Profesor dr Predrag Mitrović je sigurno jedan od najzadovoljnijih ljudi zbog toga što je muzika, nakon matematike, našla svoju primenu u kardiologiji. Lečenje muzikom poznato je i primenjivano još u antičkoj Grčkoj. Ona se koristi kao lek i do dana današnjeg, najčešće u oblasti psihijatrije. Dr Predrag Mitrović je specijalista interne medicine i kardiolog, koji se od 1992. se godine bavi lečenjem i praćenjem bolesnika sa hirurškom revaskularizacijom miokarda. Od 2002. godine intenzivno proučava primenu muzike u lečenju kod bolesnika sa bolestima srca. Zbog postignutih rezultata u ovoj oblasti više puta je pohvaljivan i nagrađivan. Održao je i veliki broj stručnih predavanja u zemlji i inostranstvu.
Muzika je nešto što osećaju naši krvni sudovi
Profesor Predrag Mitrović je zaposlen na odeljenju Urgentne kardiologije u Urgentnom centru i Klinici za kardiologiju UKCS od 1994. godine. Sada, kao direktor Interne medicine i načelnik Postokoronarnog odeljenja II Urgentne kardiologije u Urgentnom centru i Klinici za kardiologiju UKCS. U nastavi je od 2000. godine na katedri Interne medicine Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a od 2021. godine je u zvanju redovnog profesora.
– Lečenje muzikom poznato je i primenjivano još u antičkoj Grčkoj. Prvi je primenu muzike u lečenju bolesnika definisao Pitagora. Ona se koristi kao lek i do dana današnjeg, ali najčešće u oblasti psihijatrije. Kada slušate muziku, vi sigurno osećate i znate da ona prija vašem organizmu, posebno kada slušate onu vrstu muzike koju volite. Kada, recimo, danas slušate onu muziku koju volite, osećate se prijatno. Ako sledećeg dana slušate istu tu muziku, ili za nekoliko dana, primetićete možda da vam baš i ne prijа, ili vam čak smeta. Da li ste se zapitali zašto? Da li ste, možda izmerili tada sebi krvni pritisak ili broj otkucaja srca? Verovatno niste. Vaše uho sigurno ne prihvata istu muziku koju volite kada vam je krvni pritisak u normalnim vrednostima i kada vam je povišen. Muzika nije ista i kada imate šećernu bolest, jer su vaši krvni sudovi promenjene građe – objašnjava prof. dr Predrag Mitrović u razgovoru za eKlinika portal.
Prof.dr Predrag Mitrović u sali za kateterizaciju UKCS Foto: Privatna arhiva
Šta je kvantitativna muzikoterapija i kako utiče na naš organizam
Takva razmišljanja motivisala su našeg sagovornika da se ozbiljnije posveti istraživanju. Dakle, kako muzika primenjena na specifičan način, kao „kvantitativna muzikoterapija“, kako je to sam nazvao, utiče na naš organizam? Pitali smo i zašto baš „kvantitativna muzikoterapija“?
– Zato što se pacijentima propisuju tačno određene kompozicije, sa tačno preciziranim brojnim vrednostima koje odgovaraju stanju vašeg organizma. Dakle, nešto potpuno različito od načina koji se koriti u psihijatriji i drugim oblastima medicine. Ovakav način lečenja ispitali smo kod bolesnika sa srčanim udarom, koji su prethodno imali operaciju srca. To je prva grupa bolesnika koje smo posmatrali. Nakon ovog istraživanja, definitivno se može reći da su, ako na ovakav način definišemo primenu muzike u lečenju, muzički žanr, pod jedan, zatim tempo (brzina pesama) pod dva i tonalitet (dur ili mol) pod tri, osnovne karakteristike pesama koje mogu odrediti da li su one lek ili nisu. Naravno, ovo je mora ispitati za svaku osobu pojedinačno – objašnjava sagovornik našeg portala.
Kako muzika i kvantitativna muzikoterapija deluju na srce
– Odabrana muzika se sluša najmanje 2 puta po 12 minuta dnevno, a može i duže. To vam je kao doza leka. Kada pijete tablete, pijete jednom ili dva puta dnevno. Uz slušanje muzike možete i nešto da radite, ali vam taj posao ne sme odvlačiti pažnju od muzike koju slušate. Rezultati su bili takvi da su bolesnici koji su slušali muziku propisanu na ovakav način, u odnosu na grupu bolesnika koja je bila kontrolna i nije slušala muziku, imali značajno sniženje krvnog pritiska, značajno smanjenje broja otkucaja srca, mnogo ređe su imali pojavu angine pectoris, pojavu ponovnog srčanog udara, ponovnu operaciju na srcu i ređe su umirali. Dakle, značaj primene muzike je neprocenjiv, posebno u preventivi pojave kardiovaskularnih bolesti – ispričao je detalje istraživanja za eKlinika portal profesor dr Predrag Mitrović.
