Vitamin D je rastvorljiv u mastima, ali se zbog svojih brojnih funkcija u organizmu danas smatra hormonom. Ovaj vitamin ima bitnu ulogu u izgradnji kostiju i jačanju imuniteta, ali ovo nije njegova isključiva uloga. Smatra se da manjak vitamina D može da bude faktor rizika za razvoj karcinoma debelog creva, dojke, prostate, jajnika, navode stručnjaci. Procenjuje se da svaki drugi čovek na svetu pati od manjka vitamina D. Najniže vrednosti beleže se posebno u ovo doba godine kada je dan sve kraći, a noć sve duža. Dobra vest je da 5 do 10 minuta izlaganja suncu nogu i ruku može stvoriti oko 3000 IJ (internacionalnih jedinica), vitamina D.
Vitamin D stimuliše preuzimanje kalcijuma i fosfata iz hrane
Stručnjaci objašnjavaju da u prirodi postoje dva glavna oblika vitamina D: vitamin D2 (ergokalciferol) se fotohemijski sintetiše u biljkama, i vitamin D3 (holekalciferol), koji se stvara iz provitamina unetih hranom, putem fotokonverzije u ljudskoj koži nakon izlaganja ultraljubičastim sunčevim zracima.
– Kako bi vitamin D postao aktivan u organizmu, mora da se prvo aktivira u jetri, a zatim u bubrezima. Zdravlje ovih organa zato je izuzetno značajno kada se sagledava mogući nedostatak vitamina D. Kalcitriol predstavlja aktivnu formu vitamina D u telu i najvažniji je regulator zdravlja kostiju. On stimuliše preuzimanje kalcijuma i fosfata iz hrane, kao i ugradnju kalcijuma u kosti, čime doprinosi formiranju koštanog i zubnog tkiva. Oko 40 odsto naše ukupne koštane mase razvija se tokom adolescencije, pa je u tom periodu od izuzetne važnosti osigurati adekvatan unos kalcijuma i vitamina D – kaže za portal eKlinika doktor medicinskih nauka javnog zdravlja dr sc. med. Hajnalka Požar.
Nedostatak vitamina D često se oktriva kod Alchajmerove bolesti, Parkinsonove bolesti
Dr Požar precizida da u slučaju nedostatka vitamina D može da dođe do razmekšanja, savitljivosti i deformacija dugih kostiju, lobanje i grudnog koša, rahitisa kod dece. Nedovoljne količine vitamina D odraslih mogu da izazovu osteomalaciju i osteoporozu.
– Pored uloge u jačanju mineralnog sastava kostiju, vitamin D takođe igra važnu ulogu u mnogim drugim funkcijama u našem organizmu. Utiče na nervno-mišićnu sprovodljivost, a često se otkriva njegov nedostatak kod neuroloških oboljenja kao što su Alchajmerova bolest, Parkinsonova bolest i miopatije, koje se manifestuju slabošću mišića. Podstiče proizvodnju insulina, našeg glavnog hormona koji omogućava iskorišćavanje energije – šećera iz hrane na nivou ćelija. Smatra se da vitamin D poboljšava insulinsku osetljivost ćelija, čime pomaže u održavanju optimalnog nivoa šećera u krvi. Utiče na održavanje optimalnog nivoa krvnog pritiska regulacijom sistema renin – angiotenzin, zbog čega se smatra da može pomoći u prevenciji hipertenzije i srčanih infarkata, koji su glavni uzroci smrtnosti u savremenom svetu, te promovisati zdravlje srca i krvnih sudova – objašnjava dr Požar.
Nedostatak vitamina D doprinosi učestalijoj pojavi najmanje 17 vrsta karcinoma
Doktorka dodaje da vitamin D stimuliše imunitet i naglašava da nedostatak vitamina D se često primećuje kod autoimunih oboljenja kao što su dijabetes tipa 1, multipla skleroza, osteoartritis, reumatoidni artritis, Kronova bolest, psorijaza.
