Šta nam govore niski eozinofili i koliko je opasna eozinopenija

Eozinofili su jedna od vrsta belih krvnih zrnaca i sastavni deo leukocitarne formule. Imaju važnu ulogu u imunskom odgovoru organizma, posebno u borbi protiv parazita, alergijskih reakcija i određenih zapaljenskih procesa. Njihov broj se procenjuje analizom krvi, najčešće u okviru kompletne krvne slike.

Šta je eozinofilija

Eozinofilija je stanje u kojem je broj eozinofila u krvi povišen i iznosi 500 ili više ćelija po mikrolitru krvi. U zavisnosti od vrednosti, eozinofilija može biti blaga, umerena ili teška. Sama po sebi nije bolest, već laboratorijski nalaz koji ukazuje na to da se u organizmu odvija neki proces koji stimuliše proizvodnju ovih ćelija.

Preporučujemo

Šta znači nizak nivo eozinofila i koliko je opasna eozinopenija

Nizak nivo eozinofila (eozinopenija) najčešće nema klinički značaj i često se smatra normalnim nalazom, naročito ako su ostali parametri krvi u granicama referentnih vrednosti. Eozinofili prirodno variraju tokom dana i mogu privremeno biti veoma niski ili čak neprimetni u krvnoj slici.

Eozinopenija može da se javi u situacijama kao što su:

• akutni stres i teške infekcije
• povećan nivo hormona stresa (kortizola)
• terapija kortikosteroidima
• stanja nakon operacija ili trauma.

Za razliku od eozinofilije, nizak broj eozinofila retko ukazuje na bolest i gotovo nikada se ne leči kao zaseban problem. U većini slučajeva smatra se prolaznim i bezopasnim nalazom koji ne zahteva dodatnu dijagnostiku, osim ako nije praćen drugim značajnim poremećajima u krvnoj slici.

Najčešći uzroci povišenih eozinofila

Najčešći uzrok eozinofilije su alergijske reakcije – alergijski rinitis, astma, atopijski dermatitis i preosetljivost na određene lekove. Parazitske infekcije, naročito one koje zahvataju digestivni trakt, takođe često dovode do povećanja broja eozinofila.

Eozinofilija može da se javi i kod poremećaja imunskog sistema, kao što su zapaljenske bolesti creva, vaskulitisi, sarkoidoza i autoimuni miokarditis. Određene maligne bolesti krvi, kao i neka retka genetska oboljenja, mogu se manifestovati trajno povišenim vrednostima eozinofila.

Specifični eozinofilni poremećaji

Kada su eozinofili direktno uključeni u zapaljenje određenog organa ili sistema, govori se o eozinofilnim poremećajima ili hipereozinofiliji. U zavisnosti od zahvaćenog organa, razlikuju se:

• eozinofilni ezofagitis i drugi eozinofilni gastrointestinalni poremećaji
• eozinofilna pneumonija
• eozinofilni cistitis
• eozinofilni fascitis
• eozinofilna granulomatoza sa poliangiitisom (Churg-Straussov sindrom)
• hipereozinofilni sindrom, koji može da zahvati srce, nervni sistem, kožu i disajne puteve.

Simptomi i dijagnostikovanje eozinofilije

Eozinofilija često nema jasne simptome i otkriva se slučajno, tokom rutinske analize krvi. Kada su simptomi prisutni, oni uglavnom potiču od osnovnog oboljenja koje je dovelo do porasta eozinofila. Dijagnostika se zasniva na kompletnoj krvnoj slici sa leukocitarnom formulom, a po potrebi se rade dodatne analize kako bi se utvrdio uzrok.

Kako se eozinofilija leči

Ne leči se sam povišen broj eozinofila, već stanje koje ga izaziva. Terapija zavisi od uzroka. Alergije se kontrolišu odgovarajućim lekovima i izbegavanjem alergena, infekcije se ciljano leče, dok autoimune i maligne bolesti zahtevaju specifične terapijske protokole. Uspešno lečenje osnovnog problema obično dovodi i do normalizacije nivoa eozinofila.

(eKlinika.rs)