Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

Psovka kao psihološka potreba, oličenje prostakluka ili inteligencije

Priredio/la: D. T.
19:00 - 05. 12. 2022.

Inteligencija je komplikovana sposobnost i ne postoji savršen način da se ona izmeri. Pretpostavke o intelektualnim sposobnostima ili karakteru ne mogu se zasnivati na jednoj osobini čoveka

psovka Psovka je uglavnom ružna navika, tabu koji postoji u svakoj kulturi i sastavni deo svakodnevnog života Foto: Shutterstock

Psovka je uglavnom ružna navika, tabu koji postoji u svakoj kulturi i sastavni deo svakodnevnog života. Može da bude gruba, ružna, smešna i čak inteligenta. U poslednjih nekoliko godina psovka se u nekim istraživanjima dovodi u vezu sa olakšanjem bola, smanjenjem napetosti, pa i nekim osobinama ličnosti kao što su to iskrenost i stepen inteligencije.

Da li su osobe koje psuju pametnije?

Verovatno ste čuli za tvrdnju, da je psovka „znak plitkog uma i još plićeg karaktera“. Psovka se nekada posmatra kao izraz kompenzacije i nečije nemoći da se izrazi na kreativniji način. Studija iz 2015. godine navodi sasvim drugačije tvrdnje i povezuje psovku sa sadržajnijim rečnikom i intelektualnim sposobnostima.

Od ispitanika je traženo da odaberu jedno slovo i kažu što više reči koje počinju tim slovom. Zatim je zahtevano da nabroje što više psovki i na kraju i nazive životinja koje počinju određenim slovom.
Uočeno je da osobe koje imaju bogatiji rečnik znaju i više psovki – kaže psiholog Grace Tworek.

Nema dovoljno dokaza da su osobe koje češće psuju i inteligentnije

Ipak, upitno je u kojoj meri se ova tvrdnja može dovesti u vezu sa intelektualnim sposobnostima. Korelacija nije uvek odraz uzročno-posledične veze, ne možete doneti zaključak o uzroku i posledici na osnovu jednostavne veze između dve stvari, smatra Tworek.

Kako klasičan primer, navodi se korelacija između prodaje sladoleda i napada ajkula. Kada se pogledaju brojke, izgleda da je prodaja sladoleda povezana sa napadima ajkula, iako znamo da prodaja sladoleda nikao ne može da izazove napade ajkula. Stvarni uzrok je vreme. Prodaja sladoleda i napadi ajkula, učestali su tokom letnjih vrućin, kada idemo na plažu i kupujemo sladoled da se rashladimo. Isto tako nema dovoljno dokaza da postoji jasna veza između psovki i jačih intelektualnih kapaciteta.

Studije o povezanosti inteligencije i psovki ne mere inteligenciju. Koncept inteligencije previše je složen da bi se odredio na osnovu jedne varijable. Većina studija koje proučavaju psovku spaja inteligenciju i rečnik. Bogat rečnik može ukazivati na inteligenciju, ali ne može se izjednačiti sa intelektualnim sposobnostima. Ima i dosta ćutljivog i prilično inteligentnog sveta.

Ima li koristi od psovki?

Psovka kao izraz nezadovoljstva, u određenim stresnim situacijama, nekim osobama pruža dobar osećaj rasterećenosti. Postoje i akademske studije koje razmatraju psovku kao evolucionu adaptaciju, koja umanjuje rizik od fizičkog sukoba. Pričalo se i o tome de je psovka način, na koji se može izgraditi emocionalna inteligencija i društvene veze, ali ni jedna od ovih hipoteza nije dokazana.

Psovka, otvorenost i kreativnost

Ima, ipak, pretpostavki koje dovode psovku u čvrstu vezu sa osobinama ličnosti poput iskrenosti. Uočene su i pozitivne veze između psovki i kreativnosti. Primetno je i da pacijenti koji dožive afaziju, posle moždanog udara, često psuju. Postoji mnogo teorija, smatra se da psovke obitavaju u desnoj strani mozga koja je zadužena za kreativnost.

Može li psovka umanjiti osećaj bola?

Dok nema jasnih dokaza koji bi potvrdili vezu kreativnosti, psovke i inteligencije, mnogo jači su navodi da psovka može umanjiti osećaj bola. Magija psovke je moguća, ali samo ako ružne reči izgovaramo umereno i ako nam one ne prerastu u uzrečice i rutinu. Studija iz 2011. pokazala je da učestalo psovanje umanjuje delotvoran uticaj psovke na toleranciju, bol i izdržljivost.

Bitno je da znamo da pojedinci i različite kulture imaju određeni stepen tolerancije prema psovkama. Studija iz 2017. koja je upoređivala uticaj psovke na podnošljivost bola kod Engleza i Japanaca, pokazala je mnogo više sličnosti, nego razlika kada su pitanju loše reči i njihov uticaj na olakšanje bola ili tenzije u stresnim situacijama.

Psovanje takođe može biti povezano i sa socijalnom inteligencijom.

– Znati tačno gde i kada je prikladno psovati, a kada nije, je socijalna kognitivna veština poput izbora prave odeće za određenu priliku – objasnila je psiholog Grace Tworek.

TEME:
Daniela
22:05, 08. 12. 2022. Odgovori

Primecujem da poslednjih godina umem da opsujem kada se nerviram,kada sam nervozna i ljuta i nije mi nelagodno,osecam se dobro,rasterećeno….

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend