Naša omiljena muzika, omiljene „gorko-slatke” melodije mogu da nam pomognu da se bolje nosimo sa fizičkim bolom, otkrili su kanadski istraživači. Istraživanja su pokazala da muzika može da bude način da se smanji percepcija bola kod ljudi, ali bez opijata. Ova smanjena osetljivost na bol, takođe poznata kao hipoalgezija, može da se desi kada se stimulans bola poremeti između tačke njihovog unosa i mesta gde ih svesni um prepoznaje kao bol.
Omiljena muzika delotvornija je od opuštajućih melodija
U novoj studiji, istraživači sa Université de Montréal iz Kanade ispitali su koja vrsta muzike pomaže da se ublaži percepcija bola.
– U našoj studiji pokazali smo da omiljena muzika, koju su odabrali učesnici studije, ima mnogo veći efekat na smanjenje akutnog termalnog bola od nepoznate, opuštajuće muzike. Takođe smo otkrili da emocionalni odgovori igraju veoma jaku ulogu u predviđanju da li će muzika uticati na bol – objasnio je Darius Valevicius doktorand na Université de Montréal.
Istraživanje je sprovedeno u laboratoriji Roy Pain Lab na McGill University i objavljen u Frontiers in Pain Research.
Hipoalgeziju ublažava omiljena muzika
Kako bi testirali koja vrsta muzike je najefikasnija za smanjenje bola, učesnici su primili umereno bolne termalne stimulacije na unutrašnjoj strani podlaktice, što je rezultiralo osećajem sličnim vrućoj šoljici čaja, koja se drži uz kožu. Ovi stimulansi su upareni sa muzičkim odlomcima, od kojih je svaki trajao oko 7 minuta. U poređenju sa kontrolnim numerama ili tišinom, slušanje njihove omiljene muzike snažno je smanjilo intenzitet bola i neprijatnosti kod učesnika. Nepoznate opuštajuće melodije nisu imale isti efekat.
– Pored toga, koristili smo šifrovanu muziku, koja imitira muziku na svaki način osim njene značajne strukture, i stoga možemo da zaključimo da verovatno nije samo ometanje pažnje ili prisustvo zvučnog stimulusa ono što izaziva hipoalgeziju – objasnio je Valevicius.
Različita muzika razlikuje se po mogućnosti da smanji bol
Istraživači su takođe ispitali da li muzičke teme mogu da modulišu efekat omiljene muzike na smanjenje bola. Da bi to uradili, intervjuisali su učesnike o njihovim emocionalnim reakcijama na njihovu omiljenu muziku i dodelili im teme: energiziranje/aktiviranje, srećno/veselo, smirujuće/opuštajuće i dirljivo/„gorko-slatko”. Otkrili su da se različite emocionalne teme razlikuju po svojoj sposobnosti da smanje bol.
– Otkrili smo da melodije o pokretačkim ili „gorko-slatkim” emocionalnim iskustvima izgleda da rezultiraju nižim ocenama neprijatnosti bola, što je bilo izazvano intenzivnijim uživanjem u muzici i „muzičkoj jezi” – istakao je Valevicius i dodao da iako još uvek nije u potpunosti shvaćeno šta je „muzička jeza”, izgleda da je to stanje koje ukazuje na neurofiziološki proces koji je efikasan u blokiranju signala bola.
Duže slušanje opuštajuće muzike može da ima jače efekte od kraćih numera
Istraživači su takođe ukazali na ograničenja svoje studije, od kojih se jedno tiče koliko dugo učesnici slušaju muzičke uzorke. Na primer, duže slušanje opuštajuće muzike može imati jače efekte od kraćih numera, koje su učesnici slušali u ovoj studiji. Pitanja koja takođe treba da se pozabave daljim istraživanjima uključuju da li je slušanje omiljene muzike efikasno i sa drugim, netermalnim stimulansima bola, kao što su mehanička stimulacija ili hronični bol, kažu istraživači.
– Posebno kada je reč o temama emocija u omiljenoj muzici kao što je pokretačka, „gorko-slatka” muzika, istražujemo nove dimenzije psihologije slušanja muzike koje nisu dobro proučene, posebno u kontekstu ublažavanja bola. Kao rezultat toga, podaci koje imamo su ograničeni, iako su preliminarni rezultati prilično dobri – zaključio je Valevicius.
