Glavobolja (Cephalalgia) je bolna senzacija u predelu glave i delova vrata koja može biti akutna ili hronična.Iako je nekada prateći simptom drugih bolesti, često glavobolja može biti i bolest sama za sebe. Tokom života najmanje 90% ljudi doživi neku vrstu glavobolje. Svaka treća osoba doživi jaku glavobolju.Glavobolja se najčešće javlja kod osoba starih 20-40 godina.
Kao i u drugim delovima tela,bolne senzacije daju one strukture koje imaju senzitivne nervne završetke. Sam mozak nije osetljiv na bol, ali neke strukture glave i vrata jesu, te prilikom njihovih nadražaja imamo svesnu percepciju bola, koji nazivamo glavoboljom. Na glavi imamo više tih struktura: koža, potkožno tkivo, mišiči, nervi, arterije, zubi, srednje uvo , površina usana, nosne šupljine, oko, kao i unutrašnje strukture: sinusi, velike arterije mozga, moždane ovojnice.
Klasifikacija glavobolja
1.Primarne glavobolje
- Migrena
- Glavobolje tenzionog tipa
- Klaster glavobolje
- Ostale primarne glavobolje
2.Sekundarne glavobolje
- Glavobolje koje se pripisuje trauma glave ili vrata
- Glavobolje koje se pripisuju kranijalnim ili cervikalni vaskularnim poremećajima
- Glavobolje koje se pripisuju nevaskularnim intrakranijalnim poremećajima
- Glavobolje koje se pripisuju upotrebi određenih supstanci
- Glavobolje koje se pripisuju infekcijama
- Glavobolje koje se pripisuju poremećajima homeostaze
- Glavobolje koje se pripisuju poremečajima lobanje ,vrata, očiju,ušiju,sinusa,zuba,usta
- Glavobolje koje se pripisuju psihijatrijskim poremečajima
3.Kranijalne neuralgije,centralni i primarni bol lica
- Kranijalne neuralgije i centralni uzroci bola lica
- Ostale glavobolje,kranijalne neuralgije,centralni ili primarni broj lica
Zašto nastaju glavobolje?
Patogeneza migrena nije u potpunosti rasvetljena.Postoje vaskularna i neurogena teorija.Po vaskularnoj teoriji,pretpostavlja se da je početna kranijalna vazokonstrikcija odgovorna za migrensku auru,dok je posledična sekundarna vazodilatacija odgovorna za glavobolju.
Takođe ,različiti sistemski i metabolički poremečaji mogu da izazovu glavobolje sekundarnog tipa (febrilno stanja,hronična hiperkapnija,anemija,povišen krvni pritisak, hipoglikemija, hiperkalcemija, hipotireoidizam).Tumori mozga su u oko polovine bolesnika praćeni glavoboljom. U zapaljenske uzroke glavobolje uključujemo fokalne infekcije sinusa glave, epiduralne ili parenhimske abscese,osteomijelitis lobanje, poremećaji zuba i desni.
Faktori rizika
- infekcije,prehlade,povišena telesna temperatura
- naprezanje očiju
- udisanje duvanskog dima, mirisi poput parfema,raznih hemikalija
- genetski faktor(karakteristično za migrene)
- alergije na hranu
- hormonski disbalans
Simptomi
Pored jake glavobolje simptomi mogu biti:
- mučnina i povraćanje
- povećana osetljivost na svetlost, buku,mirise
- poremećaji vida
- trnjenje lica,ekstremiteta
- otežan govor
Dijagnoza
Neurolog na osnovu anamneze i pregleda predlaže različite dijagnostičke procedure:
- Elektroencefalografija (EEG)
- Kompjuterizovana tomografija endokranijuma ( CT ) i snimanje krvih sudova CT-om (CTA)
- Magnetna rezonanca (MRI endokrnijuma)
- MRI angiografija (snimanje krvnih sudova glave magnetnom rezonancom)
- Kolor dopler (ultrazvuk) krvih sudova vrata i transkarnijalni kolor dopler
Terapija
Terapija migrene podrazumeva akutno lečenje napada, uključivanje analgetika (acetilsalicilna kiselina i ibuprofen) i uvođenje lekova koji sprečavaju pojavu migrenskih napada (lekovi iz grupe antihipertenziva,antidepresiva,antiepileptika). Takodje, lekovi koji su efikasni kod migrene (triptani s.c. ili dihidroergotamin s.c ili i.m.) efikasni sui kod klaster glavobolja. Zanimljivo je da tokom klaster napada udisanje kiseonika (8-10 litara u minuti) preko maske može u velikoj meri da smanji bol za samo nekoliko minuta. Što se tiče tenzionih glavobolja, bitno je promeniti stil života (odvikavanje od pušenja, izbegavanje alkohola, kafe).
