Naslovna / Zdravlje

Video koji je rasplakao svet: Balerina Marta, koja ima Alchajmerovu bolest, setila se koreografije posle 60 godina

Priredio/la: I. V.|12:46 - 16. 11. 2020.

Lekari gubitak memorije upoređuju sa Alchajmerovom bolešću na zanimljiv način – to je kao da imate bazu podataka na hard disku, ali ne možete da joj pristupite

balerina muzikoterapija Muzika može da bude ključna terapija u lečenju Alchajmerove bolesti Foto: Shutterstock

Muzika ima sposobnost da „otključa“ uspomene, kako srećne tako i tužne, a bivša primabalerina Marta C. Gonzalez je bila živi dokaz za to. Naime, Marta je bolovala od Alchajmerove bolesti, najčešćeg tipa demencije koja oštećuje delove mozga uključenih u pamćenje, inteligenciju, rasuđivanje, jezik i ponašanje. Međutim, uz pomoć muzike, uz kompoziciju „Labudovo jezero“, Marta je uspela da se seti koreografije svog nastupa iz 1960. godine i počela je da pleše rukama.

Posle 60 godina od nastupa prepoznala Čajkovskog

Na jednoj seansi, Pepa Olmeda, direktor i osnivač Musica para Despertar, organizacije posvećene muzičkoj terapiji za one koji boluju od Alchajmerove bolesti u Valenciji (Španija), seo je pored Marte i stavio joj slušalice. Pustio joj „Labudovo jezero“. Posle 60 godina od izvođenja čuvene baletske numere Marta je prepoznala Čajkovskog i „Labudovo jezero“. Dok je slušala muziku, počela je da zamahuje rukama prema originalnoj koreografiji. Seansa je snimljena prošle godine, 2019. godine, a ubrzo posle toga Marta je preminula. Međutim, video snimak njene reakcije na muziku tek nedavno je postao javan i do sada ga je videlo oko dva miliona ljudi.

Lekari kažu: Ovo je fenomen

Reakciju primabalerine na muziku, lekari danas smatraju fenomenom. Svi se pitaju kako je Marta Gonzalez mogla da se seti svoje koreografije za „Labudovo jezero“ nakon što je čula muziku. Stručnjaci podsećaju da je važno imati na umu da se Alchajmerova bolest i gubitak pamćenja razlikuju od osobe do osobe, ali na određene vrste sećanja – poput dugoročnih i kratkoročnih – mogu uticati različitom brzinom. Na primer, dugoročna sećanja su uglavnom manje pogođena u ranijim stadijumima bolesti, jer što je pamćenje starije, to je u čoveku duboko urezano, navode iz Alzheimers Society.

Rano stečena sećanja ostaju dobro očuvana

Sećanja stečena pre pojave Alchajmerove bolesti, na primer iz detinjstva, često ostaju očuvana prilično dobro – kaže dr Greg Cole, profesor neurologije na Medicinskom fakultetu „David Geffen“ na UCLA. On takođe pojašnjava da se kod Alchajmerove bolesti sećanja ne brišu – samo ih je teže zapamtiti. Zanimljivo je i kako dr Greg Cole upoređuje gubitak memorije sa Alchajmerovom bolešću. Po njemu, to je kao da imate bazu podataka na hard disku, ali ne možete da joj pristupite. Problem nije gubitak same memorije, kako ističe, već mogućnost opoziva memorije bez nekog okidača.

Muzička memorija je „relativno pošteđena“

Iako je moguće da je Gonzalez uspela da se seti svoje koreografije „Labudovo jezero“, jer su to pokreti koje je naučila u njenoj mladosti, lekari naglašavaju da se u njenom slučaju radi o još jednom fenomenu – efektu Alchajmerove bolesti na muzičko pamćenje. Naime, prema naučnoj studiji iz 2015. godine, smatra se da je muzička memorija „delimično nezavisna“ od drugih memorijskih sistema ili načina kako mozak organizuje sećanja. Prvi deo studije fokusirao se na reakcije mozga na muziku mladih ljudi, a drugi deo na upoređivanje pacijenata sa Alchajmerovom bolešću i onih bez nje. Studija je na kraju otkrila da je muzička memorija „relativno pošteđena“ kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću.

Motorička memorija povezana sa muzikom je manje ranjiva

Dr Carolyn Fredericks, docent neurologije na Medicinskom fakultetu Yale, dodaje da je motorička memorija povezana sa muzikom manje ranjiva od ostalih delova mozga koji su teško pogođeni Alchajmerovom bolešću. Kako kaže, istraživači Alchajmerove bolesti pretpostavljaju da Alchajmerova patologija ne utiče na područja mozga koja nam pomažu u muzičkoj memoriji sve do vrlo, vrlo kasnog procesa. I to je, u Martinom slučaju, kako navodi, moglo da igra ključnu ulogu u prisećanju i rekreiranju koreografije „Labudovog jezera“.

Muzika je okidač za prizivanje sećanja

Muzika može igrati ključnu ulogu u terapiji obolelih od Alchajmerove bolesti ili drugih neurodegenerativnih bolesti. Prema Alzheimers Society, muzika „može smanjiti uznemirenost i poboljšati probleme u ponašanju“ kod onih koji boluju od ove bolesti, a može i da prizove srećna sećanja.
– Postoji muzička terapija na koju možete odvesti ljude u kasnijim fazama Alchajmerove bolesti, i to sa ozbiljnim oštećenjima. Pušta im se muzika koja im je poznata i da im se uređaj da mogu ponovo daje puštaju. To im pomaže da se efikasnije povežu sa prošlošću, nego što ih neko pita da li je se sećaju. To je dobro uspostavljena metoda koja se koristi da bi se doprlo do ovih ljudi. Jer, muzika deluje kao okidač za prizivanje sećanja – objašnjava dr Greg Cole.

Podsećajući na fenomen primabalerine Marte, dr Cole ističe da je važno uložiti sve napore kako bismo se  povezali sa obolelim ljudima radi kvaliteta njihovog života, članova njihove porodice i negovatelja, a muzika je jedan od najboljih načina za to.

Pre preuzimanja teksta sa našeg sajta obavezno pročitajte USLOVE KORIŠĆENJA. Posebno obratite pažnju na član 6. i 8.2.
Bonus video:
TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Preporučujemo