Opsesivno - kompulzivno ogovaranje: Da li je u psihološkoj pozadini uz ljubomoru potreba da se stalno „drami“?

U srcu južne Afrike opisana je zanimljiva psihološka pojava koju bismo, u nedostatku zvanične klasifikacije, mogli da nazovemo opsesivno-kompulzivno ogovaranje (OCG). Ovakav intenzitet fokusiranosti na druge ljude prevazilazi uobičajene društvene obrasce i otvara pitanje: gde je granica između navike, osobine ličnosti i potencijalnog poremećaja?

Šta je OKP (opsesivno-kompulzivni poremećaj)?

Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) nije samo preterana potreba za čistoćom. Reč je o složenom psihološkom stanju koje uključuje opsesije (nametljive, neželjene misli koje izazivaju anksioznost), kompulzije (ponavljajuća ponašanja ili mentalne radnje koje osoba oseća da mora da izvrši kako bi ublažila tu anksioznost).

Kod nekih osoba to može da bude stalno proveravanje, brojanje, simetrično raspoređivanje predmeta ili mentalni rituali. Simptomi nisu uvek očigledni, a osoba često i ne shvata koliko utiču na njen svakodnevni život.

Kada ogovaranje prelazi granicu?

Preklapanje između OKP-a i određenih poremećaja ličnosti nije retkost, posebno kada je reč o kompulzivnim obrascima ponašanja. Međutim, kada osoba ne može da prestane da govori o drugoj osobi, čak i kada nema ničeg novog da kaže, to ukazuje na opsesivni obrazac. Uzroci mogu da budu različiti, a psiholozi kažu da su među nejčešćim

• ljubomora maskirana u netrpeljivost (prisutna zavist koja se ne priznaje)
• nedostatak ličnih sadržaja (tuđi život postaje zamena za sopstveni)
• duboka psihološka fiksacija (potencijalno rizičan obrazac).

Opsesivno - kompulzivno ogovaranje: Poremećaj ili naučeni obrazac?

Važno je naglasiti da ovakvo ponašanje ne mora nužno da bude oblik OKP-a. Ključna razlika je u motivaciji. Ako osoba oseća anksioznost kada ne ogovara i ne može da prestane iako pokušava, to može da bude kompulzivno ponašanje. Ako ogovara jer uživa u tome, oseća se superiorno ili traži dramu, verovatnije je reč o osobini ličnosti ili lošoj navici.

U mnogim slučajevima, ovakvi obrasci mogu da budu povezani sa nesigurnošću, niskim samopouzdanjem, narcisoidnim tendencijama ili potrebom za kontrolom ili pažnjom.

Psihološka pozadina: zavisnost od drame?

Kod pojedinih ljudi ogovaranje može da bude izvor osećaja moći, kontrole ili zabave. Ako bez toga ne mogu da funkcionišu, obrazac može da podseća na zavisnost, slično zavisnosti od pažnje, konflikta ili negativnih emocija.

Takođe, važno je uzeti u obzir i faktore spoljne sredine. Osobe koje su odrasle u okruženju gde je ogovaranje bilo uobičajeno mogu da usvoje takav obrazac kao deo svoje ličnosti.

Kada ovakvo ponašanje postaje zabrinjavajuće?

Ako neko govori o istoj osobi satima, svakodnevno, godinama, nema direktan odnos sa tom osobom i ne menja temu razgovora, tada više ne govorimo o običnom ogovaranju već o izraženoj psihološkoj fiksaciji.

U kliničkom kontekstu, ovakvo ponašanje može da bude povezano sa opsesivnom ljubomorom, paranoičnim obrascima mišljenja ili poremećajima ličnosti.

Opsesivno-kompulzivno ogovaranje (OCG) nije zvanično priznat poremećaj, ali predstavlja koristan koncept za razumevanje ekstremnih oblika socijalnog ponašanja. Bez obzira na uzrok, ovakva fiksacija više govori o osobi koja ispoljava ponašanje nego o njenoj „meti“.

Ako imate osećaj da je nečija pažnja prema vama preterana ili neprijatna, važno je postaviti granice i distancirati se. Intuicija često može da bude prvi signal da nešto nije u redu.

(eKlinika.rs)