Koksaki virus nekad deluje kao blaga prehlada, ali može da ošteti srce i liči na infarkt, kaže dr Agbaba

Koksaki virus izaziva infekciju koju je moguće da imamo bez ijednog simptoma. Kod nekih osoba koksaki virus liči na blagu prehladu, ali nekada dovodi i do bolesti srca koje liče na infarkt miokarda. Veoma se lako prenosi, posle, na primer, dodira sa kontaminiranom kvakom. Postoje dve grupe koksaki virusa A i B. Koksaki virus B u nekim situacijma može da izazove ozbiljnije komplikacije, kao što su zapaljenje srčanog mišića (miokarditis) ili zapaljenje srčane maramice (perikarditis). Ove bolesti su moguće, ali ipak izuzetno retke, preciziraju stručnjaci.

Šta se dešava ako se koksaki virus duže zadrži u organizmu?

Koksaki (Coxsackie) virusi deo su familije virusa Picornaviridae, grupe enterovirusa. Naziv koksaki, ovi virusi dobili su posle epidemije koja se desila u istoimenom selu blizu Njujorka, gde su prvi put izolovani koksaki virusi 1948. godine. Grupa A koksaki virusa izaziva promene na koži i sluzokoži, B grupa dovodi do promena na organima kao što su srce, mozak i mišići. Grupa A ima 23 podtipa, grupa B ima 6 podtipova, od kojih B1 do B5 mogu da izazovu miokarditis. Imaju svoj proteinski omotač i RNK, objašnjavaju lekari.

- Koksaki prodire u srčanu ćeliju putem krvi, a viremije dovode do inflamacije, to jest upale sa posledičnom degeneracijom srčanih ćelija i nekrozom (smrti ćelija), to znači da Coxsackie virus deluje citotoksično. Organizam reaguje na virus humoralno ili ćelijskim odgovorom, imunitetom, preko makrofaga i T limfocita. Uglavnom posle par nedelja organizam ozdravi, virus nestane iz srčanih ćelija i one se oporave. Nepovoljna situacija je, ipak, ako virus opstane duže u organizmu. Tada navedena upala menja morfologiju ćelija, imunološki sistem ih više ne prepoznaje, nastaje burna imunološka reakcija koja sada oštećuje srčane ćelije. Takav odgovor moguć je kod osoba sa genetskim manama. Srčane ćelije delom fokalno ili difuzno odumiru, što sve može da dovede do dilatativne kardiomiopatije (proširenja srčanih komora i umanjene sposobnosti pumpanja krvi), što je veoma retko - kaže za portal eKlinika kardiolog mr sci. med. dr Nikola Agbaba iz Novog Sada.

Može li da dođe do miokarditisa posle kontakta sa zaraženom osobom?

Koksaki virusi se lako prenose i šire. Dr Agbaba objašnjava da koksaki virusi nisu osetljivi na etar, etanol, lizozim, niti na hloroform, žučne kiseline, razne organske rastvarače, a stabilni su u kiseloj sredini, spoljnim uslovima i sobnoj temperaturi. Temperatura od 50 stepeni Celzijusa za 30 minuta inaktiviše koksaki viruse. Niske temperature ih konzervišu, a 0,3-procentni formaldehid ga uništava, kao i ultraljubičasta svetlost.

- Coxsackie virus rasprostranjen je u celom svetu, najčešće se prenosi kapljično, kašljem, kijanjem, suzama, organizam se zarazi kada udahnemo virusne kapljice, kao i kontaktom sa kontaminiranim površinama. Fekalno-oralno virus se širi nepravilnim rukovanjem i čuvanjem hrane, nedovoljnom higijenom namirnica, nehigijenom ruku i peškira. Preko kontaminiranih površina virus se zadržava na ručicama, kvakama, dečijim igračkama, javnim prostorima. Ukoliko zdrava osoba stupi u kontakt sa pacijentom ne mora da se razboli, ako se pridržava mera lične zaštite, higijene, a pogotovo ne da dobije miokarditis. U slučaju da pacijent pati od alergija ili ima druge zdravstvene probleme moguće je da dođe do blaže infekcije, ali ne i do upale srčanog mišića - naglašava dr Agbaba.

Ako smo bili u kontaktu sa osobom koja ima miokarditis izazvan koksaki virusom, postoji mogućnost da se zarazimo virusom, ukoliko se ne pridžavamo mera lične zaštite, ali veoma je mala verovatnoća da dobijemo miokarditis.

