Rezistentna hipertenzija je jedan od najznačajnijih uzroka loše regulacije krvnog pritiska. Pacijenti koji pate od rezistentne hipertenzije uglavnom ne kontrolišu redovno vrednosti krvnog pritiska, pa je moguće da vremenom dođe do oštećenja pojedinih organa i u najtežim slučajevima do srčanog ili moždanog udara.
Šta je rezistentna hipertenzija?
Smatra se da oko petnaest odsto pacijenata sa hipertenzijom (visokim krvnim pritiskom) ima rezistentnu hipertenziju. Stručnjaci navode da su mehanizmi nastanka rezistentne hipertenzije različiti, zbog čega je i samo lečenje ovog oboljenja zahtevno.
– Prema evropskim preporukama rezistentna hipertenzija podrazumeva vrednosti sistolnog krvnog pritiska veće od 140 mmHg i/ili dijastolnog krvnog pritiska veće od 90 mmHg uprkos terapiji maksimalnim dozama tri antihipertenzivna leka, uključujući i diuretik, i primeni stila života koji dokazano utiče na sniženje krvnog pritiska. U odnosu na opštu hipertenzivnu populaciju, pacijenti sa rezistentnom hipertenzijom su u većem riziku od razvoja oštećenja ciljnih organa kao što su srce, krvni sudovi, bubrezi, mozak i oči, što za posledicu ima lošiju prognozu – kaže za portal eKlinika dr Maja Milošević, sa Klinike za kardiologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ u Beogradu.
Pacijenti neredovno kontrolišu vrednosti krvnog pritiska
Dr Maja Milošević nam objašnjava da u najvećem broju slučajeva povišene vrednosti krvnog pritiska ne daju nikakve ili nespecifične simptome kao što su to, na primer glavobolja, zamućen vid ili krvarenje iz nosa.
– Zbog toga veliki broj pacijenata godinama ima neregulisan krvni pritisak a da toga nisu svesni. Slično je i sa rezistentnom hipertenzijom. U velikom broju slučajeva, pacijenti uzimaju antihipertenzivnu terapiju ali neredovno kontrolišu vrednosti krvnog pritiska i stoga nisu svesni da je njihova hipertenzija rezistentna na propisanu terapiju. Nažalost, kod značajnog broja bolesnika rezistentna hipertenzija se otkrije tek kada nastupe trajna oštećenja ciljnih organa. Zbog toga je redovno merenje krvnog pritiska kod ovih bolesnika ključno, u cilju ranog prepoznavanja rezistentne hipertenzije i njenog pravovremenog lečenja – ističe dr Milošević.
Kako izbeći oštećenja vitalnih organa?
Problem je i činjenica da pojedini pacijent rezistentnu hipertenziju ne shvataju kao ozbiljnu bolest. Dr Maja Milošević ovaj podatak objašnjava kao posledicu odsustva simptoma, zbog čega pacijenti ne mere redovno krvni pritisak u kućnim uslovima ili ne odlaze na lekarske kontrole.
– Nažalost, kod određenog broja pacijenata loša regulacija krvnog pritiska otkrije se tek nakon što nastupe komplikacije kao što su infarkt miokarda, srčana slabost, disekcija aorte, moždani udar, bubrežna slabost, retinopatija. Veoma je bitno da bolesnici redovno kontrolišu vrednosti krvnog pritiska i da se javljaju lekaru radi potrebnih korekcija terapije ukoliko vrednosti krvnog pritiska nisu zadovoljavajuće – naglašava dr Milošević.
Šta sve utiče na pojavu rezistentne hipertenzije?
Povećanu sklonost ka rezistentnoj hipertenziji imaju starije i gojazne osobe, kao i osobe podložne neadekvatnim životnim navikama – povećan unos soli i alkohola i pušenje duvana, kaže dr Milošević.
– Postoje određena oboljenja koja mogu dovesti do nastanka rezistentne hipertenzije, kao što su opstruktivna apnea u spavanju, bubrežna slabost, suženje bubrežnih arterija, kao i neke bolesti štitne i nadbubrežne žlezde. Takođe, upotreba određenih lekova može biti povezana sa neadekvatnom regulacijom krvnog pritiska. Najčešće su to nesteroidni antiinflamatorni lekovi, glukokortikoidi, dekongestivi, oralni kontraceptivi itd. Zbog toga je jako važno da pacijenti ništa od lekova ne uzimaju na svoju ruku, već da se pre upotrebe bilo kog leka posavetuju sa stručnim licem – objašnjava dr Milošević.
Adekvatno merenje krvnog pritiska je od presudnog značaja
Dr Maja Milošević ukazuje i na to da značaj neregulisanog krvnog pritiska najbolje ilustruje podatak da je oko 7 miliona smrtnih ishoda godišnje povezano sa lošom regulacijom krvnog pritiska, a upravo rezistentna hipertenzija predstavlja jedan od najznačajnijih uzroka loše regulacije krvnog pritiska.
