Sistemski eritemski lupus (SEL) je multisistemska autoimuna bolest nepoznate etiologije. Crvenilo u obliku leptira na licu upečatljiv je znak ovog oboljenja, koje ne zahvata samo kožu već nekada i brojne organe i tkiva. Lupus se ispoljava kliničkom slikom sa širokim spektrom simptoma i znakova. Dijagnoza SEL danas može da se postavi u ranoj fazi i da lečenje počne na vreme, kako ne bi došlo do oštećenja organa. Ukoliko bolest zahvati bubrege, ako dođe do lupusa nervnog sistema, prognoza je lošija. Lečenje je ipak uvek moguće i sve bolje zahvaljujući boljim i efikasnijim lekovima i napretku medicine, navode stručnjaci.
Kada lupus ima dosta dobru prognozu?
Tok i prognoza lupusa varijabilni, poboljšani postavljanjem rane dijagnoze, lečenjem posebno atipičnih oblika bolesti i primenom novih metoda lečenja, objašnjavaju lekari.
– U toku bolesti javljaju se faze poboljšanja i pogoršanja. Pogoršanja bolesti nekad nastaju i bez vidnog uzroka, ali često kada dođe do smanjenja doze lekova ili kompletnog prekida terapije. U svakoj fazi aktivnosti bolesti mogu da obole novi organi, ili da se pogoršaju već postojeći znaci bolesti. Ponekad prođu meseci i godine da bolesnik nema znake i simptome bolesti. Prognoza bolesti daleko danas je bolja nego ranije, kada se smatralo da je lupus neizlečiva bolest. Pomoću novih laboratorijskih testova otkrivaju se blaži oblici bolesti koji imaju dobru prognozu – kaže za portal eKlinika subspecijalista reumatologije i predsednik Udruženja reumatologa Srbije prof. dr Bojana Stamenković, sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu.
Lupus i trudnoća – kada je moguć rizik?
Lupus je bolest koja je u velikoj meri zastupljena kod žena u reproduktivnom periodu. Prof. dr Stamenković naglašava da je medicina napredovala kada je u pitanju razumevanje, praćenje bolesti i ishoda trudnoće u lupusu.
– Nekada se nije savetovala trudnoća bolesnicama sa lupusom zbog opasnosti od pogoršanja bolesti. Danas se savetuje trudnoća u mirnoj fazi ili kada bolesnica ne koristi lekove ili ih uzima u malim količinama. Spontani prekidi trudnoća u žena sa lupusom su česti, kao i prevremeno rađanje dece. Trudnoća kod bolesnica predstavlja rizik, posebno kod prisutne aktivne bolesti, zapaljenja bubrega, lupusa nervnog sistema, arterijske hipertenzije i oštećenja srca. Posle porođaja nastaje lako pogoršanje bolesti. Rizik je ipak minimalan, ako lekar redovno prati celu trudnoću i podešava količinu i vrstu lekova posle porođaja pri pojavi pogoršanja – objašnjava prof. dr Stamenković.
Koje su moguće komplikacije?
Doktorka dodaje da veoma retko bolesnica sa lupusom može da rodi bebu sa usporenim radom srca, izuzetno, u teškim slučajevima, bebi mora da se ugradi sprava koja podstiče otkucaje srca pomoću struje – pejsmejker.
– Jako retko beba može da se rodi sa crvenilom na licu, koje traje par nedelja dok se majčina antitela ne izluče iz organizma novorođenčeta, potom crvenilo lica iščezava. Ukoliko bolesnica uzima veće doze lekova ne treba da doji bebu, jer lekovi prelaze u mleko i mogu da budu štetni. Ako koristi male doze lekova, bebu treba podojiti rano ujutru, pre uzimanja lekova i četiri sata pre primene svake nove doze – savetuje prof. dr Stamenković.
Simptomi i znaci bolesti mogu da imitiraju druga oboljenja
Zamolili smo profesorku Stamenković da nam objasni i na koji način se otkriva bolest i koliko u proseku pacijenti čekaju na dijagnozu bolesti?
