Naslovna / Zdravlje

Visok krvni pritisak u trudnoći često je podloga za razvoj hroničnih oboljenja majke i deteta

Piše: Danijela Tadić|8:45 - 29. 11. 2023.

Tranzitorna (prolazna) gestaciona hipertenzija, kada se samo povremeno zabeleže povišene vrednosti u oko 40 odsto slučajeva prelazi u stalnu, tako da se ne sme posmatrati samo kao reakcija na stres, merenje pritiska, odlazak kod lekara, kaže internista – kardiolog dr Nenad Radivojević

hipertenzija u trudnoći Foto: Shutterstock/ Lična arhiva dr Radivojević

Visok krvni pritisak (hipertenzija) u trudnoći je poremećaj sa kojim se suočava oko 10 odsto trudnica na svetu. Stručnjaci naglašavaju da je hipertenzija u trudnoći glavni uzrok oboljevanja i smrti majke, ploda i novorođenčeta. I pored svih napora lekara dešava se, nažalost, da na porođaj dođu žene sa preeklampsijom i eklampsijom, koje se tretiraju kao hitna stanja u medicini. Bitno je na nivou primarne zdravstvene zaštite uočiti probleme, jer postoji mogućnost da hipertenzija u trudnoći bude okidač za oštećenja vitalnih organa i faktor rizika za razvoj hroničnih bolesti i majke i deteta.

Moguće je otkazivanje organa, usporen razvoj ploda

Normalan krvni pritisak se često navodi kao jedan od bitnih pokazatelja zdravlja tela. Hipertenzija (visok krvni pritisak) je stanje koje u opštoj populaciji uglavnom nije praćeno jasnim znacima i simptomima. Lekari zato savetuju da reagujemo na vreme na sve promene. Posebno je važno da buduće mame redovno proveravaju krvni pritisak i na taj način zaštite svoje i zdravlje bebe.

– Najčešće komplikacije kod majke su: odlubljivanje posteljice, moždani udar, tromboze, plućni edem (voda u plućima) i otkazivanje većeg broja organa. Plod je pod većim rizikom od usporenog razvoja, prevremenog rođenja i intrauterine smrti. Prevremeno rođena deca imaju manju telesnu težinu na rođenju, produžen oporavak i u kasnijem dobu veću mogućnost nastanka različitih vrsta oboljenja – kaže za portal eKlinika dr Nenad Radivojević, internista – kardiolog iz Centra za hipertenziju, Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Visok krvni pritisak u trudnoći dijagnostikuje se u ambulantnim uslovima

Lekari ističu da trudnoća, kao fiziološko drugo stanje, sama po sebi ne menja pritisak, a to bi značilo da krvni pritisak treba da ostane na nivou 120 sa 80 milimetara živinog stuba (mm Hg). Stručnjaci navode da se organizam majke na osnovu prirodnog mehanizma, prilagođava na bebu i porođajni cirkulatorni volumen. Moguće je, ipak, da u nekim slučajevima nema tog mehanizma prirodne fiziološke adaptacije, usled čega žena koja ranije nikada nije imala visok krvni pritisak, povišene vrednosti registruje tek u trudnoći.

– Dijagnoza hipertenzije postavlja se kada se u ambulantnim uslovima (kod lekara) zabeleže vrednosti krvnog pritiska veće od 140/90mmHg u više ponovljenih merenja u kraćem vremenskom roku. Hipertenzija se klasifikuje kao
umerena (vrednosti 140-150/90-109mmHg) ili ozbiljna (vrednosti iznad 160/110mmHg). Dalja podela se vrši na osnovu vremena javljanja (postavljanja dijagnoze) – objašnjava dr Radivojević.

  1. Hipertenzija može da bude poznata pre 20. nedelje trudnoće (hronična, hipertenzija belog mantila ili maskirana)
  2. Dijagnostikovana od/nakon 20. nedelje trudnoće (gestaciona, prolazna gestaciona ili preeklampsija)
  3. Hronična sa nadovezanom preeklampsijom
  4. Pre porođaja neklasifikovana (kada se prvi put izmeri krvni pritisak i zabeleži povišen nakon 20. nedelje trudnoće Reevaluacija se radi nakon šest nedelja od porođaja.

Oko 25 odsto žena sa hroničnom hipertenzijom razviće preeklampsiju

Dr Radivojević precizira da je preeklampsija gestaciona hipertenzija (javlja se od 20. nedelje trudnoće) udružena sa jednim ili više novonastalih stanja.