Doktor dodaje da koksaki nije jedini virus koji može da dovede do srčane infekcije, srčani mišić i srčanu ovojnicu pogađa i COVID 19. Infekcije srca mogu da budu posledica parvovirusa, citomegalovirusa.

Simptomi, kada je potrebno da bolesnik dođe kod kardiologa?

Kada organizam stupi u kontakt sa koksaki virusom uglavnom dolazi do osećaja slabosti, malaksalosti. Simptomi liče na prehladu, dolazi do curenja iz nosa, ali doktor Agbaba navodi da su mogući i bolovi u grudima, osećaj nedostatka vazduha, preskakanje u radu srca.

- Posle dve do tri nedelje u veoma retkim slučajevima može da se razvije upala srčanog mišića. Ukoliko je teža klinička slika sve može da liči i na infarkt miokarda sa promenama EKG-a koje liče na infarkt i laboratorijskim analizama porasta kardiospecifičnih enzima kao i hs troponina. Kad su tegobe u grudima kontinuirane i traju 7 ili više dana bolesnika je potrebno uputiti kardiologu - objašnjava nam dr Nikola Agbaba.

Može li da dođe do trajnog oštećenja srca?

U razgovoru za portal eKlinika dr Agbaba navodi da koksaki virus u nekim situacijama može da izazove i trajna oštećenja srčanog mišića sa posledičnom dilatativnom kardiomiopatijom koju karakteriše proširenje srčanih komora i smanjena mogućnost srca da pumpa krv, što često vodi i ka srčanoj slabosti. Sve ovo je ipak veoma retko, kaže dr Agbaba.

- Srećemo poremećaje srčanog ritma kao posledicu fokalnog miokarditisa koji traju, kao hronična forma, do godinu dana, čak i duže. Naravno, oporavak je kod većine pacijenata ipak izvestan i trajan - precizira doktor.

Kako se dijagnostikuje koksaki virus?

Stručnjaci na osnovu kliničke slike i simptoma sprovode dijagnostiku i laboratorijska ispitivanja, rade se serološki testovi iz krvi na virusnu infekciju, proveravaju se imunoglobulin G (IgG), imunoglobulin M (IgM) i troponin. Radi se ehokardiografija (ultrazvuk).

- Zlatni dijagnostički standard je endomiokardna biopsija (biopsija srca). Ali vrlo retko se izvodi u tercijalnim ustanovama, eventualno kod veoma komplikovanih formi miokarditisa zbog dalje eventualne citostatske imunološke terapije. MR (magnetna rezonanca) srca sa gadolinijumom daje vrlo iscrpne podatke o srčanom mišiću i stepenu zaraženosti - kaže dr Agbaba.

Mirovanje osnova lečenja

Stručnjaci naglašavaju i da nema specifičnog leka za koksaki kao ni za ostale viruse, zato se primenjuju higijensko-dijetetske mere. Koriste se suplementi, bitno je da pacijent pije dovoljno tečnosti.

- U prvo vreme savetuje se mirovanje u kućnim uslovima tokom 2 do 3 nedelje, moguća je šetnja u prostoriji, potom lagane šetnje do povlačenja bilo kakvih tegoba. U slučaju da dođe do poremećaja srčanog ritma mirovanje je ključno, daju se beta-blokatori, antiaritmici, oporavak traje 4 do 6 nedelja. Osobama koje se bave sportom preporučuje se do godinu dana bez bilo kakvih fizičkih naprezanja i vežbanja - kaže dr Agbaba.

Šta posle infekcije, kako da se zaštitimo?

Kada je u pitanju zaštita od koksaki virusa dr Agbaba navodi da moramo da budemo svesni puteva širenja virusa. Koksaki virus se zove i "bolest prljavih ruku", zato moramo da peremo redovno ruke toplom vodom i sapunom. Higijena u kuhinji mora da bude besprekorna, da se dobro opere voće i povrće, kuhinjski materijali za pripremu hrane moraju da budu čisti, a osobe koje spremaju obroke da budu pod sanitarnim nadzorom.

Dr Agbaba navodi da se posle koksaki infekcije koksaki virusom A ili B tipa ne stiče trajni imunitet na sve oblike koksaki virusa, zato što postoji više različitih podtipova. Imunitet se stiče samo na određeni podtip virusa.

- Mirovanje je ključno ukoliko se potvrdi infekcija tipa B. Osobama koje su tokom infekcije imale poremećaje srčanog ritma i za one koji su se duže oporavljali neophodni su EKG i eventualni holter EKG - napominje dr Nikola Agbaba.

(eKlinika)