pritiska i holesterola, koje su veoma važne kako bi se izbegla neprijatna iznenađenja, napominju lekari.

-  Često čujem priče poput: "Juče je bio ili bila sasvim dobro, a danas je mrtav." To je ono što pokušavamo da sprečimo. Mnogi pacijenti jednostavno nisu svesni kolika je verovatnoća da razviju srčanu bolest. Mnogi faktori rizika su tihi. Moguće je da imamo visok krvni pritisak, a da ga ne osetimo. Pacijenti smatraju da je sve u redu; drugačije je ako imamo bol ili osip na licu. Samo ukazivanje na rizike dovoljno je da neke osobe počnu da obraćaju više pažnje na kardiovaskularno zdravlje - navodi dr Šah.

Preostali izazovi

Stručnjaci ipak napominju da nijedna pojedinačna procena rizika neće savršeno predvideti verovatnoću infarkta miokarda ili srčane slabosti.

- Po svojoj prirodi, ne postoji kalkulator rizika koji uključuje svaku relevantnu varijablu. PREVENT jednačine predstavljaju zaista značajan napredak u predviđanju rizika, ali su ograničene u broju i vrsti varijabli koje uključuju - kaže dr Tomej.

Drugi relevantni faktori, kako naglašava doktor, odnose se na moguće kalcifikacije koronarne arterije ili plak u arterijama, genetske rizike, visoke nivoe lipoproteina, kao i pokazatelje upale, uključujući C-reaktivni protein.

- Kalkulator takođe ne uzima u obzir većinu životnih navika, poput fizičke aktivnosti i kvaliteta sna. Sve to mogu biti važna dodatna objašnjenja uz bilo koji broj koji prikaže kalkulator - kaže dr Tomej i dodaje da su istraživanja pokazala da PREVENT jednačine kod nekih pacijenata potcenjuju rizik. Pored navedenog, procene rizika neki pacijenti ne shvataju dovoljno ozbiljno ili ih pogrešno tumače.

Može li se proceniti rizik od srčanog udara?

Lekari se retko oslanjaju samo na jedan test kao procenitelj rizika. Redovni pregledi i laboratorijske analize i dalje su informativni, a neki ljudi imaju koristi od testova opterećenja, ehokardiograma i naprednih analiza lipida, poput merenja lipoproteina(a) i apolipoproteina B. Lekari takođe mogu proceniti rizik kroz detaljnu porodičnu anamnezu i razumevanje životnih navika pacijenta.

Bez obzira na sve, jasno razumevanje individualnog rizika od bolesti srca omogućava nam da na vreme reagujemo, na primer na povišen krvni pritisak, veći nivo masnoća i šećera u krvi. Bitno je da idemo redovno na sistematske preglede i razgovaramo sa lekarom o mogućem riziku i merama koje možemo da preduzmemo kako bismo zaštitili zdravlje.

(eKlinika)