Praznična depresija ne spada u grupu zvaničnih kliničkih dijagnoza, ali su ovi dani puni potencijalnih okidača i za osobe koje nemaju probleme sa mentalnim zdravljem. Takođe, potrebno je napraviti razliku u odnosu na afektivni sezonski poremećaj.
Praznična depresija ili pojačani pritisak zbog praznika (sezonski afektivni poremećaj)?
Ukoliko vas stanje malodušnosti, umora i apatije ne pogađa samo zimi i u vreme praznika kada su ljudi uglavnom premoreni, niste raspoloženi zbog velikog pritiska, gužvi, nedostatka sunca i sna, možda je reč o depresiji koju iniciraju i pogoršavaju stresori povezani sa praznicima. Dakle, praznični naleti neraspoloženja u sezoni nisu isto što i depresija, koju praznici pogoršavaju. Depresija je ozbiljna bolest koja mora da se leči adekvatnom terapijom i vrlo je čest slučaj da je upravo praznični haos pokreće ili pojačava simptome.
Određivanje prioriteta, smanjenje stresa…
Ukoliko pripadate nekoj od osetljivih društvenih grupa ili ste jednostavno usamljeni, psiholozi savetuju da pre svega pokušate da osmislite kako ćete provesti praznike. Najvažnije je definisati svakodnevne rutine. To može biti čitanje, šetnja, opuštena popodnevna „dremka“, spremanje hrane… Odredite prioritete i neka sve bude podređeno tome da radite samo ono što vas ispunjava i ne pojačava nivo stresa. Ako niste raspoloženi za porodična druženja, nemojte im ni prisusutvovati. Fokusirajte se na dobre ljude i dobre stvari koje imate u životu. Ako vam je teško i ne osećate se dobro, pozovite osobu od poverenja ili neke od stručnih službi.
U redu je biti tužan u vreme praznika, ali ne dozvolite da vas tuga preplavi
Ako ste tužni, tugujete za osobom koju ste izgubili ili ste imali gubitak drugačijeg tipa (prijatelji, posao, stan…), razgovarajte o svojim osećanjima sa onim kojima verujete i koji će vas saslušati. Popričajte o lepim uspomenama koje imate, neka vam one budu trajna dragocenost, uz zahvalnost što ste lepe trenutke mogli da doživite. Tuga je sasvim legitimno osećanje, koje je pogrešno „sabijati“, naglašavaju stručnjaci. Treba ga pustiti, ali ne dopustiti da postane ono što preovladava, da nas preplavi i onemogući da svakodnevno funkcionišemo, obavljamo zadatke i budemo funkcionalni na svim životnim poljima.
Ne preterujte sa hranom i pićem, budite fizički aktivni
Prekomerno unošenje hrane i alkohola takođe može da pojača apatiju i doprinese da se osećamo lošije, iako će nam u samom trenutku konzumacije deloveti da se osećamo dobro. Ako vam je raspored obaveza, uključujući i zabavne aktivnosti takav da ne možete sve da postignete, jednostavno ga redukujte. Idite samo tamo gde ćete se osećati dobro, sa ljudima koji vam prijaju. Izbegavajte konzumiranje alkohola i psihoaktivnih supstanci.
Vežbanje i fizička aktivnost bi trebalo da budu visoko na listi prioriteta. Šetnja u prirodi ili malo vežbanja u kućnim uslovima uz muziku koja vas opušta biće dobra motivacija, popraviti raspoloženje, i doprineti izbegavanju drugih nepoželjnih posledica: gojaznosti, teže depresije, hroničnih bolesti.