Buntovnik bez razloga
Govoreći o sebi i sklopu neobičnosti koje ga prate, jedan od omiljenih kardiologa uz smeh kaže da je, izgleda, za neke stvari u mom životu, „očigledno kriv uvek neko drugi“. I da je neki “buntovnik bez razloga”. Međutim, ističe i da svaka vrsta bunta daje neke rezultate, bez obzira da li je opravdan ili ne.
– Dakle, sviram violinu. To mi je matični instrument. A pored nje, sviram i klavir, gitaru, kontrabas. Sve je počelo nakon upisivanja moje starije sestre Nadežde u muzičku školu “Stanković” na odsek klavira, kao vunderkinda koji svira klavir sa pet godina, koji zna da čita i piše, recituje. A ja sam bio predodređen, kao muškarac, da trčim za loptom. Nisam znao da čitam i pišem i kada sam krenuo u prvi razred, što u mom detinjstvu nije bilo uobičajeno. Deca su već znala da čitaju i pišu i u prvom razredu osnovne škole. Ne kažem da nisam trčao za loptom. Naprotiv, bio sam kasnije i vicešampion države u stonom tenisu, vaterpolista, veslač – priča nam o svom detinjstvu prof.dr Mitrović.
Nisam želeo da odustanem od muzike, pa sam šokirao roditelje
Međutim, prema rečima našeg sagovornika, upis sestre u muzičku školu nije mogao „tek tako da prođe“.
– Odmah sam odreagovao, i prvom prilikom sam se sam upisao u muzičku školu, i to onu “protivničku”- “Mokranjac”, odsek za violončelo. Kada su moji roditelji to saznali, bili su u stanju šoka, ali sve što su mogli da urade bilo je da me sa violončela prevedu na odsek za violinu. Violinu smo imali u kući, jer su svirali i moj otac i moja baba. Ipak, mislim da je istina bila drugačija. Postavljalo se pitanje ko će da mi nosi violončelo, jer sam bio mali. Upisao sam se u muzičku školu u drugom razredu osnovne škole. Moja ljubav prema muzici nije bila ništa manja nego prema matematici. Časovi violine, solfeđa, kamerne muzike, orkestra, slušanja muzike. Ko nije to doživeo, ne može da zna kakav je to doprinos razvoju ličnosti, pre svega emocionalnog dela, ali i onog socijalnog koji nam danas, u većini slučajeva nedostaje. Naravno, odustajanje od muzike nije dolazilo u obzir. A tu se umešala i rok muzika – priseća se prof.dr Mitrović koji je do sada objavio preko 800 naučno-istraživačkih radova.
I medicina, i pank, i stripovi – sve razvija maštu i kreativnost
Često voli da kaže i da je muzičar koji se medicinom bavi iz hobija. To, međutim, kako nam poverava, zgražava neke ljude u njegovoj okolini. Pripisuje to našim naravima.
– Ako pogledate, ja se muzikom bavim čitav život, od drugog razreda osnovne škole, a medicinom od kad sam upisao fakultet. Dakle, gledajući vremenski parametar, ja sam duže u muzici nego u medicini. Moje detinjstvo započelo je u eri stripova, kada definitivno imate najviše afiniteta ka crtanim junacima. Nije bilo kompjuterskih igrica, televizijskih kanala sa crtanim filmovima koji se emituju 24 sata i DVD izdanja. Bili su dostupni samo stripovi na kioscima. To je imalo i svoju dobru stranu, jer razvija maštovitost i kreativnost. A onda iz svog zatvorenog sveta u kome su vam dovoljni stripovi, izlazite napolje. Gde ćete naći bolju stvar od muzike? I to pank muzike! Muzički izraz koji je nastao kao bunt ka određenom sistemu i načinu života. To vam veoma prija kada ste mladi i kada mislite da se sve može promeniti. Da ste vi baš stvoreni za to i da su svi baš vas čekali. Dakle, alternativna muzika sa kratkim i jasnim tekstovima u kojima sve kažete, bez okolišanja i – to je to – misli ovaj neobični, a zapravo samo iskreni čovek koji, kako kaže, sluša svoje srce da bi mogao da leči tuđa.
Muzika i medicina su veoma srodne
Vrlo brzo je shvatio, priča za eKlinika portal, kako sve funkcioniše u svetu muzike i muzičkog izraza tog tipa. Već u šestom razredu osnovne škole imao je svoju rok grupu koja je redovno svirala u tadašnjem Beogradu. Sledi bavljenje autorskom muzikom, pisanje tekstova i komponovanje. U muzičarskim krugovima dobro je poznat njegov bend „Šablon“.
– Sve to razvija kreativnost, maštovitost, lucidnost, virtuoznost u brzini i načinu razmišljanja. A sve su to kvaliteti koji su vam potrebni i za medicinu. Ta izoštrenost, spremnost i virtuoznost koja se javlja u muzici, može se preneti i u svakodnevno bavljenje medicinom, odnosno kardiologijom. Svaki dan novi bolesnici, često nepoznatog stanja, kod kojih morate što pre postaviti dijagnozu i početi sa lečenjem. Moždane vijuge izoštrene u muzici su apsolutno primenljive i u medicini. Sa druge strane, muzika je način odmora od svakodnevnog bavljenja medicinom – objašnjava prof. dr Predrag Mitrović.
