Kontrola pritiska može značajno smanjiti rizik od ove teške bolesti, čak i kod genetski ugroženih ljudi

Demencija je teška bolest koja može da ima mnogobrojne uzroke, da bude nepoznatog porekla, ali u nekim slučajevima i genetski uslovljena. Najnovije istraživanje navodi da dobra kontrola visokog krvnog pritiska (hipertenzije) može da smanji rizik od demencije, čak i kada genetika nije na vašoj strani.

Dva faktora rizika

Istraživači Medicinskog fakulteta Univerziteta Jejl (Yale School of Medicine) ispitivali su dva poznata faktora rizika za razvoj demencije;  jedan genetski i jedan koji se dovodi u vezu sa oštećenjem krvnih sudova u mozgu.

Preporučujemo

Cilj istraživanja bio je da se utvrdi u kojoj meri se rizik od demencije povećava kod osoba koje imaju oba faktora rizika. Studija koja je nedavno objavljena u časopisu Annals of Neurology napominje da je verovatnoća razvoja demencije zaista veća kod osoba koje imaju oba navedena faktora rizika. Međutim, postoji i dobra vest: vaskularni faktor je u velikoj meri pod našom kontrolom, što znači da je moguće smanjiti rizik od demencije čak i kod osoba sa povišenim genetskim rizikom.

- Naša studija ispitivala je da li ova dva poznata faktora rizika deluju aditivno (sabiranje efekata) ili multiplikativno (umnožavanje) na povećanje rizika od demencije - kaže glavni autor studije dr Adam de Havenon, vanredni profesor neurologije na Yale School of Medicine.

Demencija nije "neminovna sudbina"

Dr de Havenon ističe da je namera istraživanja bila da pokaže da kontrola vaskularnih faktora rizika, poput povišenog krvnog pritiska, može da spreči pojavu štetnih promena u mozgu.

- To znači da čak i osobe sa nepovoljnom genetskom predispozicijom mogu da izbegnu najteže ishode - smatra dr de Havenon.

Studija je koristila podatke iz istraživanja Atherosclerosis Risk in Communities i baze podataka UK Biobank. Istraživački tim analizirao je dva pokazatelja: hiperintenzitete bele mase (WMH) i prisustvo ε4 varijante gena APOE.

Hiperintenziteti bele mase

Hiperintenziteti bele mase predstavljaju lezije, odnosno ožiljno tkivo u mozgu, koje se na magnetnoj rezonanci vide kao svetlije (bele) zone u beloj masi mozga. Dovode se u vezu sa oštećenjem sitnih krvnih sudova u mozgu, koje može da bude posledica visokog krvnog pritiska.

Veća količina hiperintenziteta bele mase povezana je sa većim rizikom od demencije, usporenim razmišljanjem,slabijim pamćenjem i pažnjom, poremećajima hoda i ravnoteže, kao i povećanim rizikom od moždanog udara.

Važno je naglasiti da se hiperintenziteti bele mase mogu naći i kod zdravih starijih osoba i ne moraju odmah da izazivaju simptome. Dobra vest jeste da se hiperintenziteti bele mase mogu sprečiti ili usporiti kontrolom pritiska, šećera u krvi, zdravom ishranom, fizičkom aktivnošću i zdravim navikama. Stručnjaci kažu da hiperintenziteti bele mase ne moraju da budu deo normalnog starenja i da u velikoj meri zavise od načina života i kontrole faktora rizika.

 Gen APOE

Gen APOE kodira protein koji učestvuje u transportu masti, poput holesterola. Osobe koje imaju određenu verziju ovog gena, ε4 varijantu, imaju povećan rizik od razvoja Alchajmerove bolesti.

Prisustvo ε4 alela može da dovede do ranijeg početka simptoma demencije i povezano je sa taloženjem beta-amiloida u mozgu. Stručnjaci upozoravaju da je važno da znamo da mnoge osobe sa genom APOE ε4 nikada ne razviju demenciju. Rizik može da se smanji, kao i kod hiperintenziteta bele mase, kontrolom krvnog pritiska, šećera i holesterola, zdravom ishranom, kao i fizičkom, mentalnom i društvenom aktivnošću. Rizik od pojave demencije zavisi od broja kopija ε4 alela: jedna ε4 kopija znači umeren rizik, dok dve ε4 kopije nose značajno veći rizik.

 Čak i kada imamo „loše karte“, nismo osuđeni na demenciju

Istraživači sa Yale School of Medicine u svom radu otkrili su da su osobe sa velikim opterećenjem hiperintenziteta bele mase i najmanje jednim APOE ε4 alelom imale veći rizik od pojave demencije u poređenju sa osobama koje nisu imale nijedan od ova dva faktora rizika. Ipak, efekti su bili aditivni, a ne multiplikativni, što znači da svaki faktor nezavisno doprinosi povećanju rizika.

- Čak i ako nam genetika „podeli lošije karte“ sa APOE ε4, nismo unapred osuđeni na demenciju. Vaskularna komponenta može da se menja - ističe dr de Havenon

Kada je veća verovatnoća razvoja bolesti?

Doktor naglašava da je verovatnoća razvoja bolesti veća ako imamo APOE ε4 i istovremeno ne vodimo računa o zdravlju krvnih sudova. U tom slučaju spadamo u visoko rizičnu grupu. Dr de Havenon objašnjava i da samo postojanje APOE ε4 genotipa ne znači da ćemo neminovno dobiti demenciju kasnije u životu.

- Naša analiza pokazuje da, iako gen povećava rizik, konačni ishod u velikoj meri zavisi od drugih faktora. Nadam se da će osobe koje saznaju da imaju ovu genetsku varijantu ozbiljno shvatiti kontrolu svojih vaskularnih faktora rizika - zaključuje dr de Haven.

(eKlinika)