Deluzije često imaju ljubomorni partneri, koji ne odvajaju stvarno od zamišljenog: Šta je deluzioni poremećaj?

Deluzioni poremećaj je vrsta mentalnog poremećaja kod koje osoba ne može jasno da razlikuje stvarnost od zamišljenog. Postoji više tipova ovog poremećaja, uključujući progoniteljski, ljubomorni i grandiozni tip.

Šta je deluzioni poremećaj?

Deluzioni poremećaj spada u psihotične poremećaje. Njegov glavni simptom je prisustvo jedne ili više deluzija. Deluzija je čvrsto i nepoljuljivo uverenje u nešto što nije istinito. Takvo uverenje nije deo kulture, potkulture osobe ni njenog života uopšteno, a gotovo svi drugi ljudi prepoznaju da je ono netačno.

Preporučujemo

Osobe sa deluzionim poremećajem najčešće imaju takozvane nebizarne deluzije. To su uverenja koja se odnose na situacije koje bi u teoriji mogle da se dogode u stvarnom životu, poput verovanja da ih neko prati, obmanjuje ili voli iz daljine. Ove deluzije obično nastaju kao pogrešno tumačenje opažanja ili iskustava. U stvarnosti, te situacije ili nisu istinite ili su u velikoj meri preuveličane.

Deluzioni poremećaj se najčešće javlja u srednjem i kasnijem životnom dobu, sa prosečnom starošću pojave oko 40 godina. Progoniteljski i ljubomorni tip češći su kod muškaraca, dok je erotomanski tip češći kod žena.

Bizarne i nebizarne deluzije

Nebizarne deluzije razlikuju se od bizarnih, koje uključuju uverenja nemoguća u realnosti, kao što je verovanje da je neko uklonio organ iz tela bez ikakvih fizičkih dokaza da se takva intervencija dogodila. Ili, da osobu neko istinski voli a to nije istina - često nemaju nikakav kontakt ili ga imaju, ali u takvoj konotaciji i odnosu.

Osobe sa deluzionim poremećajem često nastavljaju da se normalno socijalno ponašaju i funkcionišu, osim u vezi sa temom svoje deluzije. Uglavnom se ne ponašaju neobično ili čudno, što ih razlikuje od osoba sa drugim psihotičnim poremećajima. Međutim, u nekim slučajevima, osoba može da postane toliko zaokupljena deluzijama da joj to značajno remeti svakodnevni život.

Vrste deluzionog poremećaja

Postoji više tipova deluzionog poremećaja, koji se određuju prema glavnoj temi deluzija:

Erotomanski tip

Osoba veruje da je druga osoba, često poznata ili poznata javnosti, zaljubljena u nju. Može da pokušava da stupi u kontakt s tom osobom, pa čak i da je uhodi.

Grandiozni tip

Osoba ima preuveličan osećaj sopstvene važnosti, moći, znanja ili identiteta. Može da veruje da poseduje poseban talenat, da je napravila veliko otkriće ili neke druge važne stvari.

Ljubomorni tip

Osoba je uverena da joj je partner neveran, bez ikakvih konkretnih dokaza.

Progoniteljski tip

Osoba veruje da je neko zlostavlja, špijunira ili pokušava da joj nanese štetu (ili da povredi nekoga ko joj je blizak). Često se obraća pravnim institucijama sa ponovljenim prijavama.

Somatski tip

Osoba veruje da ima telesni ili zdravstveni problem, poput parazita u telu ili neprijatnog telesnog mirisa.

Mešoviti tip

Prisustvo dve ili više vrsta deluzija navedenih iznad.

Razlika između deluzionog poremećaja i shizofrenije

Shizofrenija obuhvata spektar stanja sa psihotičnim simptomima, koji uključuju dezorganizovan govor ili ponašanje, kao i simptome poput smanjenog emocionalnog izražavanja i motivacije.

Deluzioni poremećaj se razlikuje od shizofrenije po tome što se, osim deluzija, ne javljaju drugi psihotični simptomi. Takođe, deluzioni poremećaj je ređi i svakodnevno funkcionisanje osobe je manje narušeno nego kod shizofrenije.

Koliko je čest deluzioni poremećaj?

Iako su deluzije čest simptom nekih češćih poremećaja, poput shizofrenije, sam deluzioni poremećaj je relativno redak. Smatra se da pogađa između 0,05 i 0,1 odsto odrasle populacije.

Najčešći oblik deluzionog poremećaja je progoniteljski tip, kod kojeg osoba veruje da drugi žele da joj nanesu štetu, uprkos dokazima koji govore suprotno.

Simptomi i znaci

Najizraženiji simptom su deluzije, koje se razlikuju u zavisnosti od tipa poremećaja.

Još jedna karakteristika je nedostatak uvida: osoba ne prepoznaje da su njena uverenja problematična i ne može da prihvati da su nelogična ili netačna, čak i kada shvata da bi ih drugi tako opisali.

Bes i nasilno ponašanje mogu se javiti kod progoniteljskih, ljubomornih i erotomanskih deluzija. Takođe mogu da se razviju anksioznost i depresija kao posledica.

Rani znaci mogu da uključuju osećaj iskorišćenosti, preteranu sumnjičavost prema prijateljima, tumačenje bezazlenih situacija kao pretećih, dugotrajno zlopamćenje i preosetljivost na navodne uvrede.

Uzroci deluzionog poremećaja

Tačan uzrok još uvek nije poznat, ali se smatra da ulogu imaju genetski, biološki, psihološki i faktori sredine. Poremećaj je češći kod osoba koje u porodici imaju članove sa shizofrenijom ili deluzionim poremećajem. Istraživanja ukazuju i na ulogu neravnoteže neurotransmitera u mozgu.

Stres, zloupotreba alkohola ili psihoaktivnih supstanci, socijalna izolacija, nisko samopouzdanje, zavist i nepoverenje mogu da doprinesu razvoju deluzija kao pokušaja psihološkog objašnjenja unutrašnjih konflikata.

Dijagnostikovanje i lečenje 

Dijagnoza se postavlja kada osoba ima jednu ili više deluzija koje traju najmanje mesec dana i ne mogu se objasniti drugim zdravstvenim stanjima ili poremećajima. Takođe, ne smeju biti prisutni simptomi karakteristični za druge psihotične poremećaje.

Lečenje najčešće uključuje psihoterapiju i lekove, iako je poremećaj često "otporan" na terapiju lekovima ako se ne kombinuju sa psihoterapijom.

Mnogi oboleli ne traže pomoć jer ne uviđaju problem. Hospitalizacija može biti neophodna ako postoji rizik od samopovređivanja ili povređivanja drugih.

(eKlinika.rs)