Zašto hronični bol dovodi do depresije kod nekih ljudi, a drugi uopšte ne reaguju tako

Naučnici su otkrili mehanizam u mozgu koji može da objasni zašto hronični bol dovodi do depresije kod nekih ljudi, a kod drugih ne. Rezultati istraživanja dovode u pitanje ideju da je depresija neizbežna posledica dugotrajnog bola, a objavljeni su u časopisu Science. 

Hronični bol se često razvija u depresiju ili anksioznost

Kombinovanjem snimanja ljudskog mozga velikih razmera sa eksperimentima na životinjama, naučnici su otkrili da uporni bol pokreće progresivne promene u hipokampusu (regionu mozga najpoznatijem po svojoj ulozi u pamćenju), što oblikuje da li ljudi vremenom razvijaju depresiju ili ostaju emocionalno otporni.

Preporučujemo

- Hronični bol se često razvija u depresiju ili anksioznost, ali do sada nismo razumeli zašto se to dešava nekim ljudima, a drugima ne. Naši nalazi ukazuju na to da hipokampus deluje kao kontrolni centar koji pomaže mozgu da reguliše emocionalne reakcije na dugotrajni bol. Depresija nije neizbežna - zavisi od toga kako ovaj sistem reaguje tokom vremena - ističe koautor studije profesor Jianfeng Feng sa  University of Warwick.

Odgovor mozga na bol

Hronični bol pogađa više od 20 odsto odraslih širom sveta i snažnoj je vezi sa anksioznošću i depresijom. Pa ipak, mnogi ljudi sa upornim bolom ne razvijaju ova stanja, a biološki razlozi za ovu razliku ostaju nejasni. Kako bi to istražili, naučnici su analizirali skeniranje mozga velikih populacionih grupa, uključujući podatke iz UK Biobank.

Otkrili su da ljudi koji žive sa hroničnim bolom, ali bez depresije, obično pokazuju nešto veći volumen hipokampusa i povećanu aktivnost u ovom regionu mozga. Ove promene su praćene boljim učinkom u određenim zadacima učenja i pamćenja, što ukazuje da mozak u početku može da generiše kompenzatorni odgovor na uporni bol.

Nasuprot tome, osobe koje doživljavaju i hronični bol i depresiju pokazale su smanjen volumen hipokampusa, poremećenu aktivnost i lošije kognitivne performanse. Longitudinalne analize pokazale su da su se ove promene progresivno razvijale tokom vremena.

- Činjenica da se ove promene pojavljuju postepeno pokazuje da su vođene samim iskustvom produženog bola. Ovo nije samo postojeća ranjivost, to je nešto što mozak radi kao odgovor na kontinuirani bol - dodaje profesor Feng.

Prvo se javlja povećana osetljivost na bol 

Kako bi razumeli način na koji se ove promene odvijaju, istraživači su sproveli paralelne studije na laboratorijskim životinjama sa hroničnim neuropatskim bolom. Uočili su jasnu progresiju efekata ponašanja. Prvo se pojavila povećana osetljivost na bol, zatim ponašanje slično anksioznosti, a kasnije simptomi slični depresiji. Ove promene u ponašanju pratile su postepene promene u strukturi i aktivnosti hipokampusa, pokazujući kako dugotrajni bol može da preoblikuje moždane krugove uključene u emocionalnu regulaciju.

Mali podregion hipokampusa poznat kao dentatni girus - jedno od retkih područja odraslog mozga gde novi neuroni nastavljaju da se formiraju - pojavio se kao ključno regulatorno središte. U ranoj fazi hroničnog bola, novogenerisani neuroni u dentatnom girusu postali su veoma aktivni, što ukazuje da mozak u početku pokušava da se prilagodi stalnom stresu.

Mozak aktivno pokušava da reguliše emocionalno blagostanje

Međutim, vremenom su se imune ćelije u mozgu zvane mikroglija abnormalno aktivirale. To je poremetilo normalnu komunikaciju između neurona i mikroglije što je označilo  prekretnicu od adaptivnih odgovora mozga do disfunkcionalne signalizacije. Kada su istraživači potisnuli ovu abnormalnu mikroglijsku aktivnost kod životinja, ponašanja slična depresiji su se poboljšala, dok je ukupna funkcija mozga ostala stabilna.

Rezultati istraživanja ukazuju na to da ciljanje na mikroglijsku upalu u hipokampusu može da pomogne u sprečavanju depresije kod ljudi koji žive sa upornim bolom, posebno ako se lečenje započne rano.

- Ovo pokazuje da mozak nije jednostavno preplavljen hroničnim bolom. On aktivno pokušava da reguliše emocionalno blagostanje. Kada taj regulatorni sistem ostane uravnotežen, ljudi mogu da ostanu otporni. Kada se poremeti, posebno upalom u hipokampusu, može se pojaviti depresija, a razumevanje ovog procesa otvara nove mogućnosti za ranu intervenciju - zaključio je profesor Feng.

(eKlinika.rs)