Bend „Šablon“. Foto: Privatna arhiva
Priče koje vam pružaju šansu da doživite Urgentni centar
Što se tiče još jedne njegove pasije, književnosti, kaže da mu je teško da se odluči koja mu je od napisanih knjiga najdraža. Sve one su iste tematike, i predstavljaju život u Urgentnom centru.
– Draga mi je prva knjiga „San urgentne noći“, ali možda mi je najvredniji poslednji roman „Pun pansion“. On je, kažu drugi, književno najzrelije delo. Moram priznati da nikakva ideja o pisanju nije postojala. Jednostavno sam počeo da zapisujem doživljaje iz prijemne ambulate Urgentnog centra. Zatim i iz kardiološke intenzivne nege – koronarne jedinice, kao i iz sale za kateterizaciju. Volim da pričam sa pacijentima, da se nasmejem, da ih nasmejem. Smeh leči. Ali je najbitije uspostaviti odnos obostranog poverenja. Bitno je da vam oni veruju, kao i vi njima. Možda baš u tome preterujem, možda se i previše smejem. Ali uživam u bolničkom druženju sa mojim trenutnim, a često i novim prijateljima koji leže kod mene na odeljenju – iskreno je prof.dr Mitrović.
Druženje i smeh u bolnici su takođe lek, a ušli su u knjige
U druženju uz svakodnevne preglede, ultrazvukove, razgovore o njihovim trenutnim i drugim problemima, ide se ka stabilizaciji zdravlja. Priča počinje jutarnjom vizitom i često traje čitav dan.
– Sve te trenutke razgovora, druženja, smejanja, pa i tužnih doživljaja, ja sam zapisivao. Onda sam, na predlog mojih kolega, odlučio da objavim prvi roman pod nazivom “San urgentne noći”. Bio sam ubeđen da takvo štivo neće nikoga zanimati osim onih ljudi koji rade u Urgentnom centru i onih ljudi koji su u njemu boravili kao bolesnici. Ali, prevario sam se. Preko 17000 ljudi je bilo zainteresovano za ovakve moje priče – iznosi fantastičan podatak doktor, panker i pisac prof.dr Mitrović.
Književni lik doktor Mitrović i njegovi pacijenti, svaka sličnost je namerna
Nakon toga je došlo osećanje da je postao, na neki način, dužnik svim tim ljudima. Dužan da nastavi sa započetom pričom. Prvi roman je priča o doživljajima u prijemnoj ambulanti Urgentnog centra, dakle, priče iz mesta na koje se prvo dolazi, ako nam nije dobro. Ali, šta se dešava kada nas prime u bolnicu?
– To je bila tema mog drugog romana “Ne sviđa mi se da ti bude prijatno”. U njemu se moj junak, doktor Mitrović (ja), druži jednu noć sa bolesnicima koji leže u koronarnoj jedinici, odnosno kardiološkoj intenzivnoj nezi. Interesovanje za ovakve doživljaje nije opalo, pa sam objavio 2019. godine i treći deo, pod nazivom “Sve je dobro što se urgentno svrši”. On govori o tome šta se dešava ako vas, po prijemu, odvedemo u salu za kateterizaciju srca, odnosno snimanje srca putem katetera i kontrasta, uz postavljanje stentova, odnosno intravaskularnih proteza. I na kraju, 2020.prošle godine izlazi moj četvrti roman pod nazivom “Pun pansion”. Čitajući ovaj roman, proći ćete kroz kardiologiju Urgentnog centra, kao da ste ležali tamo. Romani se brzo čitaju, jednostavni su, puni smeha, ali i sarkazma, sa srećnim, ali i tužnim trenucima – priča o svojim književnim delima i pisac u belom mantilu, profesor dr Predrag Mitrović.
Čovek sa hiljadu lica
Sagovornik eKlinika portala naglašava da su sva njegova dodatna interesovanja pored medicine, način odmora od svakodnevnog bavljenja njome. Izlaskom u svet muzike, književnosti, pa i programiranja, prema njegovim rečima, ulazi se u neki novi svet koji opterećuje mozak drugim zahtevima i standardima, ali to odmara.
– U jednom trenutku ja sam književnik. Lepo se obučem, kao neki dendi, postavim pisaću mašinu ispred sebe. Stavim binokul naočare na nos, kao Baja patak, i počnem da pišem. U sledećem trenutku, u svom malom kućnom studiju uključim sve uređaje, miksete, klavijature, mikrofone i snimam. Obučem se alternativno i ja sam roker. A nakon toga, sednem za računar i bavim se programiranjem. Dakle, kao Mika Nevada, čovek sa hiljadu lica. Sve me to odmara, pre svega mentalno. Činjenica je da nema dovoljno sna. I to nije baš zdravo, ali vreme će pokazati svoje – ima i svoje lične izazove sa kojima se bori profesor dr Predrag Mitrović.
Neverovatno inspirativna prica i osoba. U sivoj zoni svakodnevnog života i reakcije na sve više izazova ovo zvuči ohrabrujuće i baškako bi grebalo da bude. Divim vam se.