Teže od valunga i nesanice, ovaj simptom menopauze veliki je izazov za žene koje odjednom rade 1001 posao

Valunzi i nesanica neki su od simptoma menopauze koje u bitnoj meri utiču na kvalitet života. Međutim, mnoge žene izdvajaju moždanu maglu kao posebno komplikovanu tegobu, često težu od svih ostalih simptoma menopauze. Moždana magla je mentalno stanje kojim se opisuje skup kognitivnih simptoma poput zaboravnosti, oslabljene koncentracije, mentalne usporenosti.

Malo ste odsutni, ali niste uopšte bolesni

Dr Heather Hirsch posvećen je lečenju simptoma menopauze, kaže da njenim pacijentkinjama moždana magla često stvara više problema nego valunzi ili loš san.

Preporučujemo

- I sama sam je iskusila, sve liči kao da imate grip ili kao da ste malo odsutni, ali niste uopšte bolesni uopšte - objašnjava Hirsch.

Kako izgleda moždana magla?

Žene koje imaju ovu tegobu, slabije pamte imena, u težim slučajevima dešava se da uđu u sobu i zaborave zašto su u nju uopšte došle. Problemi sa usmeravanjem pažnje su takođe veoma česti.

- Na kraju dana imam sedam započetih mejlova, a nijedan nisam završila. možete da zamislite koliko je sve ovo izazovno za osobe koje su navikle da uporedo rade više poslova - kaže dr Stephanie Faubion, medicinska direktorkaMenopause Society i direktorka Mayo Clinic Center for Women’s Health.

Moždana magla može značajno da utiče na život žene: neke odbijaju unapređenje na poslu ili odluče da odu ranije u penziju, jer se teško nose sa simptomima, kaže Hirsch. Pojedine žene se socijalno povlače, jer ne mogu više da prate tok razgovora. Dešava se i da se neke žene ozbiljno zabrinu i pomisle da imaju demenciju.

Šta može da izazove moždanu maglu?

Malo je istraživanja o moždanoj magli tokom menopauze. Delom zato što je ovo uglavnom subjektivan simptom, žene, takođe, različito doživljavaju moždanu maglu, što dodatno otežava njeno proučavanje.

Postoje ipak neke teorije o tome šta izaziva mentalnu maglu. Smatra se da je okidač svega pad nivoa estrogena, hormona koji utiče na delovanje neurotransmitera važnih za pamćenje, pažnju i motivaciju. Stanje se dodatno pogoršava ako se jave i problemi sa snom. S padom nivoa estrogena javlja se noćno znojenje, neko se bude sa "lupanjem srca" ili osećajem panike.

- Sam pad estrogena dovodi i do niza metaboličkih promena koje da budu razlog moždane magle. Mnoge žene primećuju da se tokom menopauze povećava nivo holesterola, krvnog pritiska i šećera u krvi. Sve te male oscilacije utiču na rad mozga - kaže Hirsch.

Obično se simptomi menopauze javljaju baš u periodu kada su žene možda najviše preopterećene.

- Deca odlaze na fakultet, roditelji stare, razmišljate i o penzionim fondom, a moraju i krov ili oluci na kući da se zamene. Sav taj stres dešava se baš u životnom periodu kada opada nivo estrogen i sve može da ima za posledicu moždanu maglu - kaže Hirsch. Stručnjaci navode da je dobra vest činjenica da je moždana magla privremena, simptomi vremenom slabe i ne ukazuju na povećan rizik od demencije. Postoji i više rešenja i terapija.

Hormonska terapija

Hormonska terapija nije jedina opcija i neće odgovarati svakoj ženi, kaže Hirsch. Ali moguće je da će nekom biti od pomoći. Ukoliko se odlučimo za ovaj oblik terapije savet je da se o svemu dogovorimo sa lekarom.

Kvalitetan san

Kvalitetan san u trajanju od 7 do 8 sati bitan za psihičko i fizičko zdravlje. Hirsch preporučuje da spavamo u mračnoj i malo hladnijoj sobu i izbegavamo sve što bi moglo da remeti san. Magnezijum glicinat mnogima može da pomogne da bolje spavaju.

Podsetnici

Podsetnici na na obaveze, papirići na lap topu, stolu, mogu da budu korisni. Na ovaj način moguće je da se bolje organizujemo i smanjimo nivo stresa. Pojedine osobe izaberu deo sobe kao podsetnik za stvari koje je stalno tražimo poput telefona, ključeva.

Fizička aktivnost

Vežbanje i tehnike kontrole stresa mogu značajno da ublaže simptome moždane magle. Trening snage i hodanje, meditacija, joga, duboko disanje neke od mera pomoći. Najvažnije je da odvojimo vreme samo za sebe.

Stimulacija mozga

Učenje nečeg novog, rešavanje ukrštenica, misaone igara ili druženje s prijateljima su takođe bitne stavke samopomoći. Sve što uključuje aktivno korišćenje mozga je korisno, odvojite vreme za razgovor s prijateljima lice u lice, a ne preko telefona.

Ishrana

Hirsch savetuje izbegavanje jednostavnih ugljenih hidrata, poput slatkih napitaka, čipsa, keksa i prerađene hrane, kako bismo izbegli nagle skokove glukoze. Savetuju se kvalitetni proteini u svakom obroku, po potrebi, dodaci poput kreatina. Neke žene navode da im vitamini B grupe i omega-3 masne kiseline, takođe, pomažu.

Najvažnije je da znamo da postoji pomoć i da ne moramo sve sami.

- Moždana magla je veoma česta , ali ako utiče na kvalitet života i produktivnost, obratite se lekaru, danas postoji mnogo dobrih načina da se problemi ublaže - kaže dr Hirsch.

(eKlinika.rs)