Infarkt miokarda nema uniformne znake akutnog infarkta, ali, kod više od 80 odsto osoba, ova bolest se manifestuje jakim, dugotrajnim bolom u grudima. Bol u grudima, koji se širi na druge delove tela i traje duže od 15 minuta, znak je da treba pozovati hitnu pomoć. Stručnjaci naglašavaju da bol u grudima nije karakteristična manifestacija infarkta miokarda, već se može javiti i u drugim kliničkim stanjima. Najveći problem je što neki pacijenti kasno zatraže pomoć ili ne prepoznaju simptome.
Infarkt miokarda najopasniji je u prvih 15 minuta
Infarkt miokarda ili srčani udar je akutno i veoma ozbiljno stanje, koje nastaje kao posledica naglog prekida krvotoka u jednom delu srčanog mišića. Prema nekim podacima, u svetu se na svakih 40 sekundi desi jedan infarkt miokarda. Infarkt miokarda, ali i šlog, češći su u ranim jutarnjim satima, nakon buđenja. Precizna patofiziologija nije poznata, ali smatra se da je stanje posledica stresa, to jest pojačanog lučenja adrenalina i noradrenalina u jutarnjim časovima.
– Infarkt miokarda je nagli događaj, akutna situacija, u kojoj dolazi do poremećaja funkcije srčanog mišića, njegove prokrvljenosti, ali i poremećaja organizma u celini. Smatra se da je prvih 15 minuta infarkta, to jest od pojave bola u grudima, najopasnije jer se u tom periodu stvara svež tromb, koji organizam nastoji da razloži. Često se dešava da se krvni sud u početnim minutima spontano otvara i zatvara, što dovodi do poremećaja srčanog ritma koji mogu usloviti smrtni ishod – naglašava za portal eKlinika portal dr Srđan Bošković, načelnik Koronarne jedinice i Odeljenja kardiologije Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje.
Nagli prekid krvotoka najčešće posledica tromba
Usled prekida krvotoka u jednom delu srčanog mišića dolazi do izumiranja srčanog mišića. Nagli prekid krvotoka u krvnim sudovima uglavnom je posledica stvaranja tromba, ugruška unutar lumena krvnog suda.
– Pojava tromba sa druge strane uzrokovana je pucanjem (rupturom) aterosklerotskog plaka i izlivanjem njegovog sadržaja u unutrašnjost krvnog suda. Kontaktom sa mnogobrojnim supstancama u krvi, sa česticama lipida i tkivnih faktora, pokreće se kaskada nakupljanja i lepljenja trombocita (agregacija) i samog zgrušavanja krvi (koagulacija). Ovaj proces pospešuje i reaktivno sužavanje krvnog suda na mestu infarkta (spazam) što doprinosi ubrzanju zgrušavanja krvi. U retkim slučajevima, akutno zatvaranje koronarnog krvnog suda može biti posledica pucanja zida krvnog suda (disekcija), što je najprisutnije kod sredovečnih žena. Stanje može biti i posledica embolizacije, ali i produženog spazma krvnog suda, što nazivamo infarkt miokarda bez opstrukcije – objašnjava dr Bošković.
Kada postoji sumnja na infarkt miokarda bitno je što pre reagovati
Pri sumnji na akutni infarkt bitno je što pre reagovati, zbog već navedenih opasnosti od srčane smrti unutar prvih 30 minuta od pojave bola, upouzorava dr Bošković:
– Savetuje se da se pozove hitna pomoć. Na ovaj način pacijent dobija što pre stručnu pomoć i ubrzava se proces lečenja. Veliki evropski i svetski gradovi, Beograd i ostali gradovi u Republici Srbiji, tokom poslednjih decenija formirali su sistem mreže zbrinjavanja bolesnika (STEMI mreža) kojim se, kako je naučno dokazano, povećava preživljavanje bolesnika. Optimalno je da vreme od pojave bola do kontakta sa medicinskim radnikom ne bude duže od 30 do 60 minuta.
Neke osobe nemaju specifične simptome srčanog udara
Bol u grudima, koji je isključivo znak infarkta, nekada je teško prepoznati. Da se radi o nekom po život opasnom stanju, mogu da ukažu sledeći znaci i simptomi bolesti- bol u grudima je jak, cepajući i traje od 10 do 15 minuta, praćen je osećajem izražene malaksalosti, preznojavanja, mučnine i povraćanja.
– Bol se može širiti ili biti lokalizovan u levoj ruci, vilici ili u leđima i regionu želuca. Ovaj bol nije površan, ne može se osetiti pod prstima, već je u dubini grudnog koša i više je senzacija cepanja, stezanja ili jakog pritiska. Bol u jednoj tački ili migratorni bol u grudima verovatno nisu posledica infarkta miokarda. Nažalost oko 1/3 bolesnika, posebno starijih osoba, žena i dijabetičara, nemaju tipični bol u akutnom infarktu i oni se često javljaju lekaru sa zakašnjenjem zbog nespecifičnih simptoma srčanog udara – kaže za eKlinika portal dr Srđan Bošković i ističe da se slični bolovi, kao i kod infarkta miokarda, sa manjim razlikama, koje pacijenti često nisu u stanju da prepoznaju, javljaju i kao posledica nekih drugih bolesti.
