Nekontrolisano podrhtavanje je jedan od simptoma Parkinsonove bolesti Foto: Shutterstock
Svima nam se nekad dogodilo da nam ruke zadrhte u mirovanju. Razloga je puno – od niskog nivoa šećera u krvi, preko lošeg rada tiroidne žlezde pa sve do izloženosti emocionalnom stresu.
Ali šta ako ta drhtavica dalje napreduje dovodeći do novih simptoma poput motornih i psiholoških ispada, ukočenosti mišića i sve teže sposobnosti gutanja tečnosti i hrane?
Tihi početak bolesti
Ovo neurološko oboljenje vrlo često ostaje duže vreme neidentifikovano zbog nespecifičnih simptoma koje mogu dati i druga stanja. Stoga, progresijom bolesti prvi znaci obično budu uočeni onda kada je sa terapijom već trebalo da se počne.
Kontinuirani pad produkcije dopamina, neurotransmitera koji kontroliše naše voljne radnje u delu mozga poznatom kao bazalne ganglije, nepovratno dovodi do niza stanja koja su u relaciji sa funkcijom ovog dela mozga kao i sa izumiranjem bazalnih ganglija.
Stanje koje često povezujemo sa Parkinsonovom bolešću je depresija koja se može manifestovati ili kao posledica pacijentove svesti o sopstvenoj nemoći ili kao posledica disfunkcije nervnih ćelija ovog dela mozga i narušenog hormonalnog balansa u mozgu. Usled poremećaja funkcije mišića ždrela, gutanje hrane i tečnosti je otežano pa ovi pacijenti vrlo brzo postaju izrazito neuhranjeni (kaheksični).
Tipični znaci bolesti i metode lečenja
Parkinsonovu bolest karakteriše specifičan trijas simptoma: tremor (podrhtavanje), rigor (ukočenost mišića) i bradikinezija (usporeni pokreti ograničenog obima). Osim ovih očiglednih simptoma zbog kojih je u narodu poznata i kao „drhtava paraliza“, Parkinsonova bolest je mnogo kompleksnija kombinacija neuroloških i fizioloških deficita koja čini ovu bolest teškom i za dijagnostiku i za lečenje.
Uobičajena terapija podrazumeva svakodnevno praktikovanje vežbi, promenu načina ishrane i medikamentoznu terapiju koja za cilj ima ublažavanje simptoma ove progresivne bolesti. L-Dopa je prekursor u izgradnji dopamina i sintetiše se iz aminokiseline tirozin koja se prirodno nalazi u određenom voću, povrću i mahunarkama.
Sintetski lekovi za tretman Parkinsonove bolesti, svoje dejstvo takođe zasnivaju na suplementaciji organizma L-dopom i posledičnoj sintezi nedostajućeg dopamina čime se znaci ove bolesti privremeno ublažuju.
Ima li leka za Parkinsonovu bolest
Iako svakodnevna istraživanja pružaju nadu u pronalazak adekvatnog leka, ovo oboljenje još nije izlečivo. Postojećim protokolima lečenja, nastoji se da se kvalitet života obolelih što više olakša i unapredi kako bi naučili da što normalnije žive sa svojom dijagnozom.
