Naslovna / Zdravlje

Može li muzika delovati kao lek? Poznati kardiolog objašnjava uticaj na hormone, srce i krvni pritisak

Marijana M. Rajić|8:45 - 21. 02. 2024.

– Ljudsko uho sigurno ne prihvata istu muziku koju volite kada vam je krvni pritisak u normalnim vrednostima i kada je povišen, a muzika nije ista ni kada imate šećernu bolest, jer su vaši krvni sudovi promenjene građe – na zanimljiv način za eKlinika portal objašnjava vezu muzike i našeg zdravlja profesor dr Predrag Mitrović, kardiolog

Srce Predrag Mitrović Prof.dr Predrag Mitrović: Ono što karakteriše i muziku i medicinu je pre svega harmoničnost a ako uskladimo ova dva sistema dobićemo pozitivan efekat, odnosno još bolju harmoničnost našeg organizma čime se pojedina oboljenja mogu ublažiti ili prevenirati njihovo javljanje Foto: Shutterstock/Predrag Mitrović/privatna rhiva

Srce, mozak, ali i naš organizam u celini su izuzetno senzitivni. Telo i um reaguju na svaki unutrašnji ili spoljašni uticaj. Kako nas oni uznemirujući zdravstveno ozbiljno ugrožavaju, tako oni koji mogu da nas umire imaju sedativno, odnosno lekovito dejstvo.

Kako su povezani, srce, muzika, hormoni i zdravlje

Profesor dr Predrag Mitrović, kardiolog i profesor interne medicine/kardiologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, nedavno je objavio album autorske muzike „48 minuta na Kosančićevom vencu“ po pravilima i principima kvantitativne muzikoterapije. Možemo li odvojiti uživanje u muzici i terapijski efekat, i da li to uopšte ima potrebe odvajati?

– Muzika i naše zdravlje su tako povezani da ih praktično i nije moguće odvojiti. Pravilno odabrana muzika ima takvo dejstvo na naš organizam, da ukoliko nam prija kada se prezentuje, on luči endrofine, hormone „zadovoljstva“, koji na nas deluju umirujuće. Ako primenjenom muzikom izazovemo dovoljno lučenje ovih hormona, uspeli smo da nam muzika bude i lek. Naravno, ako slušamo muziku koju ne volimo, koja nam ne odgovara, imaćemo negativne efekte na naš organizam. Postajemo nervozni, ubrzava se srčani ritam, povišava se krvni pritisak. Dakle, muziku i zdravlje ne možemo odvojiti, ali je bitno da kontrolišemo tu vezu da bi ona bila pozitivna, a ne negativna – jasan je naš sagovornik, koji je, pored toga što je jedan od omiljenih lekara, godinama i aktivni muzičar.

Samim tim jedan je od najidealnijih sagovornika na ovu temu.

Šta je kvantitativna muzikoterapija i šta je razlikuje od primene muzikoterapije u drugim granama medicine

Pitamo profesora Mitrovića kako bi laičkom umu na prijemčiv način definisao kvantitativnu muzikoterapiju i njena pravila?

– Kao što sam rekao, kada slušate muziku vi osećate i znate da ona prija vašem organizmu, posebno kada slušate onu vrstu muzike koju volite. Ali, da li ste primetili da, kada danas slušate onu muziku koju volite, osećate se prijatno. Ako sledećeg dana slušate istu tu muziku ili za nekoliko dana, primetićete možda da vam baš i ne prije ili vam čak smeta. Da li ste se zapitali zašto? Da li ste, možda izmerili tada sebi krvni pritisak ili broj otkucaja koji pravi srce? Verovatno niste. Vaše uho sigurno ne prihvata istu muziku koju volite kada vam je krvni pritisak u normalnim vrednostima i kada vam je povišen. Muzika nije ista i kada imate šećernu bolest, jer su vaši krvni sudovi promenjene građe. Ovakva razmišljanja naterala su me da posmatram kako muzika primenjena na specifičan način, kao „kvantitativna muzikoterapija“, kako sam to nazvao, utiče na organizam. Zašto „kvantitativna muzikoterapija“? Zato što vam se propisuju tačno određene kompozicije, sa tačno preciziranim brojnim vrednostima koje odgovaraju stanju vašeg organizma. Dakle, nešto potpuno različito od načina koji se koriti u psihijatriji i drugim oblastima medicine – objašnjava predsednik Beogradskog kardiološkog kluba.