– Javlja se značajna proteinurija (pojava proteina u urinu), primećuju se oštećenja/poremećene funkcije organa majke na primer, oštećenje bubrega, jetre (sa ili bez bolova u gornjem delu trbuha). Moguće su i neurološke manifestacije (konvulzije, izmenjeno ponašanje, svetlucanje pred očima, glavobolja), promene u laboratorijskim analizama krvi (enzimi jetre, parametri bubrega, promene broja krvnih pločica). Oko 25 odsto žena sa hroničnom hipertenzijom razviće preeklampsiju – precizira dr Radivojević.

Koje su žene u umerenom i visokom riziku?

Dr Nenad Radivojević naglašava da postoje faktori umerenog i visokog rizika za nastanak preeklampsije.

– Pod umerenim rizikom su prvorotke, žene starije od 40 godina, trudnice kod kojih je period između dve trudnoće duži od 10 godina, gojazne žene (BMI iznad 35kg/m2), žene sa porodičnom anamneza o preeklampsiji, višeplodna trudnoća.
Faktori visokog rizika su hipertenzivni poremećaji u prethodnoj trudnoći (što se ranije javila hipertenzija veći je rizik), hronična hipertenzija, hronična bolest bubrega, šećerna bolest, autoimuna oboljenja kao što su sistemski lupus i antifosfolipidni sindrom, asistirana reproduktivna terapija te trudnoće – kaže dr Radivojević.

Krvni pritisak se kontroliše i pre trudnoće

Sagovornik portala eKlinika precizira da će na osnovu svih ovih navedenih parametara ginekolog odlučiti da li će se i koji lek , kao na primer aspirin, uvesti u terapiju.

– Kako bismo hipertenziju na vreme dijagnostikovali, pratili i lečili neophodna je kontrola vrednosti krvnog pritiska i pre i tokom trudnoće (počevši od prvog trimestra). Krajem prvog i u ranom početku drugog trimestra trudnoće treba znati da se vrednosti pritiska normalno prolazno snižavaju i da se u tom periodu mora voditi računa o dozama lekova za sniženje vrednosti pritiska (ukoliko ih trudnica uzima) kako bi se sprečilo veliko obaranje vrednosti. Tranzitorna (prolazna) gestaciona hipertenzija, kada se samo povremeno zabeleže povišene vrednosti u oko 40 odsto slučajeva prelazi u stalnu, tako da se ne sme posmatrati samo kao reakcija na stres, merenje pritiska, odlazak kod lekara…Žene koje su tokom trudnoće imale hipertenzivni poremećaj u trudnoći pod značajno su većim rizikom od nastanka hipertenzije i posle trudnoće, kao i od češćeg oboljevanja od kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti – upozorava dr Radivojević.

Kako se meri krvni pritisak?

Adekvatno merenje vrednosti krvnog pritiska odvija se u sedećem položaju, manžetna koja se stavlja oko nadlaktice mora da bude odgovarajuće veličine, a ruka položena na tvrdu podlogu u nivou srca, objašnjava doktor.

– Ukoliko se koristi digitalni aparat koji se stavlja oko nadlaktice (nikako oko zgloba ruke) rade se tri merenja sa razmakom od po 1-2 minuta. Srednja vrednost drugog i trećeg merenja je vrednosti pritiska. Pre merenja potrebno je 10-15 minuta sedeti/odmoriti. Upotreba 24- časovnog monitoringa krvnog pritiska (holter pritiska) ima veoma veliki značaj u postavljanju dijagnoze i praćenju vrednosti, jer ovaj aparat meri vrednosti nezavisno od situacije i doba dana – precizira dr Radivojević.

Laboratorijske analize i dodatna dijagnostika

Doktor dodaje da su zbog zdravlja i majke i bebe, potrebne i laboratorijske i dodatne analize: krvna slika sa brojem trombocita, kreatinin, mokraćna kiselina, enzimi jetre, proteini u urinu (na početku trudnoće i u drugoj polovini trudnoće), provera nivoa hormona štitaste žlezde, šećera u krvi, tromesečni šećer (HbA1c).

– Ukoliko postoji potreba radi se i dodatna dijagnostika: ultrazvuk abdomena i krvnih sudova umbilikusa i materice…, kao i dodatne analize ukoliko postoji povišen rizik od nastanka preeklampsije koje će tražiti ginekolog koji vodi trudnoću – naglašava dr Nenad Radivojević.

U drugom delu intervjua sa kardiologom dr Nenadom Radivojevićem biće više reči o terapiji i značaju prevencije. Čućemo da li se trudnicama preporučuje fizička aktivnost, kada je potrebno primeniti medikamentoznu terapiju, zašto su dobre životne navike neizostavni deo terapije.

Pre preuzimanja teksta sa našeg sajta obavezno pročitajte USLOVE KORIŠĆENJA. Posebno obratite pažnju na član 6. i 8.2.
TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Preporučujemo