Šta je leukocitoza a šta leukopenija, i da li uvek treba da se zabrinemo kada vrednosti leukocita nisu dobre

Bela krvna zrnca (leukociti) cirkulišu našom krvlju poput "tihih čuvara", ali uvek spremih da reaguju. Kao glavna odbrambena linija organizma, njihov broj raste ili opada u skladu sa onim što se u telu dešava. Upravo te fluktuacije - bilo povišene, bilo snižene vrednosti mogu da budu kratkotrajne i bez simptoma, ali ponekad predstavljaju prvo upozorenje na zdravstveni problem.

Leukociti su prva linija odbrane našeg tela od infekcija i patogena: Koji je normalan nivo?

Leukociti čine mali deo ukupnih krvnih ćelija, ali obavljaju ogroman posao. Nastaju u koštanoj srži i ostaju u stanju pripravnosti sve dok telo ne registruje bakteriju, virus, gljivicu ili neku drugu pretnju.

Preporučujemo

Postoji više vrsta leukocita: od limfocita i neutrofila do bazofila, eozinofila i monocita, i svaka grupa ima specifičnu ulogu u odbrani organizma. Normalno ih je između 4.500 i 11.000 u mikrolitru krvi, iako taj broj varira prema uzrastu, polu i drugim faktorima.

Leukocitoza i leukocitoza: Koliko je opasan skok, a koliko pad vrednosti leukocita?

Kada su povišeni, stanje se naziva leukocitoza. Najčešće se javlja kao reakcija na infekcije, upalu, povrede, stres, ali i određene vrste karcinoma. Trudnoća i period nakon porođaja takođe prirodno podižu broj leukocita, dok infekcije poput velikog kašlja ili tuberkuloze mogu da ga značajno poguraju nagore.

Međutim, jednako važan i često tiši signal jeste njihov smanjen broj, poznat kao leukopenija. Ona nastaje kada telo ne proizvodi dovoljno belih krvnih zrnaca ili kada se ona uništavaju brže nego što se obnavljaju. Iako može proći neopaženo, leukopenija ponekad otkriva ozbiljnije poremećaje. Javlja se kod infekcija poput HIV-a, posle imunosupresivne terapije, ali i usled oštećenja koštane srži, što je čest pratilac leukemije, limfoma ili određenih mijeloproliferativnih stanja.

Upravo zbog smanjene odbrambene sposobnosti organizma, osobe sa leukopenijom imaju veći rizik od učestalih, dugotrajnih ili neobičnih infekcija.

Šta je selektivna leukopenija

Ono što dodatno komplikuje sliku jeste da se ponekad promeni samo jedna vrsta belih krvnih zrnaca. Povišeni monociti mogu da ukažu na hronične infekcije ili autoimune bolesti, visoki limfociti na virusne infekcije ili limfome, dok porast neutrofila često prati akutne upale. Sa druge strane, određene bolesti ili terapije najpre „pogađaju“ neutrofile ili limfocite, pa leukopenija može biti selektivna, ciljati samo jednu grupu odbrambenih ćelija.

Šta kada ne može da se utvrdi nivo promene u leukocitima

U situacijama kada se uzrok poremećenog broja leukocita ne može lako utvrditi, mogu da se jave brojni nespecifični simptomi:

• umor
• gubitak težine
• noćno znojenje
• slabost
• promene na koži
• problemi sa disanjem
• neurološki simptomi.

Sve to ponekad otežava razlikovanje bezazlenih odstupanja od stanja koja zahtevaju hitnu reakciju.

Zašto je važno propratiti leukocite i posle infekcije

Produžena leukocitoza ili leukopenija nikada ne treba da se ignorišu. Lekar će uz ponovljene laboratorijske analize proceniti da li su potrebni dodatni testovi, od pregleda koštane srži do drugih specifičnih dijagnostičkih procedura.

Bilo da su leukociti previsoki ili preniski, reč je o signalu koji ne treba zanemariti. Pravovremena dijagnostika u velikom broju slučajeva sprečava komplikacije i omogućava da se pravi uzrok otkrije na vreme.

(eKlinika. rs)