Moderna biopsija dojke je manje invazivna, a daje bolji uvid u rane i suptilne karcinome, kaže dr Jarić

Moderna biopsija dojke, manje je invazivna od hirurške biopsije, omogućava brži oporavak i pouzdanu dijagnostiku ranih i suptilnih karcinoma dojke. Lekari kažu da su meta „skrivene, ali biološki aktivne promene“ koje se detektuju snimanjem, a potom precizno uzorkuju pomoću nekoliko oblika biopsije pod kontrolom mamografije, kao što su na primer vakum-asistirana biopsija dojke pod kontrolom tomosinteze i vakum-asistirana biopsija dojke pod kontrolom kontrastne mamografije.

Vakum - asistirana biopsija dojke pod kontrolom tomosinteze

Stručnjaci naglašavaju da su biopsije dojke pod kontrolom mamografije radiološke procedure od izuzetne važnosti u dijagnostici oboljenja dojke. Zahvaljujući ovim metodama, moguće je utvrditi da li je promena dobroćudna (benigna) ili zloćudna (maligna) i potvrditi karcinom dojke u ranoj fazi (Ca in situ). Mamografskim pregledima se postavlja sumnja, a vakum-asistirana biopsija daje konačnu histopatološku dijagnozu.

Radiolozi u eri digitalne mamografije koriste savremene mamografske uređaje koji podrazumevaju upotrebu tomosinteze, odnosno takozvanu 3D mamografiju. Digitalna tomosinteza dojke je napredna vrsta mamografije koja pravi slojevite (3D) snimke dojke i omogućava radiologu da vrlo precizno locira sumnjive promene.

- Najčešće su to radiološki suspektne, grupisane mikrokalcifikacije, male tumorske senke ili zone asimetrije i distorzije tkiva, koje su klinički nepalpabilne (ne mogu se opipati). Vakum-asistirana biopsija dojke pod kontrolom tomosinteze je najsavremenija metoda uzimanja uzorka tkiva dojke, koje se potom šalje na standardni histopatološki pregled radi dobijanja dijagnoze. Procedura je minimalno invazivna i posebno korisna za promene koje su detektabilne samo na mamografiji, a ne mogu se vizualizovati ultrazvukom - kaže za portal eKlinika radiolog dr Aleksandra Jarić sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

Kako izgleda vakum-asistirana biopsija dojke pod kontrolom tomosinteze?

- Pacijentkinja leži ili sedi, u zavisnosti od vrste uređaja na kome se procedura izvodi. Postoji mogućnost sprovođenja procedure na aparatu za mamografiju ili na namenskom stolu za ovu vrstu biopsije (prone-table), pa od toga zavisi da li pacijentkinja leži ili sedi. Dojka se pozicionira kao kod mamografije (kompresija), urade se prebiopsijski snimci da bi se lezija locirala. U lokalnoj anesteziji napravi se incizija na koži. Potom se kroz vodič i nosač igle plasira namenska igla za biopsiju (za jednokratnu upotrebu), koja je povezana sa vakuum uređajem. Kroz mesto incizije na koži ulazi se u ciljanu zonu. Uzima se više uzoraka tkiva, što povećava tačnost. Dobijeni uzorci snimaju se na namenskom rendgen aparatu kako bi se proverilo prisustvo kalcifikacija u dobijenim uzorcima. Nakon uzimanja uzoraka, na mestu biopsije plasira se postbiopsijski (titanijumski) marker koji je nadalje orijentir u slučaju neophodne hirurške intervencije. Sve vreme se koristi tomosinteza za precizno navođenje. Procedura traje 30 do 60 minuta - objašnjava dr Jarić.

Kao prednosti ovog načina biopsije dr Jarić navodi veću preciznost (posebno za mikrokalcifikacije), procedura je manje invazivna od hirurške biopsije, a pošto se uzima više uzoraka omogućava bolju dijagnostiku. Nekada se može potpuno ukloniti mala lezija, a sam oporavak je brži nego posle otvorene hirurške biopsije (operacije).

Kao moguće komplikacije dr Jarić napominje manju bol ili nelagodnost, prisustvo modrica (hematom) ili otoka i retko krvarenje ili infekciju.

