Do promena u funkcionisanju gotovo čitavog organizma u menopauzi pa i u regiji dojki dolazi zbog gubitka vegetativne funkcije jajnika. Kako da prepoznate opasnost, odreagujete na vreme i možda sebi ili nekoj ženi u okruženju spasite život, za eKliniku govori dr Aleksandra Pikula.
Prestanak lučenja hormona pokreće promene
Menopauza je kompleksna faza u životu žene u kojoj se dešavaju mnoge burne reakcije na postepeni prestanak rada jajnika, i samim tim dolazi do poremećaja opšteg metaboličkog ekvilibrijuma u telu. Sam naziv menopauza tj. climax, potiče od grčke reči climactere što znači promena.
Dr Pikula objašnjava da u tom periodu prestaje lučenje glavnog ženskog hormona – hormona mladosti (estrogena) a zatim i progesterona, hormona koji ima veliki značaj u reproduktivnom periodu. Fiziološki, dolazi do tzv. sekretorne transformacije tkiva na koja je prethodno delovao estrogen a u ista spadaju i dojke koje se prvenstveno ubrajaju u sekundarne seksualne organe, itekako značajne u reproduktivnom periodu, tj. nakon trudnoće.
Ovaj postepeni, a ponekad i nagli prestanak lučenja ženskih hormona, glavni je krivac za klinički pojam „grudi u menopauzi“.
Promene koje zahtevaju pažnju
– Jedna od osnovnih promena je promena u veličini i obliku grudi, jer dolazi do smanjenja tzv. žlezdanog tkiva u dojkama koje se zamenjuje masnim i fibroznim promenama, i to je u stvari jedan od okidača za tzv.displastične,tj. ponekad prekancerozne i sledstveno kancerogene promene koje se javljaju u tkivu dojki – opisuje sagovornica eKlinike.
Bolne i osetljive grudi su takođe znak na koji treba obratiti pažnju zbog suptilnih hormonskih perturbacija koje su za svaku ženu individualne. Pojava sekrecije na jednoj ili obe dojke može biti rezultat hormonskih promena ali ponekad i dugotrajne, naročito psihijatrijske terapije ukoliko je pacijentkinja koristi.
– Pojave u obliku 2D ili 3D promena tj.kvržica u grudima, koje ne moraju odmah biti sumnjive, moraju skrenuti pažnju ženi da se odmah obrati lekaru, naročito ako napipaju slične promene i u pazušnoj jami sa iste strane. To su najčešće tzv. mlečne ili vodene cistice benigne prirode, ali neizostavno predstavljaju alarm za odlazak lekaru – najpre ginekologu, a zatim obavezno hirurgu specijalizovanom isključivo za hirurgiju dojke. Ginekolog u ovim slučajevima predstavlja dobrog trijažera – kaže dr Pikula.
Vodiči dobre prakse u tretmanu dojke i samopregled
Doktorka koja je dugogodišnji specijalista GAK Narodni front za bolesti i detekciju karcinoma donjeg genitalnog trakta ističe da protokoli tj.vodiči dobre kliničke prakse u tretmanu dojke ni kod nas ne zaostaju za najsavremenijim svetskim, i da ih se u Srbiji nadležni lekari pridržavaju. Nema promena ni sada, kada se čitava zajednica svim snagama bori protiv još jednog nepredvidivog neprijatelja, virusa SARS-CoV-2. Ove preporuke podrazumevaju da je uvek dobro vreme za samopregled dojki, da to važi i za žene u menopauzi i da bi ga trebalo raditi obično jednom mesečno.
– Ovi protokoli kažu da ultrazvučni pregled dojki treba raditi jednom godišnje, a mamografiju na 2-3 godine, posle 40-42. godine života. Međutim, osavremenjavanjem su se i protokoli malo promenili i više idu u smislu personalizovane pristupa svakoj ženi kao individui, kao i u odnosu na ličnu anamnezu – objašnjava Pikula i podseća na možda i najvažniji detalj – kako izgledaju promene u menopauzi koje indikuju da je stanje hitno.
Pomene na dojkama zbog kojih se odmah treba javiti lekaru:
- Pojava kvržice ili čvršće deblje površine u dojci ili pod pazuhom
- Iscedak, naročito sukrvičav
- Uvlačenje bradavice
- Promene na koži spolja u smislu crvenila, ispupčenja ili pojave tzv.narandžine kore u izgledu kože
- Neobjašnjiv otok koji se ne smanjuje ili promena u veličini dojki u smislu asimetrije
Važnost prevencije i zabrinjavajuće brojke
Doktorka primećuje da je stepen zdravstvene prosvećenosti u poslednjih nekoliko godina zahvaljujući brojnim medijima i društvenim mrežama porastao. To je, međutim, daleko od dovoljnog.
– I pored toga, karcinom dojke je uveliko preuzeo negativan primat u smislu brojki – na prvom mestu je po stopi oboljevanja ali i smrtnosti od malignih bolesti u ženskoj populaciji. Što je najindikativnije, učestalost raste i u menopauzi, ali nažalost i u sve mlađoj populaciji. Zbog toga je važno da svi zajedno još više da obratimo pažnju na sebe i svoje telo, tj. svoju žensku animu – ženske bolesti su u krajnjoj liniji uvek bolesti duše. O psihosomatskom značaju dojki tek će se vršiti relevantna istraživanja – kaže sagovornica eKlinike.
Čast je i privilegija imati ovakvu doktorku!
Najbolja na svetu moja dr Anja Pikula