Muzika ublažava bol i kao vrsta terapije koristi se već vekovima, a taj efekat je dokazan čak i kod beba. Takođe, studije otkrivaju da melodije koje ljudi baš vole mogu da pojačaju efekat protiv bolova od opuštajuće muzike koja je odabrana za njih. Istraživači kažu da postoje dokazi da su emocionalne reakcije, koje generiše muzika, takođe važne u procesu oporavka.
Uz tvrdnju da muzika ublažava bol odmah su se vezivale opuštajuće melodije
Najnovija istraživanja, koje je sproveo istraživački tim McGill University, ukazuju da se koristi muziku za ublažavanje bolova, tempo muzike je veoma bitan. To pokazuje da je moguće smanjiti nivo bola kod pacijenata korišćenjem tehnologije za izdvajanje dela muzičke numere koju neko voli i prilagođavanje tempa da odgovara njihovom unutrašnjem ritmu, rekli su istraživači.
Muzika se vekovima koristila za ublažavanje bola. Poslednjih godina, postoji sve veći naučni interes za korišćenje muzike za lečenje zdravstvenih stanja u rasponu od Parkinsonove bolesti do moždanog udara i hroničnog bola. Ali, malo se zna o tome kako bi ovo moglo da funkcioniše.
– Bilo je vrlo malo studija koje se zaista bave specifičnim parametrima muzike kako bi pokušali da razumemo efekte muzike na mozak. U prošlosti se često ukazivalo da umirujuća ili opuštajuća muzika najbolje deluje kao sredstvo za ublažavanje bolova. Ali, ovo se nije činilo dovoljno precizno. Dakle, krenuli smo da istražimo da li tempo, brzina kojom se stvara pasus i jedan od ključnih elemenata muzike, može da utiče na njenu sposobnost da smanji bol – navodi Mathieu Roy, profesor na Odeljenju za psihologiju na McGill University, jedan od autor rada.
Pravi tempo najviše smanjuje bol
Istraživanja u protekloj deceniji pokazala su da bilo da govorimo, pevamo, sviramo instrument ili samo tapkamo uz muziku, svako od nas ima svoj karakterističan ritam – onaj na koji nam najviše prija. Smatra se da ovaj ritam, poznat kao naša spontana proizvodnja (SPR), može da ima veze sa cirkadijalnim ritmovima.
Kako bi saznali da li je slušanje muzike u prirodnom tempu pojedinca pomoglo u smanjenju njihovog doživljaja bola, istraživači McGill University uporedili su ocene bola 60 učesnika (od kojih su neki bili muzičari, a drugi ne) jer su bili podvrgnuti niskom nivou bola, bilo u tišini ili dok su slušali muziku kojom se manipulisalo tako da je njen tempo bio sporiji ili je bio najprirodniji za svaku osobu. Prirodni tempo svakog učesnika uspostavljen je na osnovu ritma kojim su ispitanici pevali omiljene pesme.
Istraživači su otkrili da, u poređenju sa tišinom, muzika bilo koje vrste i u bilo kom tempu značajno smanjuje percepciju bola. Što je još važnije, otkrili su da se najveća smanjenja u ocenama nivoa bola dešavaju kada su melodije svirane brzinom koja odgovara željenom tempu učesnika.
