Anksioznost je prirodna reakcija tela na stres, ne treba je doživljavati kao slabost već stanje koje zaslužuje razumevanje i podršku. To stanje izaziva osećaj straha ili zabrinutosti zbog onoga što dolazi. Na primer, odlazak na razgovor za posao ili držanje govora prvog dana škole može kod nekih ljudi izazvati strah i nervozu.
Šta je anksioznost?
Anksioznost je mnogo više od običnog stresa ili povremene nervoze. Brojna istraživanja pokazuju da hronični anksiozni poremećaji mogu ozbiljno da naruše fizičko zdravlje i čak skrate životni vek za do 8 godina. Iako se često ne shvata ozbiljno, anksioznost može tiho da razara organizam godinama.
Dugotrajna izloženost stresnim hormonima poput kortizola negativno utiče na:
- zdravlje srca (povećan rizik od hipertenzije i infarkta)
- imunitet (češće infekcije, sporiji oporavak)
- mentalno zdravlje (veća verovatnoća depresije, problema sa spavanjem i zavisnostima).
Opasni simptomi koje mnogi ignorišu
Mnogi simptomi anksioznosti lako se pripisuju umoru, karakteru ili „brizi“, ali mogu da budu znaci ozbiljnijeg problema:
- Hronični umor – konstantan osećaj iscrpljenosti, čak i posle odmora
- Nesanica ili preterana potreba za snom – narušeni obrasci spavanja
- Učestale glavobolje, bolovi u vratu ili stomaku – bez jasnog fizičkog uzroka
- Poremećaji disanja – osećaj „nedostatka vazduha“ ili ubrzano disanje
- Povišen puls ili preskakanje srca – posebno u mirnim situacijama
- Stalna zabrinutost ili osećaj „kraj je blizu“ – iako nema konkretne opasnosti
- Povlačenje iz društva – izbegavanje ljudi, čak i bliskih.
Koje su posledice ignorisanja anksioznosti
Ako se ne prepozna i ne leči, anksioznost može da vodi ka:
- depresiji
- zloupotrebi alkohola ili lekova
- hroničnim oboljenjima poput dijabetesa i srčanih bolesti
- samoubilačkih misli.
Šta treba uraditi kada se prepoznaju simptomi anksioznosti?
Čim primetite kod sebe iili bliske osobe simptome anksioznosti obratite se lekaru ili psihologu jer rano prepoznavanje je ključno. Razgovarajte o osećanjima sa osobama kojima verujete. Fizička aktivnost i rutina spavanja mogu da pomognu u regulaciji ovog stanja, baš kao i tehnike opuštanja – meditacija, disanje, joga, vođenje dnevnika.
Šta su anksiozni poremećaji?
Stručnjaci kažu da je normalno osećati anksioznost zbog selidbe na novo mesto, početka novog posla ili polaganja nekog testa. Ova vrsta anksioznosti je neprijatna, ali može da motiviše. Obična anksioznost je osećaj koji dolazi i odlazi, ali ne ometa naš svakodnevni život. U slučaju anksioznog poremećaja, osećaj straha može da bude prisutan sve vreme. Intenzivan je i ponekad iscrpljujući.
Ova vrsta anksioznosti može da dovede do toga da prestanemo da radimo stvari u kojima uživamo. Na primer, može da nas spreči da uđemo u lift, pređemo ulicu ili čak napustimo dom u ekstremnim slučajevima. Ako se ne leči, anksioznost će se pogoršavati.
Anksiozni poremećaji su najčešći oblik emocionalnog poremećaja i mogu da pogode bilo koga. Ali, prema Američkom psihijatrijskom udruženju, žene imaju veću verovatnoću nego muškarci da dobiju dijagnozu anksioznog poremećaja.
Koje su vrste anksioznih poremećaja?
Anksioznost je vitalni deo nekoliko različitih poremećaja:
Panični poremećaj. To znači da doživljavate ponavljajuće napade panike u neočekivanim vremenima.
Fobija. To je preteran strah od određenog predmeta, situacije ili aktivnosti.
Socijalni anksiozni poremećaj. To je ekstremni strah od toga da vas drugi osuđuju u društvenim situacijama.
Opsesivno-kompulzivni poremećaj. To znači da imate ponavljajuće iracionalne misli koje vas navode na određena, ponavljajuća ponašanja.
Poremećaj separacione anksioznosti. To znači da imate strah od toga da budete daleko od kuće ili svojih voljenih.
Poremećaj anksioznosti zbog bolesti. To je anksioznost zbog vašeg zdravlja (ranije nazvana hipohondrija).
Pored toga, brojna mentalna i medicinska stanja mogu imati anksioznost kao simptom. To su:
Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP). Ovo je anksioznost nakon traumatičnog događaja.
Veliki depresivni poremećaji. Postoji jaka veza između depresije i anksioznosti.
Hronične bolesti. držanje pod kontrolom stanja kao što su hronična opstruktivna plućna bolest (HOBP) i dijabetes mogu da dovede do simptoma anksioznosti.
Upalna stanja. Anksioznost može da dovede do hronične upale i bolesti kao što je artritis.
Poremećaji upotrebe supstanci: mnogi ljudi sa anksioznošću mogu pokušati da se samoleče kako bi lakše kontrolisali simptome.
Hronični bol. Anksioznost se često nalazi kod osoba sa hroničnim bolnim poremećajima.
