Tuširate se, vršite redovni samopregled dojki i – šok: napipali ste kvržicu. Prva razumna reakcija bi svakako trebalo da bude zakazivanje pregleda, bez obzira na to što statistike kažu da je čak 85 odsto kvržica u dojci benignog porekla. Ovo se posebno odnosi na žene mlađe od 40 godina. Ako, uz to, redovno obavljate kontrolne ultrazvučne i mamografske preglede, još je veća šansa da kvržica koju ste, srećom napipali, nije rak.
Specifičnosti kvržica i šta razlikuje benigne od malignih
Dojke se sastoje od masti, nerava, krvnih sudova, vlaknastog vezivnog i žlezdanog tkiva, kao i složenog sistema lobula koji proizvode mleko. Tu su i kanalići koji mleko sprovode do bradavica.
Anatomija dojki je takva da se svaka izraslina ili kvržica prosto razlikuje tj. iskače iz navedenih karakteristika se od ove pozadine normalnih nepravilnosti. Kvržice mogu biti čvrste i statične (poput zrna pasulja), ili pokretne, mekane i ispunjene tečnošću, tako da možete da ih osetite, pa čak i kotrljate među prstima. Takođe, kvržica može biti veličine zrna graška, manja od njega ili dosta veća (istina, ređe).
Ono što bazično razlikuje benignu od kancerogene kvržice je prvenstveno mogućnost pokreta – ona koja je ispunjena tečnošću i koja se kotrlja između ima manju verovatnoću da je malignog porekla od one koja se napipava ukorenjena u jednom mestu, i tvrda je.
Moguća indikacija je i bol, jer ga rak dojke obično ne izaziva. Benigne kvržice bole, mada postoje i izuzeci od ovog pravila. Na primer, neki retki oblici raka dojke mogu da izazovu i simptome kao što su bol, osetljivost, bol ili pečenje u dojkama.
Najčešći uzroci pojave benignih kvržica
Većina benignih promena i kvržica u dojkama direktno je povezana sa menstrualnim ciklusom, fluktuacijama hormona i nakupljanjem tečnosti do koje dolazi svakog meseca.
Druge benigne promene mogu da budu posledica začepljenih mlečnih kanala, infekcija ili povreda dojke. Rizik prerastanje benignih u maligne promene povećava se kod žena koje nisu rađale, onih koje imaju istoriju neredovnih menstrualnih ciklusa ili pojavu raka dojke u porodici.
Fibrocistične promene
Ove promene uzrokuju opštu kvrgavost dojki koja pogađa najmanje polovinu žena. Simptomi fibrocističnih promena uključuju vlaknasto, gumeno ili zadebljano tkivo, uz okrugle ciste ispunjene tečnošću. Ove promene koje su povezane sa hormonskim fluktuacijama, mogu se povećavati kako se žene približavaju srednjim godinama, i mogu da nestanu sa menopauzom.
Ponekad lekari ženama sa ovakvim promenama savetuju ograničavanje ili izbacivanje soli i kofeina, a hormonska terapija u vidu pilula takođe može da ublaži simptome.
Cistične dojke
Ciste su vrećice okruglog ili ovalnog oblika, različite veličine. Uglavnom su mekane, osetljive na dodir i ispunjene tečnošću. Mogu da se pojave u toku menstruacije, kako ciklus protiče mogu da se smanjuju, i da na kraju nestanu.
Da bi se uverio da su u pitanju cistične promene i kakva je njihova priroda, vaš doktor može da naloži ulrazvuk, ali i punkciju, ako je cista velika i bolna. Ovaj oblik promene uglavnom pogađa žene između 35 i 50 godina.
Fibroadenomi
Ova vrsta benignih kvržica javlja se prvenstveno kod mladih devojaka i žena u tinejdžerskim i dvadesetim godinama. Takođe, češći su kod onih koji koriste kontraceptivne pilule pre 20. godine života.
Veličine su od mikroskopski vidljivih do nekoliko centimetara, pokretni su ispod kože, okrugli i tvrdi. Ako se fibroadenom smanjuje ili ne raste vremenom, a vaš lekar je siguran u dijagnozu, najverovatnije ga neće ni dirati, već samo naložiti redovno praćenje.
Masna nekroza dojke
Do ove pojave dolazi kada je masno tkivo dojke oštećeno nekom traumom poput operacije ili povrede, a rezultira stvaranjem okruglih, čvrstih kvržica.
Češće se javlja kod žena sa velikim grudima, posebno gojaznih. Lekar će najverovatnije pratiti stanje kroz nekoliko menstrualnih ciklusa i možda će se, u zavisnosti od situacije, odlučiti za uklanjanje.
Ponekad ova nekroza može da dovede do nečega što zovemo masnom cistom, koja može da se tretira punkcijom.
Curenje sadržaja iz bradavica
Iscedak iz dojke može da se javi sa ili bez kvržica, a boja sadržaja da varira od žute do zelene. Ako je iscedak bistar ili mlečan, najverovatnije se radi o hormonima. Zelenkast ili tamniji sekret može da bude u vezi sa suženjem ili začepljenjem kanala. Krvavi iscedak može da ukazuje na karcinom, ali i da bude posledica povreda, infekcije ili benignog tumora.
Mastitis
Infekcija mlečnog kanala poznata kao mastitis može dojke da učini kvrgavim, crvenim i vrućim, uz pojavu groznice. Najčešće se javlja kod žena koje doje, ali se može javiti i kod ostalih.
Lečenje uključuje tople obloge i antibiotike. Međutim, budući da su ovi simptomi slični reakcijama kod nekih karcinoma, ako se pojave kod žene koje ne doje, lekar će verovatno predložiti biopsiju.
Ostale moguće promene
Još neka medicinska stanja uzrokuju kvržice na dojkama, uključujući hiperplaziju. U tom slučaju, radi se o prekomernom razlaganju ćelija u kanalima dojke ili lobulama.
Adenoza uzrokuje povećane lobule, intraduktalni papilom bradavičasti razvoj tkiva žlezde u kanalu, a lipom, benigni masni tumor u izuzetno retkim slučajevima može da pređe u malignitet.
U svakom slučaju se obratite lekaru i kontrolišite redovno
Neće sve benigne kvržice na dojkama zahtevati dodatne analize testiranje, bar ne odmah. Ako, recimo, lekar ustanovi da imate cistične promene, moguće je da će lekar pratiti sitaciju tokom, i na kraju ciklusa.
Međutim, jedini pouzdan način da sigurno saznate prirodu promene koju ste napipali, jesu analize poput ultrazvuka, mamografije, punkcije, ili, ako lekar proceni neophodnost, biopsije.
