Kad uđu u reproduktivnu fazu, seksualno aktivne žene, koje ne žele trudnoću, posežu za kontraceptivnim sredstvima, najčešće na bazi hormona. S druge, i ženama u menopauzi se preporučuje hormonalna terapija kako bi lakše prebrodile ulazak u novo doba života. U oba slučaja hormonske terapije doprinose boljem fizičkom i psihičkom zdravlju, i trebalo bi da budu pod nadzorom lekara.
Hormonska terapija kao kontracepcija
U određenim godinama, žene počinju da osećaju važnost svojih hormona i njihov uticaj na zdravlje i opšte stanje. Telo mlade žene počinje da se menja kako se približava pubertetu i prvoj menstruaciji. Nakon ulaska u seksualno aktivan život, mlade žene, koje žele da se zaštite od neželjene trudnoće, posežu za raznim vrstama kontracepcije – koja može biti nehormonalna ili hormonska. Nehormonalne metode kontracepcije generalno stvaraju fizičku barijeru između muške sperme i ženske jajne ćelije, dok hormonska kontracepcija, s druge strane, menja način na koji bi žensko telo inače funkcionisalo.
Metode zasnovane na hormonima, generalno, smanjuju verovatnoću da će jajna ćelija biti oslobođena, da će se formirati embrion ili da će se on implantirati. Hormonska kontrola rađanja obično uključuje estrogen ili oblik progesterona koji se naziva progestin, ili kombinaciju ta dva hormona. Izbor se kreće od kontracepcijskih pilula za svakodnevnu upotrebu, do dugotrajne zaštite poput spirala na bazi hormona, koje traju i deluju godinama.
Druge mogućnosti hormonske kontrole rađanja uključuju:
– injekciono ubrizgavanje progestina, koji sprečava jajnike da oslobode jajne ćelije, i deluje u trajanju oko 3 meseca;
– implantat koji oslobađa progestin, smešten u nadlakticu žene, može da pomogne u sprečavanju trudnoće u trajanju do četiri godine;
– vaginalni prsten, mali kružni uređaj koji se nosi u vagini i oslobađa progestin i estrogen. Sprečava ovulaciju i trudnoću u periodu od tri nedelje do godinu dana;
– flaster, lepljivi četvrtasti zavoj, koji doprema estrogen i progestin kroz kožu da bi sprečio ovulaciju. Ova vrsta kontracepcije deluje na prevenciju trudnoće po nedelju dana.
Hormonska kontrola rađanja možda neće biti opcija za sve žene. One koje su gojazne ili imaju hronične zdravstvene probleme kao što su migrena ili rak dojke, prema mišljenju lekara, nisu kandidati za hormonske metode.
Terapija u menopauzi
Kako žene stare i približavaju se menopauzi, jajnici proizvode manje estrogena. Neke žene se u ovoj fazi odlučuju za lekove na recept, poznate kao hormonska supstituciona terapija (HRT) ili za hormonsku terapiju (HT), kako bi olakšale valunge, probleme sa spavanjem ili druge simptome menopauze.
Veliko kliničko istraživanje, sprovedemo početkon ovog veka, izazvalo je pometnju u medicinskoj zajednici kada je pokazalo vezu između određenih vrsta zamene estrogena i povećanog rizika od raka dojke i srčanih bolesti kod žena u postmenopauzi. Aktuelnije analize ne pokazuju da su isti rizici povezani sa terapijom zamene estrogenom. Kao i kod svakog drugog leka, u primeni ove terapije mogući su neželjeni efekti, o čemu bi pre početka primene trebalo da se razgovara sa lekarom.
Na hormonalnoj terapiji za menopauzu oko 25.god.i dobro se osecam