Briga o starenju neće nas učiniti mlađim, naprotiv - što više brinemo, brže starimo, kažu naučnici

Briga o starenju nikoga neće učiniti mlađim. Zapravo, nedavna studija istraživača sa New York University’s School of Global Public Health ukazuje da bi briga o starenju, mogla da  učini suprotno. Nova studija pokazuje da anksioznost zbog starenja može da ima veze sa bržim biološkim starenjem. Istraživači su otkrili da briga o starenju, posebno zdravstvene brige, imaju veze sa znacima ubrzanog starenja. Umesto pokušaja da se eliminišu te brige, stručnjaci kažu da bi bilo korisnije fokusirati se na kontrolu anksioznosti.

Opuštene žene sporije stare 

Žene koje osećaju anksioznost zbog starenja mogu brže da ostare, biološki gledano, od onih koje su mirnije, navodi se u studiji, objavljenoj u časopisu Psychoneuroendocrinology. Autorka studije Mariana Rodrigues, doktorantkinja na Školi za globalno javno zdravlje na New York University veruje da je studija prva koja ispituje biološke efekte anksioznosti starenja.

Preporučujemo

- Čvrsto verujem da ni mentalno ni fizičko zdravlje ne treba posmatrati izolovano, a  istraživanje ukazuje da zaista imaju veze - ističe Rodrigues.

Istraživači su analizirali podatke 726 žena iz SAD, starosti od 25 do 74 godine, koje su učestvovale u studiji „Srednji vek u SAD“. Kao deo te studije, žene su odgovarale na pitanja o svom zdravlju i načinu života i ocenjivale nivo anksioznosti zbog zdravstvenih promena koje imaju veze sa starenjem, fizičkim izgledom i sposobnošću da imaju decu.

- Žene su takođe dale uzorke krvi, što je istraživačima omogućilo da procene markere fizičkog zdravlja - uključujući hemijske promene na DNK koje se akumuliraju tokom vremena i odražavaju kako telo biološki stari - objasnila je Rodrigues.

Briga o starenju ubrzava proces biloškog starenja 

Posmatranje svih podataka zajedno otkrilo je da su „žene koje su prijavile veću anksioznost zbog starenja, posebno zabrinutost zbog svog zdravlja, pokazivale znake ubrzanog biološkog starenja“. To se potencijalno dešava jer stres utiče na upale, metabolizam i ćelijsko zdravlje, objasnila je Rodrigues.

- Stres i starenje imaju veze. Sve što podstiče upalu ubrzava starenje tako da stres ima veze sa upalom - naglašava dr Michael Snyder, profesor  genetike na Stanford University School of Medicine.

Dr Ellen Lee, gerijatrijski psihijatar na University of California San Diego, koja proučava starenje, složila se da postoji veza između uma i tela.

- Mentalno i fizičko zdravlje svakako „razgovaraju” jedno s drugim više nego što bismo pomislili. Istraživanja su pokazala da fizička bolest može da poveća rizik od depresije i obrnuto - podseća dr Lee.

Pored toga, čini se da spoljni faktori utiču na vezu između anksioznosti i starenja. Kada su istraživači uzeli u obzir i efekte osnovnih medicinskih stanja i nezdravih životnih navika, poput pušenja i konzumiranja alkohola, anksioznost zbog starenja izgledala je manje značajna. Drugim rečima, ljudi sa faktorima zdravstvenog rizika mogu brže da stare i više brinu o svojoj budućoj dobrobiti, ali to ne znači da briga pokreće proces starenja.

Kako da prestanemo da brinemo o starenju?

Istraživačica i autorka studije Mariana Rodrigues predložila je promenu načina razmišljanja. Eliminisanje anksioznosti verovatno nije realan cilj. Ali, istraživanje ističe koliko je važno pronaći zdrave načine suočavanja sa stresom i anksioznošću, bilo da se radi o provođenju vremena sa voljenima, vežbanju pažnje, bavljenje hobijem ili nečim sasvim drugom.

- Evoluciono gledano, anksioznost bi trebalo da nas pokrene da uradimo nešto što je, idealno, dobro za preživljavanje. U tom duhu, pokušajte da koristite anksioznost zbog starenja kao motivaciju da poboljšate svoju ishranu, više se krećete ili poboljštae svoj društveni život. To bi bila obostrano korisna kombinacija - kontrolišete anksioznost dok se istovremeno štitite od ishoda zbog kojeg ste zabrinuti - predlaže dr Lee i preporučuje da treba razmišljati o pozitivnim aspektima starenja, poput sticanja mudrosti i iskustva, kako bismo se suprotstavili nekim negativnim mislima koje bi mogle da se pojave.

(eKlinika.rs)