Eozinofilija je stanje do koga dolazi kada naše telo proizvodi neobično veliki broj eozinofila, komponente u krvi. Eozinofili su jedna od nekoliko vrsta belih krvnih zrnaca (leukocita) i predstavljaju deo leukocitarne formule.
Šta je eozinofilija
Neobično visok broj eozinofila u našoj krvi (jednak ili viši od 500 eozinofila po mikrolitru), predstavlja indikaciju za dijagnostikovanje eozinofilije. Eozinofili su deo leukocitarne formule i predstavljaju segment odbrambenog (imunskog) sistema tela od patogena. U njih spadaju različiti alergeni, ali i gljivice i paraziti.
I pojedine bolesti mogu biti uzrok povišenog nivoa eozinofila, odnosno znak eozinofilije.
Koliko eozinofilija može da bude ozbiljna
U zavisnosti od broja (nivoa) eozinofila, eozinofilija može biti blaga, umerena ili teška. Visoki nivoi eozinofila mogu ukazivati na neko blago stanje kao što je reakcija na lek ili alergija, ali i na neko ozbiljnije, poput karcinoma krvi.
Šta izaziva pojavu eozinofilije
Alergije su najčešći uzrok visokog nivoa eozinofila. Neka stanja, kao što su sezonske alergije, astma i reakcije na lekove, veoma su česta i uglavnom nisu ozbiljna ukoliko se pacijent pridržava terapije (u slučaju astme). Infekcije parazitima takođe mogu dovesti do eozinofilije.
Problemi sa imunološkim statusom organizma takođe mogu izazvati eozinofiliju, kao što je slučaj sa nekim autoimunim bolestima poput zapaljenskih bolesti creva, autoimunog miokarditisa, vaskulitisa i sarkoidoze.
I neke maligne bolesti krvi vide se u analizama kao povišen nivo eozinofila. Konačno, kod pojedinih genetskih oboljenja takođe se sreće povišen nivo eozinofila.
Postoje različiti specifični eozinofilni poremećaji
Kada se povišeni eozinofili u vezi sa upalnim procesima u telu, reč je o eozinofilnom poremećaju ili hipereozinofiliji (HES). U sam naziv koji ih opisuje, dodaje se organ, sistem organa ili deo tela koji je pogođen. Evo koje vrste eozinofilnih poremećaja postoje:
- eozinofilni cistitis (poremećaj rada bešike)
- eozinofilni fascitis (poremećaj fascije, vezivnog tkiva koje prolazi kroz naše telo)
- eozinofilna pneumonija (problem sa plućima)
- eozinofilni gastrointestinalni poremećaji (EGID) (uključuje eozinofilni ezofagitis, oboljenje jednjaka kao i poremećaje debelog i tankog creva i želuca)
- eozinofilna granulomatoza sa poliangiitisom (EGPA) – stanje poznato i kao Churg-Straussov sindrom utiče na pluća, srce, sinuse i druge organe
- hipereozinofilni sindrom (retka grupa stanja povezana sa kontinuirano visokim nivoima eozinofilije; obično pogađa srce, centralni nervni sistem, kožu i respiratorni trakt).
Koji su simptomi eozinofilije i kako se dijagnostikuje
Eozinofilija je stanje koje je ponekad asimptomatsko. Visok nivo eozinofila obično potiče od nekih drugih osnovnih stanja koja, sa druge strane izazivaju različite simptome.
Eozinofilija se obično otkriva tokom rutinskog testa krvi, poznatog kao kompletna krvna slika (CBC). Ona sadrži diferencijalni broje belih krvnih zrnaca, odnosno leukocotarnu formulu. U zavisnosti od situacije i rezultata, lekar može da zatraži i neke dodatne testove kako bi otkrio zašto su nivoi eozinofila viši od normalnog.
Metode lečenja eozinofilije
Lekari praktično ne leče samu eozinofiliju, već osnovno stanje ili problem koji uzrokuje visok nivo eozinofila. Na primer, ako je u pitanju eozinofilni ezofagitis, lekar može da prepiše steroide ili neke druge medikamente. Ako imate visok nivo eozinofila zbog alergija ili hroničnog sinusitisa, trebalo bi uraditi alergo-testove.
Ukoliko je uzrok eozinofilije negativna reakcija na neki lek, treba promeniti terapiju, a ako je posredi infekcija, leči se antibioticima. I druge bolesti, poput raka krvi, imaju određeni režim lečenja koji ih tretira, a koji bi trebalo da utiče i na nivo eozinofila.
Infekcija kandidom kod mene.