Kako se propisuje: Individualni pristup direktno „cilja” srce, krvni pritisak, smanjuje rizik za anginu pektoris…

Prema rečima našeg sagovornika, definitivno se može reći da ako na ovakav način definišemo primenu muzike u lečenju, neke osnovne karakteristike pesama mogu odrediti da li su za nas lek ili nisu:

– To su prvo muzički žanr, zatim tempo (brzina pesama) i tonalitet (dur ili mol). Naravno, ovo se mora odrediti za svaku osobu pojedinačno. Odabrana muzika se sluša najmanje 2 puta po 12 minuta dnevno, a može i duže. To vam je kao doza leka. Kada pijete tablete, pijete jednom dnevno, dva puta dnevno… Uz slušanje muzike možete i nešto raditi, ali vam taj posao ne sme odvlačiti pažnju od muzike koju slušate. Rezultati su takvi, da bolesnici koji slušaju muziku propisanu na ovakav način, u odnosu na grupu bolesnika koji nisu slušali muziku, imaju značajno sniženje krvnog pritiska i značajno smanjenje broja otkucaja srca. Mnogo ređe imaju pojavu angine pektoris, pojavu ponovnog srčanog udara, i ređe umiru. Dakle, značaj primene muzike je neprocenjiv, posebno u preventivi pojave kardiovaskularnih bolesti – navodi profesor dr Predrag Mitrović, direktor Klinike za urgentnu internu medicinu, načelnik Odeljenja postkoronarne jedinice I Odeljenja urgentne kardiologije
Urgentnog centra i Klinike za kardiologiju UKCS u Beogradu.

Zašto se muzikoterapija našla u polju kontraverzi: Od Pitagore do zabave

Pitamo sagovornika našeg portala zašto se muzikoterapija našla u vrtlogu zabluda pa i kontraverzi, ako znamo da je lečenje muzikom poznato i primenjivano još u antičkoj Grčkoj?

– Prvi je primenu muzike u lečenju bolesnika definisao još Pitagora. Njegovi učenici, Pitagorejci, morali su da znaju da sviraju bar jedan instrument, inače nisu mogli biti njegovi učenici. Pitagora je smatrao da nas muzika i muzičke skale povezuju sa svemirom. Muzika se koristi kao lek i do dana današnjeg, ali najčešće u oblasti psihijatrije. Kada slušate muziku, vi sigurno osećate i znate da ona prija vašem organizmu, posebno kada slušate onu vrstu muzike koju volite. Međutim, ono što „opterećuje“ primenu muzike u lečenju pojedinih bolesti je pre svega to što se muzika tretira kao deo zabave. Sa druge strane, i to što je muzika vrsta umetnosti mnogi smatraju dovoljnim da je okarakterišu kao pojavu koja ne može da bude lek. Ali, muzika je i umetnost, i lek – nema dilemu kardiolog.

Šta kaže nauka

U čemu su pre svega muzika i medicina kompatibilne, šta je naučno utemeljenje za tu neku „tajnu vezu“? Profesor Mitrović odgovara:

– Ono što karakteriše i muziku i medicinu je pre svega harmoničnost. Svaki muzički element, svaku kompoziciju karakterišu harmonije, povezanost zvuka, teksta, trajanja tonova, pauza, tempo kompozicije. Sa druge strane, naš organizam funkcioniše na osnovu harmonije i usklađenosti hemijskih procesa, naelektrisanja, međusobnog povezivanja molekula. Ako uskladimo ova dva harmonična sistema dobićemo pozitivan efekat, odnosno još bolju harmoničnost našeg organizma, čime se pojedina oboljenja mogu ublažiti ili prevenirati njihovo javljanje.