Kada se radi vakum-asistirana biopsija dojke pod kontrolom tomosinteze?

- Ova biopsija primenjuje se kada se na mamografiji/tomosintezi vide promene koje su radiološki suspektne - grupisane mikrokalcifikacije, zone asimetrije sa ili bez narušene arhitektonike parenhima ili male tumorske senke. Kada opisane promene nisu vidljive na ultrazvuku ili kao alternativa hirurškoj biopsiji - kaže dr Aleksandra Jarić.

Posle procedure mesto biopsije se pokriva manjim flasterom, dr Jarić dodaje da se pacijentkinjama preporučuje mirovanje tog dana i primena leda na mestu biopsije u naredna 2 sata nakon završene procedure. Fizički napor se izbegava u naredna 24 do 48 sati. Rezultate biopsije pacijentkinje dobijaju obično za 7 do 15 dana.

Prednosti su i visoka preciznost lokalizacije. Izbegava se operacija u mnogim slučajevima, a sama procedura je minimalno invazivna, ističe dr Aleksandra Jarić.

Vakum-asistirana biopsija dojke pod kontrolom kontrastne mamografije

Dr Jarić dodaje da takođe postoji mogućnost sprovođenja vakum-asistirane biopsije dojke i pod kontrolom kontrastne mamografije, kada je zapravo meta za biopsiju postkontrastno opacifikovana tumorska ili non-mass lezija na snimku.

- Vakum-asistirana biopsija dojke pod kontrolom kontrastne mamografije je novija, visoko ciljana metoda uzimanja uzorka tkiva iz dojke, koja koristi kontrast (jodni) da bi se jasno prikazale sumnjive, "aktivne", postkontrastno opacifikovane tumorske ili non-mass lezije. Kontrastna mamografija dojke (CEM) je mamografija uz primenu kontrastnog sredstva koje se daje u venu. Kontrast se „nakuplja“ u tkivima sa pojačanom vaskularizacijom, što je često slučaj kod tumora. Time se otkrivaju promene koje nisu vidljive na nativnoj mamografiji ili ultrazvuku, najčešće su otkrivene pregledom na magnetnoj rezonanci, a klinički su nepalpabilne (ne mogu da se opipaju) - precizira dr Jarić.

Kako izgleda biopsija dojke pod kontrolom kontrastne mamografije?

- U venu se daje jodni kontrast, radi se kontrastna mamografija i identifikuje se lezija. Dojka se pozicionira kao kod mamografije. U uslovima lokalne anestezije napravi se incizija na koži kroz koju se plasira namenska igla položena u svoj nosač, a kroz specijalni vodič igla se vodi direktno ka postkontrastno detektabilnoj promeni. Uzima se više uzoraka tkiva, koji se šalju na standardnu histopatološku analizu u cilju dobijanja dijagnoze. Sama procedura traje 45 do 50 minuta - kaže dr Jarić.

Dr Jarić dodaje da se CEM koristi kada promenu može da vidi samo CEM (nije vidljiva na UZ ili nativnoj 3D mamografiji). Primenjuje se i kao alternativa MR-vođenoj biopsiji, kod sumnjivih lezija sa kontrastnim pojačanjem, kada je MR nedostupan ili kontraindikovan.

Prednosti i ograničenja biopsije dojke pod kontrolom kontrastne mamografije

Kao prednosti dr Jarić navodi mogućnost ove procedure da cilja funkcionalno „aktivne“ lezije. Preciznija je u određenim slučajevima od klasične mamografske biopsije. Brža je i dostupnija od MR-vođene biopsije (magnetno-rezonantno vođena biopsija). Procedura je jeftinija u odnosu na MR-vođenu biopsiju.

- Izlaganje zračenju je kao i kod nativne (standardne) mamografije. Moguća je alergijska reakcija na jodni kontrast. Nije pogodna za osobe sa teškim bubrežnim problemima. Kao i kod drugih biopsija javljaju se modrice, bol i retko infekcije - kaže sagovornica portala eKlinika.