– Nekada prođe više meseci, pa i godina, dok se ne utvrdi dijagnoza lupusa, jer simptomi i znaci bolesti mogu da imitiraju druga oboljenja. Savremeni laboratorijski nalazi, kao što je nalaz antitela na izvesne sastojke ćelijskih jedara (antinukleusna -ANA, antiDNK i druga), kad se posumnja na lupus, mogu da potvrde da raznovrsna slika bolesti potiče od lupusa. Da bi se postavila sigurna dijagnoza lupusa, mora istovremeno da postoje oboljenja više organa, kao crvenilo kože, bolovi u zglobovima, otok najmanje dva zgloba, zapaljenje plućne i/ili srčane maramice ili druga i nalaz poremećaja u krvi na primer, pozitivna ANA, smanjen broj belih krvnih zrnaca ili drugo – navodi prof. dr Stamenković.
Dodatna visoko specijalizovana ispitivanja u retkim slučajevima doprinose da slika lupusa bude kompletna. Reumatolozi koriste danas najnovije klasifikacione kriterijume od strane Evropskog i Američkog udruženja reumatologa iz 2019 godine, dodaje sagovornica portala eKlinika.
Šta je prvi korak u lečenju?
Procena je da bi 10 procenata obolelih od lupusa moglo uspešno da se leči biološkim lekovima. Prof. dr Stamenković kaže da lečenje bolesnika sa lupusom nije jednostavno.
– Težina bolesti i promena varira od vrlo blagih oblika koji zahtevaju minimalno lečenje, do teškog zahvatanja unutrašnjih organa koje ugrožava život bolesnika. Zbog toga je upoznavanje bolesnika i porodice sa suštinom, tokom i prognozom bolesti prvi korak u njenom lečenju. Bolesnik mora da nauči čega da se pridržava i šta da izbegava. Svi lupusni bolesnici se ne leče na isti način – ističe dr Stamneković.
Kako se leče lakši oblici bolesti, kada je potrebna primena glikokortikoida?
Profesorka dodaje da se bolesnicima sa lakšim oblikom bolesti, za otoke i bolove u zglobovima i povišenu temperaturu, preporučuju nesteroidni antireumatski lekovi (ibuprofen, naproksen, diklofenak i slično). Potrebno je da se pacijent zaštiti od UV zračenja i izlaganja suncu, fizički i psihički odmara, konzumira adekvatnu hranu.
– Ponekad, bolovi u zglobovima praćeni otokom, zahtevaju i primenu glikokortikoida (preparate kortizona) u niskim dozama i u kraćem periodu. Doza leka zavisi od težine bolesti. Za lečenje kožnih i zglobnih promena najefikasniji su lekovi poznati kao sredstva protiv malarije (Chloroquine u dozi 250 mg /dn, ili Hidroxychloroquine 400mg/dn) – precizira prof. dr Stamenković.
U najtežim slučajevima moguća je dijaliza ili trnspantacija bubrega
Bolesnici sa teškim oblikom lupusa sa zahvatanjem organa, zahtevaju velike doze glikokortikoida, naročito kod oboljenja bubrega, da bi se zapaljenje što pre smirilo. Kasnije se doze postepeno smanjuju, dok se ne dovedu do doze koja je neophodna za održavanje smirene bolesti (remisije), objašnjava dr Stamenković.
– Glikokortikoidi su najefikasniji u lečenju lupusa, ali mogu da imaju razne neželjene efekte. Samo lekar može da odredi količinu leka, zavisno od faze bolesti. Prednizon najčešće dovodi do gojaznosti i zaokrugljivanja lica, sto se može izbeći smanjenim količine šećera i masti u ishrani. Kako bi se prevenirale želudačne smetnje, lekove treba uvek uzimati posle jela, a po potrebi koristiti lekove za lečenje čira u želucu koje propiše lekar. Preporučuje se ishrana sa manje soli, zbog prevencije povećanja krvnog pritiska. Ako dođe do poremećaja menstrualnog ciklusa, ne treba propisivati hormone, jer će se ciklus regulisati sa smirenjem aktivnosti bolesti i smanjenjem doze leka – navodi prof. dr Stamenković-
Kada se preproručuju imunosupresivni lekovi?
