Broj karcinoma kod mlađih porastao 79%: Stručnjaci objašnjavaju zašto

Karcinom je, nažalost, sve češća dijagnoza kod mladih i radno aktivnih osoba. Rak, koji se nekada doživljavao kao bolest starijeg životnog doba, javlja se i u porodicama u kojima nikada nije bilo ove bolesti. Pojedina istraživanja navode da su milenijalci, osobe rođene između 1981. i 1995. godine, prva generacija koja ima veći rizik od razvoja tumora nego njihovi roditelji. Od 1990. do 2019. godine broj slučajeva raka kod pacijenata mlađih od 50 godina porastao je za 79 odsto širom sveta.

80 odsto karcinoma  je sporadično

Stručnjaci naglašavaju da se oko 80 odsto karcinoma javlja "sporadično", što znači da bolest nije posledica naslednih mutacija, već spoljašnjih faktora koji vremenom oštećuju DNK. Ti spoljašnji faktori su ono što jedemo i udišemo, nivo fizičke aktivnosti, količina odmora i stresa, izloženost štetnim supstancama.

Preporučujemo

Istraživanja pokazuju porast učestalosti određenih karcinoma kod osoba mlađih od 50 godina, posebno kolorektalnog, pankreasa, želuca i nekih ginekoloških tumora.

Uticaj ishrane

Jedan od glavnih faktora iza ove "nove epidemije" jeste ishrana. Sve je više gojazne dece počevši od osamdesetih godina prošlog veka. Godine 2022. više od 390 miliona dece i adolescenata uzrasta od 5 do 19 godina imalo je prekomernu telesnu težinu, od čega je 160 miliona bilo gojazno, navodi Svetska zdravstvena organizacija.

- Gojaznost nije samo estetski problem, ono je u tesnoj vezi sa insulinskom rezistencijom, hroničnom upalom niskog intenziteta i hormonskim promenama koje povećavaju rizik od razvoja karcinoma kolorektuma, dojke ili endometrijuma - kaže imunolog i istraživač biologije raka, prof. Lidija Begonja Horndler Gil, sa Univerziteta San Horhe.

Ipak, efekti gojaznosti u detinjstvu ne nestaju kada pređemo u starije životno doba. Prema podacima Fondacije za rak debelog creva i meta-analizi koja je obuhvatila više od 4,7 miliona osoba, visok indeks telesne mase u detinjstvu i adolescenciji faktor je rizika za razvoj kolorektalnog karcinoma u odraslom dobu.

Promene u načinu ishrane savremenog čoveka takođe su izmenile našu crevnu mikrobiotu. Pokazano je da ishrana bogata ultra-prerađenim namirnicama smanjuje raznovrsnost bakterija i povećava udeo sojeva koji proizvode proinflamatorne metabolite. Sve navedeno doprinosi pojavi gastrointestinalnih bolesti poput sindroma iritabilnog creva, koji deluje kao endemska bolest među milenijalcima - većina tridesetogodišnjaka ima probleme sa varenjem.

Nevidljivi efekti alkohola

Milenijalci ređe piju alkohol, ali češće upražnjavaju opijanje u kratkom vremenskom periodu. Druženja se često vrte oko stola punog industrijski prerađenih namirnica i alkohola. Nekada se smatralo da čaša vina može na neki način da nas "zaštiti", ali danas znamo da ne postoji bezbedan nivo konzumacije alkohola, navode stručnjaci.

Međunarodna agencija za istraživanje raka alkohol klasifikuje kao kancerogen grupe 1, na istom nivou kao duvan. Alkohol se u telu pretvara u acetaldehid, jedinjenje koje oštećuje DNK, objašnjava prof. Horndler Gil.

Pored toga, obrasci konzumacije alkohola razlikuju se među generacijama. Bejbi bumeri (rođeni između 1946. i 1964) češće piju svakog dana, milenijalci ređe, ali odjednom konzumiraju veće količine alkohola

Studija objavljena u časopisu Environmental Science & Technology otkriva da mnoge vrste piva sadrže perfluoroalkilne supstance, poznate i kao "večite hemikalije", koje se dovode u vezu sa višim stopama raka testisa i bubrega.

Nedostatak sna

Spavamo manje i lošije nego prethodne generacije. Nedavna istraživanja pokazuju da milenijalci i generacija Z spavaju u proseku 30 do 45 minuta kraće nego bejbi bumeri, uglavnom zbog izloženosti ekranima i društvenim mrežama. Veštačko svetlo remeti lučenje melatonina, antioksidativnog hormona koji reguliše ciklus spavanja i buđenja.

- Hronični nedostatak sna ne samo da narušava popravku DNK već i smanjuje zaštitne efekte melatonina protiv raka. Sniženi nivoi ovog hormona povezani su sa smanjenom sposobnošću suprotstavljanja oksidativnom oštećenju DNK i povećanom proliferacijom ćelija. Pored toga, poremećen cirkadijalni ritam utiče na ekspresiju gena ključnih za popravku DNK. To znači da se mutacije vremenom akumuliraju, povećavajući rizik od razvoja tumora - napominje Horndler Gil.

Teret stresa

Milenijalci su verovatno generacija sa najvišim nivoima hormona kortizola. Stručnjaci kažu da je stanje u kojem je "hormon stresa" povišen tokom dužeg vremena podloga za insulinsku rezistenciju, hipertenziju i slabljenje imunog sistema.

Istraživanja pokazuju da hronični stres povećava upalu, otežava eliminaciju abnormalnih ćelija, pa čak može i da "probudi" uspavane tumorske ćelije. Studije u opštoj populaciji pokazale su da osobe sa višim nivoom stresa imaju i do dvostruko veći rizik da umru od raka u poređenju sa onima koji bolje kontrolišu stres, navodi Horndler Gil.

Stručnjaci pojašnjavaju da postoje studije koje ukazuju na povezanost visokog stresa i lošijih ishoda, ali stres sam po sebi nije jasno dokazan kao direktan uzrok raka.

Rizici upotrebe lekova na svoju ruku

Na kraju, mlađe generacije češće pribegavaju samomedikaciji nego njihovi roditelji.

- Česta upotreba paracetamola povezana je sa povećanim oštećenjem jetre. Oralni kontraceptivi, koji se koriste veoma dugo zbog odlaganja majčinstva, blago povećavaju rizik od raka dojke i grlića materice, iako štite od raka jajnika i endometrijuma. Dugotrajna upotreba antacida i antibiotika povezana je sa povećanim rizikom od raka digestivnog sistema putem indirektnih mehanizama, poput stvaranja kancerogenih jedinjenja ili crevne disbioze (neravnoteže u crevnoj mikrobioti) - naglašava prof. Horndler Gil.

Projekcije su zabrinjavajuće. Očekuje se da bi broj slučajeva raka mogao porasti sa oko 20 miliona u 2022. godini na gotovo 35 miliona u 2050. godini. Trend je posebno izražen kod tumora digestivnog sistema i ginekoloških tumora, koji postaju sve češći kod mladih odraslih osoba.

- Mi smo generacija trenutnosti, anksioznosti i brzih rešenja u obliku tableta, ali ništa nije izgubljeno, jer možemo preuzeti kontrolu nad mnogim faktorima rizika, počevši od danas. Usvajanje zdravijih navika može da smanji rizike i poboljša kvalitet našeg života u budućnosti – veruje prof. Horndler Gil.

(eKlinika)