– Na prvom mestu plućna embolija, akutna disekcija (cepanje) aorte i pneumotoraks (prisustvo vazduha u plućnoj maramici). Sva ova stanja su životno ugrožavajuća i zato je još jednom bitno naglasiti da se pri pojavi svakog bola u grudima, koji je jak i praćen opštim simptomima, treba odmah javiti službi hitne pomoći – naglašava dr Bošković.
Šta nikako ni raditi, kada uzeti nitroglicerin
Bol u grudima koji se širi u okolne delove tela i traje duže od 15 minuta, znak je da se pozove hitna pomoć. Pacijent ne sme da vozi kola, savetuje se, ako je moguće, da se krene uz pratnju u najbliži zdravstveni centar.
– U slučaju pojave ozbiljnih poremećaja ritma i gubitka svesti, osobe koje su u neposrednoj blizini bolesnika sa akutnim infarktom miokarda, trebalo bi da započnu mere kardiopulmonalne reanimacije. Ne uzimati nikako lekove na svoju ruku. Nitroglicerin se savetuje bolesnicima sa anginom pektoris. Kod ovih bolesnika zlatno je pravilo da neodložno treba potražiti medicinsku pomoć, ukoliko bol traje i posle uzimanja dve doze nitroglicerina, verovatno je da se tada radi o akutnom infarktu – napominje doktor Bošković.
Kako se manifestuje infarkt miokarda
Kod oko 1/4 bolesnika postoji tipična aura, takozvano „predinfarktno stanje“ koje se manifestuje novonastalim bolovima u grudima slabijeg intenziteta i kraćeg trajanja, javlja se od 48 do 72 sata pre pojave infarkta.
– Nove tegobe nikako ne treba ignorisati već se javiti lekaru, jer se u većini slučajeva može sprečiti razvoj infarkta miokarda. Za ostalih 3/4 bolesnika, nažalost, infarkt je prva manifestacija ishemijske bolesti srca – kaže dr Srđan Bošković za portal eKlinika. Kako ističe, ne postoji razlika u kliničkim karakteristikama infarkta miokarda u odnosu na pol bolesnika. Činjenica je da je on češći kod mladih muškaraca, ali nakon ulaska u menopauzu i žene imaju podjednaku incidencu pojave ovog oboljenja.
– Istina je da se kod značajnog procenta žena ova bolest ne ispoljava tipičnim bolom u grudima, pa je hospitalizacija zakasnela i samim tim lošiji su rezultati lečenja. Do skora su podaci iz literature ukazivali na čak povećanu smrtnost od infartka kod žena, upravo zbog kasne prezentacije bolesnika, ali i češćih komplikacija, posebno krvarenja tokom lečenja infarkta – ističe dr Bošković.
Kad se infart miokarda otkrije tek na rutinskom pregledu
Dešava se da nekada pacijenti pomisle da je u pitanju srce, a da se radi o bolovima usled gastritisa ili čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu ili obrnuto, da je bol želuca u stvari posledica infarkta. Bol u grudima, kako pojašnjava dr Bošković, nije karakteristična manifestacija jedino infarkta miokarda, već se može javiti i u drugim kliničkim stanjima.
– Poznato je da se infarkt donjeg zida često ispoljava kroz tegobe u vidu muke, nadimanja i povraćanja, pa se može zameniti sa bolestima vezanim za želudac. Razlika je upravo u pojavi opštih simptoma malaksalosti i preznojavanja, koji tipično prate srčani udar. Sa druge strane, oko 20 do 30 odsto bolesnika, posebno onih sa već prisutnim suženjima koronarnih krvnih sudova, ne moraju imati izražene tegobe infartka, i kod njih se preležani infarkt može dijagnostikovati pri rutinskim kardiološkim pregledima preko karakterističnih znakova na EKG zapisu ili tokom ultrazvučnog pregleda srca. Sam infarkt miokarda je veoma lako otkriti, jer se manifestuje tipičnim promenama na EKG zapisu u vidu elevacije ST spojnice, pa se savetuje da se svakom bolesniku sa bolom u grudima uradi EKG odmah po započinjanju pregleda – ukazuje dr Bošković.