– Vitamin D utiče na sazrevanje i “specijalizaciju” ćelija, stoga pretpostavlja se da može zaustaviti razmnožavanje potencijalno štetnih, malignih ćelija. Takođe, smatra se da nedostatak vitamina D doprinosi učestalijoj pojavi najmanje 17 vrsta karcinoma, uključujući rak debelog creva, prostate, dojke i jajnika. Nedostatak vitamina D povezuje se i sa gojaznošću, hroničnim upalnim procesima i hroničnim bolovima. Novija istraživanja ukazuju na to da ovaj vitamin ima značajnu ulogu u mentalnom i neurološkom zdravlju, uključujući veću učestalost depresije, kognitivnih problema (vezanih za memoriju, rešavanje problema i prilagođavanje) i migrene kod osoba koje pate od njegovog nedostatka. Ističe se da ima značajno neuroprotektivno dejstvo kroz antioksidativne mehanizme, poboljšanu regeneraciju i sprečavanje ćelijske smrti na nivou moždanih i nervnih ćelija (neurona) – objašnjava nam dr Hajnalka Požar.
Učestalost manjka vitamina D kod nas je najosetnija od oktobra do aprila
Sagovornika portala eKlinika navodi da se procenjuje da između 40- 75 odsto opšte populacije širom sveta ima nedostatak vitamina D. To znači da u proseku svaki drugi odrasli čovek pati od manjka ovog vitamina.
– Zbog toga se ova tema danas smatra javnozdravstvenim izazovom, i postoji opravdana zabrinutost u vezi sa ispoljavanjem mogućih posledica ili oboljenja koja su povezana sa hipovitaminozom D. Učestalost nedostatka vitamina D u krvi je veća tokom jesenjih i zimskih meseci (od oktobra do aprila). Nivo vitamina D u serumu krvi povezan je sa izlaganjem suncu, što zavisi od geografske širine države, fizičke aktivnosti pojedinaca na otvorenom i sklonosti prema potražnji ili izbegavanju sunca – ističe dr Požar.
Vitamin D preporučene doze kod beba, dece, adolescenata, odraslih i starijih osoba
Preporučene doze vitamina D razlikuju se u odnosu na starosnu dob osoobe. Sagovornica potrala eKlinika navodi da preporučeni dnevni unos vitamina D za odrasle iznosi između 400 i 800 IJ (internacionalnih jedinica), odnosno 10–20 μg (mikrograma).
– Starijim osobama savetuje se unos od najmanje 700 – 800 IJ dnevno, jer se ova doza pokazala korisnom za smanjenje rizika od padova, očuvanje gustine kostiju i smanjenje učestalosti i rizika (za 20 do 25 odsto) od preloma kuka i dugih kostiju. Za novorođenčad i odojčad do 12 meseci preporučuje se svakodnevno uzimanje D vitamina u dozi od 400 IJ (10 μg) dnevno, kako bi se sprečio razvoj rahitisa. Ova doza (400 IJ D vitamina) obično odgovara jednoj kapi D3 preparata, koji se može davati u bilo koje doba dana. Za mlađu i stariju decu, kao i za adolescente preporučuje se unos od 600 IJ (15-20 μg) vitamina D svakog dana, koji se najpre obezbeđuje ishranom i adekvatnim izlaganjem sunčevim zracima. Nedostatak vitamina D kod starije dece je ređi, a obično se manifestuje opštom i mentalnom slabošću, mišićnom slabošću i povećanom sklonošću ka infekcijama – kaže dr Požar.
Zašto preporučeni dnevni unos vitamina D nije precizno definisan?
Dr Hajnalka Požar objašnjava da preporučeni dnevni unos vitamina D, ipak, nikada nije precizno definisan, jer se vitamin D3 proizvodi u organizmu i zavisi od nekoliko faktora, uključujući količinu pigmenta u koži, prisutnost sunčeve svetlosti, navike u ishrani, starost i pol.
– Već 5 do 10 minuta izlaganja suncu nogu i ruku može stvoriti oko 3000 IJ, dok izlaganje tela u kupaćem kostimu može obezbediti količinu od oko 10 000 do 20 000 IJ vitamina D3, što nam omogućava zalihe čak i za nekoliko meseci. Nažalost, ova proizvodnja vitamina D se značajno smanjuje (i do 99 odsto) ukoliko koristimo kreme za sunčanje sa SPF – kaže dr Požar i skreće pažnju da je potrebno ipak da izbegavamo izlaganje suncu u najtoplijem delu dana.
Dr Hajnalka Požar je viši predavač Visoke škole strukovnih studija u Subotici, na strudijskim programima Strukovni nutricionista dijetetičar i Strukovna medicinska sestra, predsednica je Udruženja za borbu protiv šećerne bolesti u Subotici.
Ali koji će narod to da čita ,ne znaju ljudi ni osnovne termine a kamoli termine doktora medicine