Hormonske promene u 3 situacije snažno deluju na žensko kardiovaskularno zdravlje, kako da se zaštitimo

Skoro svi kardiolozi veruju da je 80 odsto bolesti srca moguće da izbegnemo, jer su uglavnom posledice loših životnih navika

Hormoni su hemijski "glasnici", putuju krvotokom i prenose poruke ćelijama i tkivima. Imaju ključnu ulogu u regulisanju bitnih funkcija tela. Hormoni kod žena utiču na krvne sudove i srce na različite načine tokom puberteta, menopauze i u kasnijem životnom dobu. Estrogen je posebno bitan za zdravlje srca i krvnih sudova - ovaj primarno ženski hormon utiče i na krvni pritisak, elastičnost krvnih sudova. Nivo estrogena opada sa ulaskom u menopauzu, zbog čega se i povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti kod žena. Tegobe mogu da se u bitnoj meri spreče, pre svega zdravim životnim navikama.

Vodeći uzrok smrtnosti širom sveta

Preporučujemo

Kardiovaskularne bolesti su i dalje vodeći uzrok smrtnosti širom sveta. Estrogen, progesteron, testosteron, kortizol i hormoni štitne žlezde utiču na srce i krvne sudove tokom celog života, kaže kardiolog dr Aje Tandar Vin.

Kontracepcija i kardiovaskularni sistem

Hormonska kontracepcija na bazi estrogena (pilule, flasteri, injekcije) može da poveća rizik od razvoja tromba. Dodatni faktor rizika je pušenje, starije životno doba, primena hormonske kontracepcije i povišene vrednosti krvnog pritiska i holesterola.

Savet je da se pre primene kontracepcije posavetujemo sa lekarom. Žene koje su u pojačanom riziku od kardiovaskularnih problema, mogu da koriste spirale, ili neki drugi vid kontracepcije.

Trudnoća i zdravlje srca

Žensko telo se tokom trudnoće dosta menja kako bi se omogućio pravilan rast i razvoj bebe. Srce radi jače, a hormoni mogu da dodatno opterete srce, opuste krvne sudove i izazovu pad krvnog pritiska, objašnjava dr Vin.

Sve ove promene su normalne, ali mogu da deluju na srce i izazovu stanja kao što su:

Gestacijska hipertenzija i preeklampsija: visok krvni pritisak tokom trudnoće može da poveća dugoročni rizik od bolesti srca. Gestaciona hipertenzija, to jest visok krvni pritisak, razvija se posle 20. nedelje trudnoće. U ovoj situaciji nema skupljanja proteina u urinu ili znakova oštećenja organa. Ipak, neke trudnice sa gestacionom hipertenzijom mogu da dobiju i preeklampsiju, koja može da izazove oštećenja organa i čak fatalne komplikacije.

U trudnoći je povećan rizik od zgrušavanja krvi, što ponekad može da dovede do komplikacija, kao što su duboka venska tromboza ili plućna embolija.

Peripartalna kardiomiopatija je retko stanje koje slabi srce tokom ili neposredno nakon trudnoće u prvih 5 meseci. U pitanju je opasna forma srčane slabosti i nastaje i kod žena koje nisu ranije imale kardiološke bolesti. U ovom stanju dolazi do slabljenja srčanog mišića i širenja komora, umanjene ejekcione frakcije leve komore. Javlja se umor, dolazi do pada krvnog pritiska, otoka. Bitno je da se prate saveti lekara i da se preuzmu sve mere lečenja.

Menopauza

Sa ulaskom u menopauzu nivo estrogena opada i nastaju promene koje mogu snažno da deluju na srce. Estrogen je hormon koji štiti srce i krvne sudove, reguliše vrednosti holesterola i krvnog pritiska, deluje na fleksibilnost arterija.

- Menopauza i pad estrogena, nose sa sobom povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti koji doseže vrhunac u 10. godini od ulaska u menopauzu. Dobra vest jeste da nas zdrave životne navike i redovni pregledi mogu u bitnoj meri da zaštite - kaže dr Vin.

Kada dođe do pada estrogena dolazi do sledećih promena:

• Povećava se nivo LDL "lošeg" holesterola, dok je moguće da nivo "lošeg" HDL holesterola opada.
• Rast vrednosti krvnog pritiska - hormonske promene nekada dovode do porasta pritiska kod žena koje su ranije imale normalne vrednosti.
• Promene na arterijama - mogu da postanu manje elastične, što sve pojačava rizik od taloženja plaka i na kraju ako se stanje ne kontroliše srčanog ili moždanog udara.

U slučaju da dođe do bilo kakvih tegoba, posebno bola u grudima i otežanog disanja, odmah potražite hitnu medicinsku pomoć.

- Mnogi faktori rizika koji dovode do kardiovaskularnih bolesti mogu da se izbegnu. Bitno je da već danas pokušate da ostavite pušenje, nastojite da se zdravo hranite, kontrolišete stres i počnete neki oblik fizičke aktivnosti, pa i običnu šetnju - kaže dr Vin.

Kako da sačuvamo zdravlje srca?

Doktorka savetuje, redovne preglede, kontrolu krvnog pritiska, holesterola, nivoa šećera.

• Ishrana zasnovana na adekvatnim količinama, voća, povrća, celih žitarica i zdravih masti. U isto vreme ograničite i smanjite konzumaciju brze hrane sa dosta nezdravih masnoća, šećera, soli.
• Budite aktivni: Vežbanje jača srce, snižava krvni pritisak i pomaže pri kontroli telesne težine.
• Kontrola stresa i redovan san - hronični stres i nesanica loše deluju na zdravlje srca. Primenite tehnike opuštanja kao što su joga ili meditacija, nastojte da spavate sedam do devet sati svake noći.

Zdrav način života može da u bitnoj meri utiče na vitalnost u starijem životnom dobu.

- Skoro svi kardiolozi veruju da je 80 odsto bolesti srca moguće da izbegnemo, jer su uglavnom posledice loših životnih navika. Prve promene na arterijama koje mogu da dovedu do blokade nekada se jave u detinjstvu u 10. godini života. Ipak, ako nastojimo da praktikujemo zdrave životne navike moguće je da u bitnoj meri usporimo ovaj proces nakupljanja plaka u arterijama. Zato je ulaganje u zdrav način života slično ulaganju u penzioni fond, ono što učinimo sada biće vidljivo posle niza godina - kaže dr Vin.

Lekari navode da ateroskleroza (nakupljanje plaka u arterijama) može da počne u detinjstvu, kod dece stare 10 godina, posebno ako postoje faktori rizika, kao što su gojaznost, nezdrava ishrana, fizička neaktivnost, genetska predispozicija.