Najmlađi pacijent imao samo 23 godine
Oko 30 odsto bolesnik,a koji dobiju infarkt su mlađe osobe, od 50 do 55 godina, dok preostalih 70 odsto čine starije osobe, priča nam dr Bošković:
– Neretko viđamo i veoma mlade osobe, mlađe od 40 godina, koje dožive infarkt miokarda. Najmlađi bolesnik lečen na IKVB Dedinje imao samo 23 godine. Postojanje udruženih faktora rizika kao što su akutni stres, genetska predispozicija i sistemske bolesti u formi vaskulitisa su predisponirajuće za nastanak infarkta kod mlađih osoba. Redovne kontrole kod lekara opšte prakse i kardiologa, veoma su bitne u prevenciji infarkta. Nažalost, infarkt ne možemo sprečiti, ne možemo čak ni predvideti da li će se desiti kod neke osobe, ne možemo proceniti ni vreme kada će se desiti, ali možemo smanjiti rizik od njegovog nastajanja.
Oštećenje srčanog mišića može biti minimalno
Doktor Srđan Bošković posebno naglašava i primarne mere prevencije, koje podrazumevaju redovnu fizičku aktivnost, prestanak pušenja, regulaciju nivoa holesterola i glikemije u organizmu, redukciju telesne težine. Zabluda je, kaže, da se nakon infarkta miokarda bolesnici „čuvaju“ od fizičke aktivnosti.
– Ukoliko se pacijenti jave na vreme, posebno unutar jednog sata od početka bola u grudima i ako otvaranje krvnog suda lekovima ili stentovima bude uspešno, oštećenje srčanog mišića može biti minimalno, i u tim slučajevim,a čak i teške fizičke aktivnosti nisu zabranjene – ističe dr Bošković.
Infarkt miokarda do pre 40 godina bio najfatalnije akutno stanje, ali nove tehnike lečenja znatno su smanjile smrtnost
Doktor Bošković priča i da je kroz istoriju medicine infarkt miokarda do pre 40 godina bio jedno od najfatalnijih akutnih stanja sa smrtnošću od oko 40 odsto.
– Pravu revoluciju u lečenju bolesnika sa infarktom donela je primena lekova koji razlažu tromb. Ovi lekovi su uspešni kod oko 55 do 60 odsto bolesnika posebno, ako se jave u prva 3 sata od započinjanja simptoma. Primenom reperfuzione terapije, kojom se uspostavlja protok u začepljenom krvnom sudu smanjuje se smrtnost i sprečavaju se dalja oštećenja srčanog mišića i progresija u srčanu slabost – navodi dr Bošković i podseća da je u poslednjih 15 godina standard terapije infarkta miokarda primarna perkutana koronarna intervencija, to jest, plasiranje stenta u zatvoren krvni sud.
– Ova metoda je uspešna kod oko 80 odsto bolesnika i smanjuje smrtnost za 20 odsto, u odnosu na trombolitičku terapiju. Svim navedenim metodama lečenja došli smo u situaciju da je smrtnost od infartka tokom poslednjih pola veka smanjena sa 40 odsto na 5 do 7 odsto koliko trenutno iznosi u našoj zemlji – kaže dr Bošković.
Nemoguće je u potpunosti se zaštiti
Dr Srđan Bošković podseća da je i pored velikih pomaka, nažalost, Srbija na neslavnom trećem mestu po učestalosti pojave infartka u Evropi, iza Rusije i Ukrajine.
– Zato se mora mnogo više raditi na prosvećivanju bolesnika i svođenju faktora rizika na najmanju moguću meru. Nemoguće je potpuno se zaštiti od infartka miokarda, ali moguće je pravilnom kontrolom i promenama navika smanjiti rizik od pojave ovog oboljenja – ističe dr Bošković.
Mediteranska ishrana smanjuje učestalost infarkta
Kada je u pitanju ishrana, dr Bošković navodi da ima i kontradiktornih mišljenja, kada je u pitanju ishrana i redukcija infarkta. Smatra se da mediteranska ishrana, bogata ribljim proizvodima, maslinovim uljem i sa manje mesnih prerađevina, dobro utiče na smanjenje učestalosti infartka.
Procena radne sposobnosti i stepena prihvatljive fizičke aktivnosti zavisi od stanja srčanog mišića to jest ejekcione frakcije, pridruženih bolesti i postojanja poremećaja srčanog ritma, dodaje doktor. Savet je ipak, kako ističe dr Bošković da se izbegavaju nagle intenzivne vežbe ili aktivnosti, kao što su cepanje drva, dizanje tereta, guranje automobila ili čišćenje snega, kao i da se izbegavaju situacije u kojima srčana frekvencija prelazi 120-130 udara u minutu.
– Jedna skorija švedska studija pokazala je da je umerena fizička aktivnost najbolja za prevenciju srčanog udara. Rezultati ovog istraživanja dokazali su da je umerenost u svemu najbolja, jer su osobe koje su se izlagale ekstremnim fizičkim aktivnostima imala potpuno istu pojavu infarkta kao i one koje su veći deo dana provodile sedeći i nisu vežbali. Stoga u svemu, pa i u ishrani treba biti umeren – naglašava dr Srđan Bošković.