Album „48 minuta na Kosančićevom vencu“

Kako biste opisali svoj novi autorski album kao lekar, kako kao muzičar, a kako kao konzument?

– Baveći se proučavanjem primene muzike kod bolesnika sa kardiovaskularnim bolestima skoro dvadeset dve godine i definišući osnovne parametre kvantitativne muzikoterapije, došao sam do određenih parametara, odnosno vrednosti tempa, tipa tonaliteta, instrumenata koji pozitivno utiču na naš organizam, kao i određene muzičke žanrove. Samim tim, povratna sprega je moguća. Odnosno, moguće je primeniti te parametre u procesu stvaranja, odnosno komponovanja pesama. Veoma je korisno da je tempo u ritmu našeg srca. Kao muzičar, snimajući kompozicije, primenjivao sam jasno definisane parametre i koristio sam definisane instrumente. Ono što je specifično za sve kompozicije je to da sam snimio zvučni zapis rada moga srca koji se nalazi u osnovi ritma čitavog albuma. Konzumentski, ovaj album predstavlja prijatnu muzičku priču komercijalnog džeza koja vas vodi kroz moj omiljeni deo grada, Kosančićev venac. Slušajući muziku vi ćete prošetati ovim delom grada.

 

Preporuka za pacijente sa kardiovaskularnim bolestima

– Kada je muzika u pitanju, nema neke mudrosti. Ako ste zdravi, slušajte muziku koju volite. Ako imate neku bolest, ne bi bilo loše da vam neko od stručnjaka „podesi“ muziku. Naravno, to će biti muzički žanrovi koje volite, ali postoje i oni žanrovi koje niste slušali, a oni dobro utiču na vaš organizam. Zatim, postoje ritmovi koji vam više odgovaraju, kao i instrumenti koje više prijaju vašem telu. I na kraju, melodija odabranih pesama je veoma bitna. Ona mora biti u takvom muzičkom opsegu da je optimalno čujete. Ako se poštuju svi navedeni parametri, nije teško odabrati muziku i za promenljive vrednosti našeg krvnog pritiska. Bitno je znati samo to da svako ima svoju muziku na koju njegov organizam pozitivno reaguje – objasnio je za eKlinika portal profesor dr Predrag Mitrović, kardiolog.

Na kraju, još jedan zanimljiv podatak bitan za osobe koje misle da nemaju sluha. Nemati sluh, kaže prof.dr Mitrović, znači samo to da niste u mogućnosti da pravilno reprodukujete određene melodijske linije. Ali, vaš organizam reaguje pozitivno na muziku kao i kod osoba koje imaju sluha, nekada čak i mnogo senzitivnije od njih.

Pre preuzimanja teksta sa našeg sajta obavezno pročitajte USLOVE KORIŠĆENJA. Posebno obratite pažnju na član 6. i 8.2.
TEME:
Milica Višnjić
10:47, 21. 02. 2024.
Odgovori

Sa zadovoljstvom čitam vaše objave, ali što se tiče muzike ne mogu da je slušam, usput ,u žalosti sam zbog sina, pa sam pokušala u par navrata s muzikom da skrenemo misli,ali nisam uspela, dobila sam čak kontra efekat, hvala

Sarita
4:01, 25. 02. 2024.
Odgovori

Odlično. Potrefiti pravi tonalitet u potrebno vreme. To je uspeh

Marjana
17:15, 25. 02. 2024.
Odgovori

Bravo.
Vsak dam poslušam glasbo, ki mi je všeč, tudi zapojem ob glasbi.

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Preporučujemo