I zadovoljavajući unos vitamina B12 nekada ne može da podmiri potrebe mozga, kada je neophodan dodatak

Zapazili smo neurološke poremećaje na nivoima koji se trenutno smatraju „normalnim“, nezavisno od drugih faktora kao što su godine i obrazovanje

Vitamin B12 je bitan element za održavanje osnovnih životnih funkcija. Pomaže telu da proizvodi crvena krvna zrnca i omogućava pravilno funkcionisanje nervnog sistema. Ima važnu ulogu u prenosu nervnih signala i pomaže u zaštiti nervnih ćelija koje omogućavaju dobro pamćenje i kognitivne sposobnosti. Takođe, pretvara hranu u energiju. Vitamin B12 je rastvorljiv u vodi, što znači da se ne skladišti u velikim količinama u telu i da je svakodnevni unos neophodan.

Stručnjaci primećuju da su, i pored normalnog unosa B12, pojedinim osobama potrebne veće količine ovog esencijalnog vitamina. Rizične grupe su starije osobe i neki hronični pacijenti.

Preporučujemo

Koliko nam je potrebno vitamina B12?

Prema aktuelnim preporukama, odrasli bi trebalo dnevno da unose 2,4 mikrograma vitamina B12. Najviše ga ima u govedini, iznutricama, tunjevini, lososu, nutritivnom kvascu i jajima. Nova istraživanja navode da će nekim osobama možda biti potrebne veće dnevne doze vitamina B12 od preporučenih.

Smatra se da svaki nedostatak vitamina B12 može da utiče na funkciju mozga, čak i kada su nivoi unosa u granicama normale, kaže dr Ari Grin, profesor na Univerzitetu Kalifornije u San Francisku, na Odeljenju za oftalmologiju.

Tehnički normalni nivoi i oslabljena moždana funkcija

U nedavnoj studiji, dr Grin i njegove kolege otkrili su da su osobe sa tehnički normalnim nivoima B12 imale oslabljenu moždanu funkciju.

– Zapazili smo neurološke poremećaje na nivoima koji se trenutno smatraju „normalnim“, nezavisno od drugih faktora kao što su godine i obrazovanje – kaže dr Aleksandra Bodri-Rišar, specijalizantkinja na Univerzitetu Mekgil i koautorka studije.

– Prema našem mišljenju, potrebno je da se pokrene nova diskusija o tome koliko je vitamina B12 zaista potrebno za optimalnu funkciju mozga – dodaje dr Bodri-Rišar.

Ranije studije napominju da osobe sa Alchajmerovom bolešću i blagim kognitivnim oštećenjima često imaju niže nivoe vitamina B12. Smatra se da bi suplementacija mogla da uspori atrofiju mozga. Ipak, ista studija ukazuje i na moguće negativne efekte vrlo visokih doza B12 na funkcionisanje mozga.

Kada je potrebno da uzimamo suplemente vitamina B12?

Stručnjaci daju prednost unosu vitamina kroz hranu, ali naglašavaju da neke osobe, uprkos dovoljnim količinama vitamina u ishrani, ne uspevaju da postignu adekvatan nivo u organizmu.

Starije osobe su podložnije deficitu vitamina B12, jer su za njegovu apsorpciju neophodne adekvatne količine želudačne kiseline, koje s godinama opadaju.

Pojedini stručnjaci savetuju praćenje nivoa vitamina B12 već oko 50. godine života, posebno veganima i vegetarijancima, osobama koje uzimaju lekove koji ometaju apsorpciju B12 (npr. metformin ili inhibitori protonske pumpe), kao i pacijentima sa gastrointestinalnim oboljenjima poput Kronove bolesti, celijakije ili atrofičnog gastritisa.

Ukoliko se utvrdi manjak, u dogovoru sa lekarom moguća je suplementacija.

Autori UCSF studije preporučuju proveru nivoa B12 počev od 70. godine života, ali test se može uraditi u bilo kom uzrastu kao deo standardne analize krvi kod izabranog lekara.

Jedan od autora studije, dr Ralf Grin, profesor patologije na Univerzitetu Kalifornije u Dejvisu, savetuje proveru nivoa i kod osoba sa neobjašnjivim simptomima koji mogu biti povezani sa njegovim nedostatkom.

Kod osoba sa smanjenom funkcijom želuca, suplementi su verovatno najbolji način da se poboljša apsorpcija vitamina.

Trudnicama je takođe potreban veći unos vitamina B12 kako bi se podržao razvoj mozga fetusa – suplementacija se sprovodi u saradnji sa ginekologom.

Koji suplement je najbolji?

Vitamin B12 se iz suplemenata često lakše apsorbuje nego iz hrane, naročito kod starijih osoba i onih sa smetnjama u apsorpciji, navode stručnjaci.

Ukoliko lekar preporuči uzimanje suplemenata, on propisuje i tačne doze.

Pojedini stručnjaci preporučuju suplemente sa metilkobalaminom, oblikom vitamina B12 koji telo najefikasnije apsorbuje. On je optimalan za zdravlje srca, mozga i funkciju nerava. Posebno se preporučuje kod dijabetičke i periferne neuropatije, hroničnog umora i iscrpljenosti.

Sublingvalni (ispod jezika) ili tečni B12 često se preporučuju zbog bolje apsorpcije, jer – kako se navodi – „zaobilaze sistem za varenje i direktno ulaze u krvotok“.

Suplement, ipak, nije čudotvorni lek

Lekari napominju da nijedan suplement nije čudotvorni lek. Za zdravlje mozga važni su uravnotežena ishrana i redovna fizička aktivnost.

– Na primer, aktivnosti koje istovremeno stimulišu više delova mozga odlične su za očuvanje kognitivnih sposobnosti. Sviranje muzičkog instrumenta, ples i svakodnevno učenje stranog jezika aktiviraju delove mozga zadužene za vid, sluh, pokret, emocije i još mnogo toga. Sve to deluje kao trening za ceo mozak – kaže dr Bodri-Rišar.