Kako se dijagnostikuje miokarditis i može li normalno da se živi sa ovim stanjem, objašnjava nam dr Svetislav Mališić

- Zlatni standard u dijagnostici miokarditisa je endomiokardna biopsija. To je invazivna procedura pomoću koje se uzima isečak srčanog mišića koji se šalje na patohistološku analizu - prima nam kardiolog dr Svetislav Mališić

Miokarditis je zapaljenje srčanog mišića - miokarda i ovo stanje može da smanji sposobnost srca da pumpa krv. Može da izazove bol u grudima, kratak dah i ubrzan ili nepravilan rad srca. Infekcija virusom može da bude jedan od uzroka miokarditisa, kao što je to bila česta pojava tokom covid 19 pandemije, a ponekad je miokarditis uzrokovan reakcijom na lek ili stanjem koje izaziva upalu u celom telu. Ali, uz pomoć preventivnih pregleda, savremene dijagnostike i lekarskih saveta, sa miokraditisom može normalno da se živi.

Šta uzrokuje miokarditis?

Preporučujemo

- Miokarditis je zapaljenje mišičnih ćelija srca, miokarda. Mnogo je uzroka za ovo stanje, ali danas, kada se kaže miokarditis – prvenstveno se misli na virusni ili bakterijski miokarditis. Postoji i grupa drugih stanja koje mogu da dovedu do bolesti mišićnih ćelija, a to su autoimune bolesti. Oboljenje miokarditis je jako široko polje koje je veoma komplikovano za dijagnostiku jer se retko javlja – objašnjava za eKlinika portal kardiolog dr Svetislav Mališić, specijalista interne medicine, subspecijalista kardiologije.

Kako se dijagnostikuje miokarditis?

Dr Mališić ističe da se dijagnostika miokarditisa postavlja u zavisnosti od kliničke slike.

- Ona može da bude različita, a u većini slučajeva su simptomi blagi, kao što je, na primer, zamaranje, možda pojava ubrzanog srčanog ritma, koji nije strašan i ne zahteva lečenje. Ali, zato imamo i teže slučajeve koji se često završavaju srčanom slabošću, malignim poremećajima srčanog ritma, pa i sa onim najgorim – smrtnim ishodom. Miokarditis može da se konstatuje i proširenom dijagnostikom kada se uzima krv za serološko-virusološke analize kojima se detektuje prisustvo virusa i antitela na viruse - ističe sagovornik eKlinika portala dr Svetislav Mališić i navodi da ima mnogo virusa koji su takoreći kardiospecifični, a najpoznatiji su Coxsackie virus, Citomegalovirus, Epstein-Barr virus, Parvovirus B-19, SARS CoV-2 virus koji izaziva covid 19, Adenovirus...

– Nakon virusološko-seroloških analiza radi se dopunska kardiološka dijagostika, kao što je ekspertski ultrazvučni pregled srca, Holter monitoring rada srca, koji se nosi od 24 sata do nedelju dana, ako su neke ozbiljnije aritmije u pitanju. I, na kraju zlatni standard u dijagnostici miokarditisa koji se zove endomiokardna biopsija. To je invazivna procedura pomoću koje se uzima isečak srčanog mišića koji se šalje na patohistološku analizu kako bi se neposredno u tom tkivu detektovalo prisustvo agensa koji je izazvao oboljenje srčanog mišića – pojašnjava ovu vrstu dijagnostike dr Svetislav Mališić.

Da li može normalno da se živi sa miokarditisom?

Dr Mališić ističe da kvalitet života sa miokarditisom zavisi od toga kakva je bila težina kliničke slike.

- U velikoj većini slučajeva se živi najnormalnije. Jedino, u toj akutnoj fazi miokarditisa savetuje se strogo mirovanje, a kada prođe akutna faza, kada se simptomi utišaju, kroz kontrolne preglede se proverava funkcionalnost srca i kardiolog propisuje dozirani rehabilitacioni tretman kojim se pacijent polako vraća normalnim aktivnostima. Ali, ako se bolest zapusti, ljudi rizikuju da dođe do veoma teških komplikacija koje obavezno i uvek završavaju malignim aritmijama, srčanom slabošću i akutnim popuštanjem srca, edemom pluća, i na kraju smrtnim ishodom… To nije sučaj samo kod miokarditisa, već i kod svih srčanih bolesti koje se zapuste. Jednostavno, krajnji ishod je smrt - upozorava dr Mališić.

A da ne bi došlo do navedenih komplikacija kardiolog dr Svetislav Mališić, specijalista interne medicine, subspecijalista kardiologije čitaocima eKlinika portala poručuje:

- Lek postoji, a najvažniji lek je preventiva. Mislite na svoje srce, kako se negujete spolja, negujte se i iznutra, čak i mnogo više. Treba usvojiti malo strožiju „unutrašnju higijenu“, ne samo mentalnu, već i higijenu po pitanju životnih navika. Slušajte svoj organizam i svoje telo šta vam govori. Neprihvatljivo je da obolela osoba zanemari tegobe koje oseća i „zapusti bolest“. Jer, to jeste put ka mogućim komplikacijama i najgorem ishodu.