Šta manje šećera u prvih 1.000 dana života može da znači za mozak decenijama kasnije

Prve dve godine života obično povezujemo sa rastom, razvojem govora i prvim koracima. Međutim, novo istraživanje otvara mnogo dugoročnije pitanje: može li količina šećera kojoj je dete izloženo još u majčinoj utrobi i tokom najranijeg detinjstva da utiče na zdravlje mozga više od pola veka kasnije?

Analiza podataka gotovo 65.000 ljudi pokazala je da je ograničen unos šećera tokom trudnoće i prve dve godine života bio povezan sa 23 odsto manjim rizikom od demencije. Kod osoba koje su kasnije obolele, dijagnoza je u proseku postavljena 2,6 godina kasnije.

Preporučujemo

Ipak, studija ne dokazuje da šećer u najranijem dobu neposredno izaziva demenciju niti da njegovo izbegavanje može da spreči bolest. Ona pokazuje povezanost koju tek treba dodatno istražiti.

Ukidanje racionalizacije šećera stvorilo je neobičan „prirodni eksperiment“

Istraživači sa Univerziteta za nauku i tehnologiju u Hongkongu iskoristili su jedinstven trenutak iz britanske istorije. Tokom i nakon Drugog svetskog rata šećer je u Velikoj Britaniji bio racionalizovan, odnosno građani su mogli da kupe samo ograničenu količinu.

Kada je racionalizacija ukinuta u septembru 1953. godine, prosečna potrošnja šećera veoma brzo se gotovo udvostručila, sa približno 41 na oko 80 grama dnevno po osobi.

To je istraživačima omogućilo da uporede zdravlje ljudi koji su rođeni neposredno pre i nakon ukidanja ograničenja. Za analizu su korišćeni podaci 64.737 učesnika projekta UK Biobank.

Učesnici su podeljeni prema tome da li su smanjenoj dostupnosti šećera bili izloženi još pre rođenja i tokom prve godine, do navršene druge godine ili joj nisu bili izloženi jer su rođeni nakon ukidanja racionalizacije. Njihova prosečna starost na početku praćenja bila je 55 godina, a medicinska dokumentacija praćena je do 15 godina.

Rizik od demencije bio je manji, a dijagnoza postavljena kasnije

Nakon što su u obzir uzeli starost, pol, povišen krvni pritisak, dijabetes i druge zdravstvene faktore, istraživači su ustanovili da su osobe izložene ograničenoj dostupnosti šećera od perioda pre rođenja do prve godine imale 21 odsto manji rizik od demencije. Kod onih koji su u takvim uslovima živeli od perioda pre rođenja do navršene druge godine rizik je bio 23 odsto manji u odnosu na ljude rođene nakon ukidanja ograničenja.

Ako se demencija ipak razvila, dijagnoza je u grupi sa manjom izloženošću šećeru postavljena u proseku 2,6 godina kasnije. Rezultati studije objavljeni su u medicinskom časopisu Neurology, časopisu Američke akademije za neurologiju.

Razlike su pronađene i na snimcima mozga

Manji broj učesnika imao je i snimke mozga. Kod osoba koje su tokom najranijeg života bile izložene ograničenoj dostupnosti šećera zabeležen je veći ukupan volumen sive mase i manje hiperintenziteta bele mase.

Hiperintenziteti bele mase su promene koje se vide na magnetnoj rezonanci i mogu da budu povezane sa oštećenjem malih krvnih sudova mozga, starenjem, moždanim udarom i kognitivnim propadanjem. Njihovo prisustvo, međutim, samo po sebi ne znači da će osoba razviti demenciju.

Moguće objašnjenje rezultata jeste da ishrana u najranijem životnom periodu utiče na razvoj metabolizma, krvnih sudova i mozga. Ranija istraživanja zasnovana na istom „prirodnom eksperimentu“ povezala su ograničen unos šećera tokom prvih 1.000 dana života i sa manjim rizikom od dijabetesa tipa 2 i povišenog krvnog pritiska u odraslom dobu. Oba stanja ujedno predstavljaju faktore rizika za demenciju.

To je, ipak, samo jedno od mogućih objašnjenja. Nova studija nije utvrdila biološki mehanizam koji bi dokazao da je upravo šećer odgovoran za zabeležene razlike.

Zašto rezultat od 23 odsto treba pažljivo tumačiti

Istraživači nisu znali koliko je šećera svaki učesnik pojedinačno unosio kao beba niti koliko ga je njegova majka konzumirala tokom trudnoće. Izloženost su procenjivali na osnovu datuma rođenja i toga da li je u tom periodu racionalizacija još bila na snazi.

Ljudi rođeni četrdesetih i pedesetih godina odrastali su u drugačijim uslovima od današnje dece. Razlikovali su se način ishrane, vreme uvođenja nemlečne hrane, zdravstvena zaštita, životne navike i brojne druge okolnosti koje su mogle da utiču na kasniji rizik od demencije.

Zato ovo nije dokaz da bi izbacivanje šećera u prve dve godine smanjilo rizik svakog deteta za tačno 23 odsto. Reč je o relativnoj razlici između grupa na nivou populacije, a ne o ličnoj prognozi za pojedinačno dete.

Ne govori se o šećeru iz majčinog mleka i celog voća

Poruka studije nije da bebama treba uskraćivati ugljene hidrate niti prirodne šećere iz nutritivno važnih namirnica. Majčino mleko i mlečna formula sadrže laktozu, dok celo voće sadrži prirodne šećere zajedno sa vlaknima, vitaminima i drugim korisnim sastojcima.

Kada stručnjaci savetuju ograničavanje šećera kod male dece, misli se pre svega na dodate i slobodne šećere u slatkišima, keksu, zaslađenim kašama, desertima, sokovima i drugim zaslađenim napicima.

Američka akademija za pedijatriju savetuje da se deci mlađoj od dve godine ne nude hrana i piće sa dodatim šećerom. Umesto sokova prednost imaju voda, mleko u skladu sa uzrastom i celo voće. Svetska zdravstvena organizacija takođe preporučuje da se u periodu od šestog do 23. meseca izbegavaju namirnice bogate šećerom i zaslađeni napici.

Važna poruka nije strah, već stvaranje zdravih navika

Demencija nema jedan uzrok. Na njen razvoj utiču godine, genetika, zdravlje srca i krvnih sudova, krvni pritisak, dijabetes, pušenje, fizička aktivnost, obrazovanje i brojni drugi faktori tokom čitavog života.

Nova studija ne daje roditeljima garanciju da će dete koje ne jede slatkiše biti zaštićeno od demencije. Ona, međutim, dodatno ukazuje da prvih 1.000 dana, od začeća do približno drugog rođendana, može biti važan period za zdravlje mnogo kasnije u životu.

Ograničavanje dodatog šećera u tom uzrastu već se preporučuje zbog pravilne ishrane, zdravlja zuba, razvoja ukusa i smanjenja rizika od prekomerne telesne mase. Moguća dugoročna korist za mozak sada predstavlja još jedan zanimljiv trag, ali ne i konačan dokaz.

(eKlinika.rs)