Beta-blokatori i njihova dugotrajna upotreba nakon srčanog udara izgleda da ne poboljšavaju kardiovaskularno zdravlje niti smanjuju rizik od dodatnih srčanih udara, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Heart. Stručnjaci kažu da ova opservaciona studija pruža dragocene informacije, ali primećuju da su beta-blokatori i dalje korisni za mnoge ljude.
Otkrića nove studije o beta-blokatorima
Istraživači su koristili švedski nacionalni registar za koronarnu bolest srca kako bi pregledali medicinsku dokumentaciju ljudi koji su imali srčani udar između 2005. i 2016. i kojima je bilo potrebno bolničko lečenje. Studija je obuhvatila podatke o 43.618 odraslih, prosečne starosti od 64 godine. Oko jedne četvrtine bile su žene. Niko nije imao srčanu insuficijenciju ili sistolnu disfunkciju leve komore.
Godinu dana nakon hospitalizacije zbog srčanog udara, od učesnika, njih 34.253 (78 odsto) primalo je beta-blokatore, dok 9.365 (22 odsto) nije. Naučnici su pratili učesnike godinu dana nakon hospitalizacije u proseku 4,5 godine.
Istraživači su uporedili dve grupe na osnovu:
- stope smrtnosti od bilo kog uzroka
- daljih srčanih udara
- primanja re-vaskularizacije, procedure za obnavljanje protoka krvi u delovima srca
- otkazivanja srca
Tokom perioda praćenja, 6.475 (19 odsto) onih koji su uzimali beta-blokatore i 2.028 (22 odsto) onih koji nisu doživelo je jedan od ovih događaja. Nakon što su uzeli u obzir demografiju i relevantne komorbidne uslove, istraživači su izvestili da nije bilo primetne razlike u stopama između dve grupe.
Naučnici su zaključili da podaci u realnom vremenu pokazuju da dugotrajna upotreba beta-blokatora nije povezana sa poboljšanim kardiovaskularnim ishodima nakon srčanog udara kod ljudi bez srčane insuficijencije ili sistolne disfunkcije leve komore.
Reakcije lekara na studiju o beta-blokatorima
– Pacijenti sa disfunkcijom leve komore definitivno bi trebalo da budu na beta blokatorima jer postoje jasne koristi od smrtnosti –rekao je dr Hoang Nguyen, interventni kardiolog u MemorialCare Heart & Vascular Institute u Orange Coast Medical Center u Kaliforniji.
– Kod ove populacije pacijenata, beta blokatori su doživotni lekovi. Kod pacijenata sa istorijom bolesti koronarne arterije koji nisu kandidati za bajpas operaciju ili stentove, beta blokatori su neophodni za smanjenje simptoma angine (bol u grudima) i hospitalizacije zbog ovog simptoma. Ali, ako su re-vaskularizovani (bilo stentom ili bajpas operacijom) ili imaju normalnu funkciju leve komore, možda odustanem od beta-blokatora, posebno ako imaju značajne neželjene efekte – rekao je za Medical News Today.
Neki lekari nisu spremni da promene svoj pristup lečenju na osnovu ove studije, barem ne još.
– Ova studija sugeriše da kod pacijenata bez bilo kojeg od ovih faktora i sa normalnom srčanom funkcijom, dugotrajan nastavak beta-blokatora nakon infarkta miokarda možda neće biti od značajne koristi. Potreban je oprez u tumačenju rezultata ove vrste analize i primeni ove kliničke prakse, a randomizovana ispitivanja su potrebna da bi se utvrdilo da li sa beta-blokatorima treba nastaviti ili prekinuti godinu dana nakon infarkta miokarda – rekao je za Medical News Today dr Devin Kehl, neinvazivni kardiolog u Providence Saint John’s Health Center u Kaliforniji.
– Dakle, ukratko, ostaje da je pažljiva klinička procena pacijenta od strane kardiologa neophodna u određivanju trajanja terapije beta-blokatorima nakon infarkta miokarda – zaključio je dr Kehl.
Šta treba da znamo o beta-blokatorima
Beta-blokatori leče srčane probleme i visok krvni pritisak. Funkcionišu tako što blokiraju štetne efekte hormona stresa na srce i mogu smanjiti broj otkucaja srca. Oni takođe mogu pomoći kod migrenskih glavobolja. Beta-blokatori se generalno smatraju bezbednim i efikasnim. Međutim, postoji nekoliko neželjenih efekata, a to su:
- umor
- lako ostajanje bez daha
- nesvestica ili vrtoglavica
- depresija
Dr Nguyen ističe da ovi lekovi mogu izazvati i moždanu maglu i smanjenu seksualnu funkciju.
– Ako beta-blokator nije potreban posle godinu dana, posebno ako je pacijentova srčana funkcija normalna, možda bi trebalo da pokušamo da pacijente odviknemo od beta-blokatora –kaže dr Nguyen.
Neželjeni efekti ovog leka neke ljude mogu da spreče da ih uzimaju ili da ih nateraju da prestanu da ih uzimaju.
Šta da očekujemo u budućnosti
Opservacijske studije za lekove posmatraju reakcije učesnika na lek ili tretman bez ikakvih promena u njihovim okolnostima. Medicinski stručnjaci ne smatraju opservacione studije tako robustnim kao što je randomizovana, kontrolisana studija. Međutim, one nude vredne informacije za lekare i druge medicinske radnike kada propisuju lekove.
– Beta-blokatori su dugo bili i ostaće kamen temeljac medicinske terapije nakon infarkta miokarda jer je jasno pokazano da smanjuju rizik od ponovljenih događaja i smrti. Međutim, klinička ispitivanja nisu se bavila dobrobiti beta-blokatora kod pacijenata sa normalnom srčanom funkcijom duže od tri godine nakon infarkta miokarda, a njihova korist je najjača u ranom periodu nakon infarkta miokarda – napominje dr Kehl.
– Dalje, klinička ispitivanja koja se bave dobrobitima beta-blokatora uključila su mešovitu grupu pacijenata sa i bez srčane disfunkcije. Korisnost dugotrajnog uzimanja beta-blokatora nakon infarkta miokarda kod pacijenata sa normalnom srčanom funkcijom je neizvesna. Smernice American College of Cardiology ne bave se ovim posebno zbog nedovoljnih podataka iz kliničkih studija. Trenutno, dugoročni nastavak uzimanja beta-blokatora zavisi od pažljivog razmatranja pacijentove srčane istorije i da li postoje neke druge jasne indikacije za upotrebu beta-blokatora, kao što su aritmije, angina, srčana disfunkcija, srčana insuficijencija ili hipertenzija – zaključuje dr Kehl.