– Pacijenti sa rezistentnom hipertenzijom su u većem riziku od razvoja komplikacija u odnosu na opštu hipertenzivnu populaciju, što za posledicu ima lošiju prognozu, zbog čega je rano otkivanje i lečenje posebno važno kod ovih pacijenata. Pre postavljanja dijagnoze rezistentne hipertenzije moramo se uveriti da li pacijenti uzimaju terapiju na propisan način i u maksimalnoj dozi. Adekvatno merenje krvnog pritiska je od presudnog značaja, zbog čega se bolesnicima savetuje merenje pritiska na obe ruke, a pre merenja obavezno je mirovanje uz izbegavanje pušenja. Zlatni standard za dijagnozu rezistentne hipertenzije je 24-časovni ambulatorni monitoring krvnog pritiska (holter), koji osim što omogućava isključivanje hipertenzije belog mantila, obezbeđuje uvid i u noćne vrednosti krvnog pritiska i omogućava diferenciranje uzroka rezistentne hipertenzije – precizira dr Milošević.
Multidisciplinarno lečenje bolesti
S obzirom na to da više faktora utiče na nastanak bolesti i lečenje ovog vida visokog krvnog pritiska zahteva multidisciplinaran pristup.
– Stoga je, u slučaju sumnje na rezistentnu hipertenziju, a u zavisnosti od propratnih simptoma koje bolesnik ima, veoma važno što ranije uputiti na pregled kardiologa, endokrinologa, nefrologa, pulmologa i oftalmologa radi utvrđivanja uzroka rezistentne hipertenzije, ali i prepoznavanja i lečenja eventualnih komplikacija neregulisanog krvnog pritiska – kaže dr Maja Milošević.
Novije metode lečenja
Dr Milošević objašnjava da prvu liniju lečenja rezistentne hipertenzije predstavlja trojna terapija u maksimalnim tolerabilnim dozama.
– U slučaju da se na ovaj način ne postigne adekvatna regulacija krvnog pritiska, savetuje se uvođenje leka četvrte ili pete linije. Novije modalitete lečenja, koji uključuju stimulaciju karotidnih baroreceptora i katetersku renalnu denervaciju, bi trebalo razmotriti kod pacijenata kod kojih zadovoljavajuća regulacija krvnog pritiska nije postignuta uprkos primeni optimalne medikamentne terapije – navodi dr Milošević.
Svega polovina bolesnika uzima redovno terapiju
Istraživanje koje je nedavno sprovedeno u Srbiji, na više od 1000 pacijenata sa neregulisanim krvnim pritiskom, pokazalo je da se svega polovina bolesnika pridržava u potpunosti propisane terapije, kaže dr Milošević.
-Svega trećina pacijenata poštuje savete lekara u smislu adekvatnih životnih navika, budući da je oko polovina bolesnika u ispitivanom uzorku spadala u grupu aktivnih ili bivših pušača, a čak 80 odsto bolesnika bilo je gojazno. Osim neadekvatnih životnih navika i neredovnog uzimanja terapije, na nastanak rezistentne hipertenzije utiču i neprepoznate pridružene bolesti. Lečenje ovih bolesnika je stoga izazovno jer zahteva sveobuhvatni pristup – od korekcije životnih navika do primene adekvatne medikamentne terapije koja podrazumeva angažovanje lekara različitih specijalnosti. Dodatni problem predstavljaju neredovne posete lekaru, budući da je gotovo 60 odsto ispitanih bolesnika izjavilo da na lekarske kontrole ne ide redovno – navodi doktorka.
Lečenje je dugotrajno i zahteva angažovanje pacijenta
Dr Maja Milošević za portal eKlinika navodi i da je lečenje rezistentne hipertenzije zahtevno i dugotrajno, i da osim stručnosti lekara zahteva angažovanje i samog pacijenta, na kome je odgovornost da korekcijom životnog stila stvori osnovu za lečenje.
– Takođe, veoma je važno da se pacijenti pridržavaju saveta lekara i da ništa od lekova ne uzimaju na svoju ruku. Potrebno je da pacijenti redovno idu na lekarske preglede, ali i da sami mere krvni pritisak i da se, u slučaju da primete povišene vrednosti krvnog pritiska, jave svom lekaru radi dodatnih pregleda i korekcije antihipertenzivne terapije – savetuje dr Milošević.
Drago mi je što hipertonične pacijente shvatamo kao jednu ozbiljnu grupu,sa velikim problemom.Populacija mladih do 20.-te godine takođe je jedna interesantna grupacija kada je u pitanju hipertenzija.U praksi sam primetio da je broj pacijenata sa rezistentnom hipertenzijom u naglom porastu.