– Ukoliko nema zadovoljavajućeg terapijskog odgovora u teškim slučajevima, najčešće kada su oboleli bubrezi ili nervni sistem, preporučuju se imunosupresivni lekovi (citostatici). Za neke bolesnike preporučuje se metotreksat i mikofenolat mofetil. Kao pomoćno sredstvo može da se primeni i izmena plazme-plazmafereza, kojom se privremeno odstranjuje velika količina antitela. Kod velikog oštećenja bubrega, čija funkcija ne može da se povrati, preporučuje se dijaliza ili transplantacija bubrega – kaže prof. dr Stamenković.
Postoji nada da će nova istraživanja poboljšati lečenje lupusa
Preporuke EULARA (Evropsko udruženje za borbu protiv reumatizma) objavljene 2019. godine stavljaju akcenat na ograničenje upotrebe glikokortikoida i primenu alternativnih režima. Prvi put obuhvataju i terapijske režime inhibitorima kalcineurina i biološkim lekovima (belimumab, rituksimab), sa ciljem postizanja terapijskog cilja, odnosno remisije ili makar niske aktivnosti bolesti, uz dugotrajno preživljavanje bolesnika, prevenciju oštećenja organa i poboljšanje kvaliteta života, ističe prof. dr Bojana Stamenković.
– Istraživanja koja su u toku, ispituju nove modalitete lečenja, koji bi pomogli bolesnicima. Inhibicija raznih imunološki povezanih kinaza obećava i dosta kliničkih istraživanja je u toku u pravcu ispitivanja efikasnosti i bezbednosti ovih lekova. Postoji nada da će nova istraživanja poboljšati lečenje lupusa – naglašava dr Stamenković.
Svaka, naročito virusna infekcija može da dovede do pogoršanja
Profesorka navodi i da ne treba zaboraviti da bolesnici sa lupusom mogu da pored lupusa imaju i druge bolesti.
– Najčešće su to razne infekcije, prema kojima su ovi bolesnici jako osetljivi. Ponekada se simptomi ovih bolesti teško razlikuju od simptoma pogoršanja aktivnosti lupusa. Osim toga, svaka, naročito virusna infekcija, može da dovede do pogoršanja lupusne bolesti. Lupus je povezan sa ubrzanom aterosklerozom, čime je povećan rizik od kardiovaskularnih događaja, kao što je koronarna arterijska bolest, bolest perifernih arterija i cerebrovaskularni događaji – kaže prof. dr Stamenković.
Kada se savetuje odmor?
Za dobro funkcionisanje imunog sistema, što je u lupusu najvažnije, potrebno je unošenje svih vrsta hranljivih materija u dobro uravnoteženim količinama. Doktorka dodaje i da je alergija na neke namirnice češća kod bolesnika sa lupusom u odnosu na zdrave osobe.
– To se odnosi i na lekove; alergija je česta na sulfonamide, a moguće i na penicilin, zbog čega je neophodna konsultacija sa lekarom pre uzimanja bilo kog novog leka. Odmaranje u postelji se preporučuje samo u aktivnoj bolesti, naročito ako je povišena temperatura. Kada se bolesnici dobro osećaju, mogu da rade svoj posao, da se bave sportom pod uslovom da se fizički ne iscrpljuju – objašnjava prof. dr Stamenković.
Kada se preporučuje fizička aktivnost?
Redovna fizička aktivnost kod bolesnika sa lupusom može da predstavlja dopunski terapijski modalitet u lečenju lupusa.
– U fazama remisije bolesti, pokazuje povoljne efekte na smanjenje telesne mase, osteoporozu, osećaj fizičkog zamora, depresiju, fizičku kondiciju, poremećaj sna i kvalitet života. Aerobna aktivnost (hodanje, plivanje,vožnja statičkog bicikla) povećava aerobni kapacitet bolesnika i smanjuje osećaj fizičkog zamora, bez uticaja na pogoršanje bolesti. Normalna aktivnost uz dovoljno odmora preko noći i poslepodne, obezbeđuje zdravo funkcionisanje svih organa. Sunčanje se ovim bolesnicima ne preporučuje, već nošenje dugih rukava, šešira i mazanje zaštitnim kremama. Na ovaj način bolesnik dobija i tokom leta dovoljnu zaštitu i može da vodi normalan život – zaključuje prof. dr Bojana Stamenković.
