Može li dehidratacija zaista da ugrozi bubrege deteta, objašnjava dečji hirurg i urolog dr Saša Milivojević

Poznato da je dehidratacija jedan od vodećih uzroka akutnog oštećenja bubrega kod dece i može i te kako ozbiljno da ugrozi dečje bubrege - znatno brže i lakše nego kod odraslih osoba. Dok sunce „prži”, dete obično trči po plaži, skače u bazen, igra fudbal sa drugarima i ne želi da prekine zabavu ni na minut. Roditelji nude vodu, ali odgovor je često isti: „Nisam žedan!“ Nekoliko sati kasnije dete postaje umorno, razdražljivo, žali se na glavobolju ili mu se zavrti u glavi. Većina roditelja tada pomisli da je u pitanju običan umor od igre, međutim razlog može da bude mnogo ozbiljniji.

Dete ne oseća žeđ kada bi trebalo

Lekari upozoravaju da je tokom letnjih vrućina jedan od najpotcenjenijih zdravstvenih problema može biti upravo dehidratacija. A ono što mnogi ne znaju jeste da ozbiljan gubitak tečnosti ne utiče samo na energiju i raspoloženje deteta. U određenim situacijama može da ugrozi i organe koji neprestano rade u pozadini - bubrege.

Preporučujemo

- Jedna od najvećih zabluda jeste da će dete samo tražiti vodu kada mu je potrebna. U stvarnosti, posebno tokom igre, mnoga deca ignorišu osećaj žeđi. Toliko su fokusirana na zabavu da ne primećuju upozorenja koja im telo šalje. Zbog toga dehidratacija često nastaje postepeno i neprimetno - upozorava u razgovoru za eKlinika portal klinički Ass Dr sci. med. Saša Milivojević, dečji hirurg i urolog.

Dr Milivojević naglašava da problem postaje još izraženiji tokom boravka na visokim temperaturama, sportskih aktivnosti, dugih vožnji automobilom, boravka na plaži, povišene telesne temperature, proliva i povraćanja.

Šta se dešava u organizmu kada nastupi dehidratacija, mogu li bubrezi da budu ugroženi?

- Voda nije važna samo zato da dete ne bude žedno. Ona omogućava normalan rad svih organa, reguliše telesnu temperaturu, prenosi hranljive materije i pomaže bubrezima da iz organizma uklanjaju štetne produkte metabolizma. Kada organizam izgubi više tečnosti nego što unese, količina krvi koja dolazi do bubrega počinje da opada. Telo tada pokušava da sačuva svaku kap vode. Urin postaje tamniji, mokrenje ređe, a bubrezi rade pod povećanim opterećenjem - ističe dr Milivojević.

Sagovornik eKlinika portala navodi da u v većini slučajeva blaga dehidratacija prolazi bez trajnih posledica kada se tečnost nadoknadi na vreme.

- Međutim, kod izražene dehidratacije situacija može dapostane ozbiljna. Ako organizam duže vreme nema dovoljno tečnosti, protok krvi kroz bubrege može značajno da se smanji. U težim slučajevima može doći do privremenog poremećaja njihove funkcije, a nekada je potrebna i bolnička terapija - naglašava dr Milivojić i podseća da su posebno su osetljivi bebe i mala deca, deca sa hroničnim bolestima bubrega,  deca sa visokom temperaturom,deca koja imaju proliv ili povraćanje i mladi sportisti tokom intenzivnih treninga na vrućini.

Znakovi koje roditelji često previde

Dehidratacija ne počinje dramatično, kaže dr Milivojević. Naprotiv, prvi simptomi mogu da budu veoma suptilni.

- Roditelji bi trebalo da obrate pažnju ako dete mokri znatno ređe nego obično, ima tamnožut urin, deluje neuobičajeno umorno, žali se na glavobolju, ima suva usta i usne, postaje razdražljivo ili pospano, nema energije za igru - ističe naš sagovornik i dodaje da se kod beba mogu javiti i suve pelene tokom dužeg perioda, upale oči i smanjena aktivnost.

Da li dete koje je stalno u vodi može da dehidrira? 

Dečji urolog dr Saša Milivojević kaže da mnogi roditelji pretpostavljaju da dete koje je stalno u vodi ne može da dehidrira.

- To je potpuno pogrešno. Tokom plivanja, trčanja po plaži ili sportskih aktivnosti dete se znoji čak i kada je u vodi. Zbog toga se gubitak tečnosti često ne primećuje. Upravo zato stručnjaci savetuju redovno uzimanje vode čak i kada dete ne traži piće i ne deluje žedno - savetuje sagovornik eKlinika portala.

Kada treba potražiti lekarsku pomoć?

Dr Milivojević naglašava da postoje situacije kada dehidratacija više nije problem koji može da se reši samo dodatnom čašom vode. Hitan pregled potreban je ako dete ne može da zadrži tečnost zbog povraćanja, veoma retko mokri, postaje izrazito pospano, deluje konfuzno, ima upale oči i veoma suva usta, odbija da pije - priča nam dr Milivojević uz napomenu da u takvim slučajevima, brzo reagovanje može da spreči ozbiljnije komplikacije.

Iako roditelji tokom odmora pažljivo biraju kremu za sunčanje, šešire, kupaće kostime i igračke za vodu, stručnjaci ističu da je najvažniji letnji „rekvizit“ često upravo obična flašica vode.

- Jer, dehidratacija nije samo prolazna žeđ. Kada se zanemari, može da optereti čitav organizam, uključujući i bubrege koji svakog dana neprimetno obavljaju jedan od najvažnijih poslova u telu. Zato je poruka lekara jednostavna - dete možda neće uvek tražiti vodu kada mu je potrebna - ali roditelji treba da je ponude mnogo pre nego što se žeđ pojavi. Ponekad upravo nekoliko gutljaja na vreme može da napravi veliku razliku između bezbrižnog letnjeg dana i zdravstvenog problema koji zahteva hitnu pomoć - savet je koji  čitoacima eKlinika portala šalje klinički Ass Dr sci. med. Saša Milivojević, dečji hirurg i urolog.

(eKlinika.rs)