Muzika – većina ljudi ne može bez nje, u kakvom god da je raspoloženju. Uz nju se slavi, ali i tuguje. Međutim, malo ljudi ima svest o tome da kada slušamo svoju omiljenu pesmu, u istom trenutku činimo dobro i svom mozgu. Istraživanja su pokazala da pevanje, sviranje ili slušanje muzike imaju uticaj na aktiviranje brojnih centara u mozgu, uz stimulisanje zdravlja i količine moždane mase.
Muzika čini da pevaju i oni čiji je centar za govor oštećen
Muzika, kažu istraživači, pokreće aktivnost centara u mozgu koji su odgovorni za govor, pokrete, percepciju pojava oko nas, pamćenje i emocije, i to često u isto vreme. Zanimljivo da neka nova istraživanja sugerišu da muzika može fizički da utiče na povećanje količine moždane mase. Ispituje se i uticaj koji muzika može da ima i u slučajevima kada mozak ne funkcioniše kako bi trebalo.
Naime, studije su pokazale da kod osoba koje boluju od Alchajmerove bolesti muzika često može da izazove određene reakcije. Ona im na neki poseban način pomaže da pokrenu sećanje na prethodno doživljene događaje, odnosno uspomene koje su bolešću izbrisane iz sećanja. Takođe, postoje dokazi o reakcijama i promenama u ponašanju pacijenata koji su pretrpeli oštećenje mozga. Mnogi od njih su izgubili sposobnost govora, ali i dalje mogu da pevaju.
Muzika i neurološka muzička terapija
Jedan od tretmana čije mogućnosti se trenutno istražuju je neurološka muzička terapija. Deluje kao fizioterapija ili logopedska terapija. Ima za cilj da pomogne pacijentima da bolje kontrolišu simptome i podignu kvalitet života. Terapijske sesije podrazumevaju muzičke ili ritmičke vežbe sa ciljem vraćanja funkcionalnih veština. Recimo, pacijenti koji ponovo uče da hodaju nakon nesreće ili traume, lakše hodaju u ritmu muzike tokom terapije.
Muzika i veza sa govorom, hodom i razmišljanjem u oporavku
Do sada je ova vrsta terapije dala ohrabrujuće rezultate u rehabilitaciji posle moždanog udara u oporavku govora, poboljšaju hoda i kretanja. Bila je efikasnija od standardnih terapija. Takođe, istraživano je da li neurološka muzička terapija može da leči i druge poremećaje pokreta, kao što je Parkinsonova bolest. Većina terapija iz ove oblasti koristi tehnike vežbi ritmike. Oslanja se na sposobnost mozga da se nesvesno sinhronizuje sa ritmom. Dobar primer za ovo su mala deca kada igraju bez prethodnog iskustva.
U poređenju sa terapijom bez muzike, pokazalo se da neurološka muzička terapija poboljšava hodanje i smanjuje trenutke „smrzavanja“. Radi se o privremenoj, nevoljnoj nemogućnosti pokretanja zglobova, recimo, kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću.
Pomoć kod traumatskih povreda mozga
Studije su takođe istraživale da li ova vrsta terapije može da pomogne kod kognitivnih problema kod ljudi koji su pretrpeli traumatsku povredu mozga, ili imaju Hantingtonovu bolest. Za takve vrste stanja, neurološka muzička terapija se fokusira na aktiviranje i stimulisanje područja mozga koja su možda oštećena, kao što je prefrontalni korteks. To je oblast mozga odgovorna za planiranje, donošenje odluka, rešavanje problema, samokontrolu i osećaj samopouzdanja.
Primer su pacijenti koji registruju promene muzičkog tempa. Jedna studija pokazala je i da ove vrste aktivnosti poboljšavaju koncentraciju i pažnju kod pacijenata sa traumatskim povredama mozga. Došlo je do pozitivnog uticaja na njihovo opšte stanje i smanjilo osećaj depresije ili anksioznosti.
Obnavljanje mozga i moć muzike
Istraživanja pokazuju da muzika na jedinstven način može i da formira nove veze u mozgu. Takođe, slušanje muzike utiče na regeneraciju neurona bolje od drugih aktivnosti. Čak i slušanje audio knjiga sa muzičkom podlogom utiče na to da mozak bolje funkcioniše i obnavlja svoje ćelije. Već je dokazano da mozak muzičara ima neke drugačije performanse u odnosu na druge ljude. Ta okolnost mogla bi da bude vrlo značajna za bolesnike sa ozbiljnim neurološkim stanjima.
Iako je potrebno još istraživanja pre nego što se neurološka muzička terapija uđe u širi protokol u zdravstvenim sistemima, rani rezultati studija obećavaju. U toku su i istraživanja o pomoći osobama sa demencijom ili Alchajmerovom bolešću.
