Inteligencija deteta zavisi i od vaspitanja, a vi treba ovako da se postavite

Statičnost dovodi do zastoja u kognitivnom razvoju, zato pustite decu da puze, da se isprljaju, da skaču, trče, penju se po drveću...

Bitno je da deca budu aktivna Izvor: Shutterstock

Preporučujemo

Visina koeficijenta inteligencije kojom će određena osoba moći da se pohvali i raspolaže, zavisi od dva faktora -  genetskog nasleđa i sredinskog uticaja. Geni su samo potencijal koji neko dobija na rođenju, a od sredinskih uticaja zavisi u kojoj meri će se taj potencijal realizovati.

Mozak je veći kad živiš sa roditeljima 

Ovu činjenicu najbolje ilustruje istraživanje koje su sproveli predstavnici Kraljevskog koledža u Londonu na štićenicima sirotišta u Rumuniji. Ova deca su, prema rezultatima istraživanja, imala 8,6 odsto manji mozak u odnosu na vršnjake koji su odrastali sa svojim roditeljima, i što su više vremena provodili u sirotištima, to je mozak bivao manji. Najpogođenije oblasti mozga su one povezane sa funkcijama organizacije, motivacije, integracije informacija i pamćenja.

Neophodna stimulacija u ranom razvoju 

Razvoj inteligencije počinje pre rođenja i u velikoj meri zavisi od majčine ishrane, zdravlja, mentalnog stanja i aktivnosti. Do pete godine se razvija čak 50 odsto sinapsi, do 7. godine još 25, oko 24 odsto do 12, a samo jedan odsto do kraja života. Međutim, s obzirom na to da je mozak najveći potrošač u našem organizmu, on će sinapse koje se ne koriste odbaciti. Iz tog raloga je stimulacija u ranom razvoju neophodna za ostvarenje intelektualnih potencijala.

Razvoj inteligencije počinje pre rođenja Izvor: Shutterstock

Ne prezaštićujte decu 

Bitno je znati da je za napredak ključna zona narednog razvoja. Ovaj termin se odnosi na veštine koje dete ne može da obavi samostalno, već mu je potrebna mala pomoć. Dete ne napreduje kada konstanto ponavlja ono što zna, a forsiranje deteta preko njegovih mogućnosti je frustrirajuće i donosi više štete nego koristi. Dr Ranko Rajović, osnivač Mense Srbije i autor NTC programa učenja ističe da ljudi prave greške kada prezaštićuju decu, ne dajući im da puze da se ne bi isprljala, braneći im da skaču, trče, vrte se oko svoje ose i penju se po drveću, pasirajući hranu duže nego što je neophodno, gurajući ih u kolicima...

Neuroni podstiču decu da skaču

Neuroni koji nisu aktivni odumiru, a upravo neuroni podstiču decu da skaču, što aktivira sve mišiće zarad održanja ravnoteže. Puzanje na specifičan način stimuliše dlan i tako podstiče razvoj mozga. Statičnost i guranje dece u kolicima dovodi do zastoja u kognitivnom razvoju i ravnih stopala, a nežvakanje hrane loše utiče na imunitet i dovodi do zastoja u razvoju govora, jer se ne aktiviraju mišići jezika. Da bi podsticala razvoj, bitno je da se igra sastoji od kompleksinh i dinamičnih pokreta, jer ne utiče povoljno samo na kognitivni, već i na socijalno-emotivni razvoj. Program koristi učenje saobraćajnoh znakova, igre loptom, preskakanje, provlačenje, vrtenje u krug i zagonetne priče.