Ne moramo posle infarkta miokarda da živimo pod "staklenim zvonom" kaže dr Dragana Dabović

Infarkt miokarda traumatično je iskustvo, udar na telo i psihu čoveka. Neposredno posle srčanog udara, kada je još sveže sećanje na pretrpljeni bol i strah, pacijenti se u velikoj meri pridržavaju uputstava lekara. Kako vreme prolazi, deo bolesnika vraća se starim navikama koje su u bitnoj meri i kumovale bolesti. S druge strane, ni život pod "staklenim zvonom" nikako nije rešenje, objašnjavaju stručnjaci. Dobra kontrola krvnog pritiska, vrednosti šećera i masnoća u krvi, uz umerenu fizičku aktivnost, lekove, neki su od činilaca koji mogu i posle pretrpljenog infarkta da nas zaštite od komplikacija i omoguće normalan život.

Koji faktori rizika najčešće dovode do srčanog udara?

Svakog dana u Srbiji 40 do 50 osoba doživi infarkt miokarda, lekari potvrđuju da kardiovaskularne bolesti zauzimaju epidemijske razmere. Instituti i bolnice koji zbrinjavaju pacijente rade 24 sata, 365 dana u godini. U isto vreme, veliki broj građana ima povišene vrednosti šećera i masnoća u krvi, hipertenziju ili povišen arterijski krvni pritisak iznad 140/90 mmHg. Ova stanja uglavnom nisu praćena specifičnim tegobama, pojedini pacijenti saznaju da imaju zdravstveni problem tek u koronarnoj jedinici. Dešava se neretko da pacijent sa akutnim infarktom miokarda, pri prijemu u bolnicu, sazna da ima i dijabetes mellitus.

- Veliki broj pacijenata sa akutnim infarktom miokarda se zbrine na Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine. Godišnje se na institutu uradi oko 1.200 primarnih perkutanih koronarnih intervencija (pPCI). Kod ovih pacijenata sa akutnim infarktom miokarda sa ST elevacijom neophodno je u roku od dva sata od postavljanja dijagnoze uspostaviti protok kroz začepljeni krvni sud. Ovi bolesnici se pripremaju za koronarografiju još u prijemoj ambulanti da bi se skratilo vreme do uspostavljanja protoka kroz krvni sud i na taj način smanjilo oštećenje srčanog mišića. U pitanju su pacijenti koji su uglavnom imali i hipertenziju, koja je uz pušački staž, masnoće u krvi, dijabetes mellitus i gojaznost, jedan od najvećih faktora rizika za razvoj koronarne bolesti - kaže u razgovoru za portal eKlinika dr Dragana Dabović, internista na subspecijalizaciji iz kardiologije u Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici.

Hipertenzija oštećuje i najmanje krvne sudove

Koronarna bolest uglavnom je posledica ateroskleroze. Taloženje masnih kapljica u zidu krvnog suda, dovodi do nastanka aterosklerotskog plaka, čijom rupturom i aktiviranjem sistema koagulacije dolazi do stvaranja tromba i začepljenja krvnog suda, precizira dr Dabović. S druge strane, i dugotrajna hipertenzija doprinosi krutosti krvnih sudova i oštećenju endotela krvnog suda.

- Gojaznost je sve zastupljeniji zdravstveni problem, čemu doprinosi i sedaterni način života. Dosta mladih osoba je gojazno i ima hipertenziju često neprepoznatu i ne lečenu adekvatno. Hipertenzija ne doprinosi oštećenju samo koronarnih krvnih sudova, nego i krvnih sudova u glavi. Često pacijenti sa neadekvatno lečenom hipertenzijom dožive moždani udar. Hipertenzija doprinosi i oštećenju bubrega. Hipertenzija je uz dijabetes mellitus, danas jedan od glavnih uzroka terminalne bubrežne slabosti. Visok krvni pritisak utiče i na male krvne sudove, oštećuje i krvne sudove u oku - objašnjava dr Dabović.

Neophodne su zdrave životne navike

Svi navedeni faktori rizika doprinose bolesti. U situacijama kada dođe do infarkta miokarda, neophodna je brza intervencija, posle koje sledi period oporavka tokom kojeg se prati stanje i oporavak pacijenta.

- U ovom prvom periodu pacijenti se još uvek sećaju perioda kroz koji su prolazili kada su doživeli infarkt miokarda. Još su u strahu i više vode računa o svim merama prevencije. Pojedini pacijenti prestanu ili barem smanje pušenje, uvode u svoju svakodnevicu umerenu fizičku aktivnost (svakodnevne šetnje). Posle izvesnog vremena, kada se vrate svakodnevnom životu, polako se oslobađaju straha, a jedan deo bolesnika ponovo nastavlja sa nekim svojim lošim navikama. Kako ne bi došlo do ponovnog infarkta miokarda i potrebe za implantacijom stenta, najvažnije je da se usvoje zdrave navike. Uz redovnu terapiju lekovima neophodni su: fizička aktivnost (150 minuta nedeljno), regulisanje telesne težine (indeks telesne mase između 20 i 25kg/m2), prestanak pušenja, ogračiti unos soli do 2 grama dnevno, uz dobro regulisan krvni pritisak - navodi dr Dabović.