Kada bismo uporedili digitalnu tomosintezu dojke, CEM biopsiju i MR-vođenu biopsiju, došli bismo do sledećih rezultata, kaže dr Jarić.

• Digitalna tomosinteza dojke - daje bolju prostornu preciznost
• CEM biopsija - vidi „aktivnost“ (kontrastnu opacifikaciju) lezije
• MR-vođena biopsija - najsenzitivnija, ali skuplja i manje dostupna

- Ključno je da su biopsije dojke pod kontrolom mamografije (bilo da su pod kontrolom tomosinteze ili kontrastne mamografije) radiološke procedure od izuzetne važnosti u dijagnostici oboljenja dojke. Zahvaljujući ovim metodama, moguće je potvrditi da li je promena dobroćudna (benigna) ili zloćudna (maligna) i otkriti karcinom dojke u ranoj fazi (Ca in situ). Drugim rečima, mamografskim pregledima se postavlja sumnja, a vakum-asistirana biopsija daje konačnu histopatološku dijagnozu - naglašava dr Aleksandra Jarić.

Koje promene su tipične mete?

Dr Jarić objašnjava da se biopsija dojke pod kontrolom kontrastne mamografije najčešće radi kod:

1. Lezija koje se vide samo nakon kontrasta

tzv. „enhancing“ promene na kontrastnoj mamografiji

nisu vidljive na ultrazvuku ili klasičnoj mamografiji

2. Sumnjivih fokalnih asimetrija parenhima bez jasno formirane tumorske senke

arhitektonska distorzija koja „usvaja kontrast“

nema uobličene tumorske senke, ali postoji suspektno usvajanje kontrasta

3. Multifokalnih ili multicentričnih promena

više lezija u dojci koje pokazuju kontrastno pojačanje

važno za procenu rasprostranjenosti bolesti

4. Rezidualnih ili rekurentnih lezija

nakon operacije ili terapije da bi se potvrdilo prisustvo ili odsustvo rezidualnog tumora ili recidiva

razlikovanje ožiljka od aktivnog tumora

5. Diskrepantnih nalaza

kada postoji neslaganje između:

ultrazvuka

mamografije

MR ili CEM nalaza

6. Sumnjivih mikrokalcifikacija uz kontrastno pojačanje

kombinacija strukturalne i funkcionalne sumnje - veći rizik

Kakve su to „enhancing“ promene?

Dr Jarić kaže da „enhancing“ promene imaju pojačanu vaskularizaciju i da često odgovaraju invazivnom karcinomu, DCIS-u (rani oblik), ali dodaje da mogu biti i benigne (npr. fibroadenom sa usvajanjem kontrasta).

Kada se bira kontrastna mamografija dojke?

Umesto drugih biopsija, kontrastna mamografija dojke vođena vakuumom bira se kada lezija nije dostupna ultrazvučnoj biopsiji, kada lezija nije jasno vidljiva na standardnoj mamografiji, kada MR biopsija nije dostupna ili je kontraindikovana, ako je potrebno precizno ciljanje „aktivnog“ dela lezije, kaže dr Jarić.

- Važno je napomenuti da se ne koristi za jasno vidljive, dobro ograničene promene koje se mogu vizualizovati ultrazvukom (tu je UZ biopsija jednostavnija), kod tipične benigne promene bez kontrastnog pojačanja. Suština je da su meta ove biopsije "skrivene, ali biološki aktivne“ promene. Posebno je korisna za rane i suptilne karcinome koji bi inače mogli da promaknu - zaključuje dr Aleksandra Jarić.

Dr Aleksandra Jarić je bila je nacionalni koordinator za skrining raka dojke u Srbiji od 2012. do 2014. godine, u okviru projekta podržanog fondovima EU. Obrazovala se u prestižnim medicinskim centrima u inostranstvu, kao što je Memorial Sloan Kettering Cancer Center u Njujorku. Stručnjak je za dijagnostiku patologije dojke (uključujući biopsiju pod kontrolom mamografije, ultrazvuka i magnetne rezonance), kao i za ultrazvučnu dijagnostiku štitne žlezde, vrata i abdomena, sa posebnim fokusom na rano otkrivanje malignih oboljenja.

(eKlinika)