Koje su poželjne vrednosti holesterola i pritiska posle infarkta miokarda?

- Nivo LDL-a kod pacijenata koji su doživeli infarkt miokarda trebalo bi da bude ispod 1,8mmol/l. Kod bolesnika sa vrlo visokim rizikom, a to su pacijenti sa ponavljanim infarktom miokarda ili višestrukim revaskularizacijama, vrednost LDL holesterola trebalo bi da bude manja od 1,4. Striktnija je kontrola krvnog pritiska kod pacijenata koji su imali koronarni događaj i kod njih bi vrednosti pritiska trebalo da budu 130/80 mmHg, a kod pacijenata sa diabetes mellitusom do 120/80 mmHg - kaže dr Dabović.

Doktorka savetuje pacijente da redovno mere krvni pritisak u kućnim uslovima, u sedećem položaju, posle 5 minuta mirovanja.

- Manžetna se obavija na nadlakticu, u visini srca i vrše se tri merenja krvnog pritiska u razmaku jedan do dva minuta, potom se uzima prosečna vrednost. Zbog efekta "belog mantila" neki pacijenti imaju veće vrednosti pritiska u zdravstvenoj ustanovi. U ovim slučajevima su verodostojnija merenja u kućnim uslovima - objašnjava dr Dabović.

Kada je potrebno da posumnjamo na ponovnu koronarnu bolest?

Dešava se nekada da pacijent tokom merenja krvnog pritiska u kućnim uslovima primeti znatno više vrednosti krvnog pritiska od očekivanih, pitali smo dr Dabović kako se reaguje u ovoj situaciji.

- Savet je da se odmah jave lekaru, posebno ako osete bol u grudima. Pacijenti sa visokim vrednostima krvnog pritiska mogu osetiti zujanje u ušima, glavobolju, mučninu, pa čak i povraćanje. Najbolje je da se u ovakvoj situaciji obrate svom izabranom lekaru radi korekcije farmakološke terapije i planiranja daljih dijagnostičko terapijskih postupaka. Te povišene vrednosti krvnog pritiska mogu da ukažu na značajnu koronarnu bolest. Kod pacijenata sa hipertenzijom koju ne uspevamo da regulišemo medikamentnom terapijom, ili je potrebno više lekova, potrebno je posumnjati na koronarnu bolest. U ovom slučaju bitnu ulogu imaju neinvazivni testovi za procenu verovatnoće postojanja koronarne bolesti (test opterećenja, stresehokardigrafski pregled) -naglašava dr Dabović.

Lekar proverava i da li pacijent redovno koristi terapiju

Sagovornica portala eKlinika, objašnjava da se hipertenzija prema aktuelnom vodiču za hipertenziju leči kombinacijom lekova kao što su ACE inhibitori i kalcijumski antagonisti, ukoliko je potrebno dodaje se i diuretik. Ukoliko ne dođe do regulacije krvnog pritiska uz maksimalne doze navedenih lekova sledeći lek je spironolakton, kao i provera adherence (redovnosti uzimanja terapije).

- Kada pacijent ima neregulisanu hipertenziju uprkos kombinaciji tri leka za snižavanje krvnog pritiska u maksimlanim dozama može se razmotriti renalna denervacija. Potrebno je pre ove intervencije isključiti sekundarne uzroke hipertenzije i proveriti adherencu, to jest proveriti da li pacijent redovno uzima lekove prema uputstvu lekara - kaže dr Dabović.

Kako dalje posle infarkta miokarda?

Prva kontrola nakon infarkta miokarda je posle mesec dana kod interventnog kardiologa lekara koji je radio intervenciju. Potom se nastavljaju kontrole kod nadležnog kardiologa ili interniste obično na šest meseci do godinu dana.

- U slučaju tegoba potrebno je javiti se na pregled ranije. U periodu praćenja potrebno je uraditi ultrazvuk srca i test opterećenja, da bi se na vreme prepoznala progresija bolesti i sprečio novi koronarni događaj. Takođe, neophodna je adekvatna kontrola faktora rizika, održavati vrednosti šećera i masnoća u krvi u referentnom opsegu, prestanak pušenja, redovna fizička aktivnost i svakako kontrola krvnog pritiska. Ne treba zanemariti ni bubrežnu funkciju, na svakoj kontroli treba proveriti i bubrežne parametre. Neretko su to pacijenti sa dugogodišnjom hipertnezijom i diabetes mellitusom koji kao posledicu imaju oštećenje ciljnih organa - napominje dr Dragana Dabović.

Dr Dabović naglašava da je pored svega navedenog izuzetno važno i da se pacijenti posle srčanog udara postepeno vrate svakodnevnom životu.

- Uglavnom savetujem pacijete posle infarkta miokarda da rade ono što im prija, ali da ne preteruju ni u čemu. Pacijent je preboleo infarkt miokarda, implantiran mu je stent i nakon perioda oporavka treba da se vrati svakodnevnim životnim aktivnostima i bude koristan deo zajednice- naglašava dr Dragana Dabović.

(eKlinika)