Otkrivena tajna očuvanog pamćenja u dubokoj starosti: Mozak može da se obnavlja i posle 80. godine

Da li je moguće da neko u devetoj deceniji života pamti detalje sa neverovatnom preciznošću, uči novo gradivo sa lakoćom i ostaje mentalno okretan kao mnogo mlađa osoba? Naučnici sada imaju snažan dokaz da takvi ljudi zaista postoje i da njihov mozak poseduje izuzetnu sposobnost obnove.

Reč je o takozvanim „SuperAgers” – osobama starijim od 80 godina čije pamćenje nadmašuje čak i rezultate ljudi u tridesetim i četrdesetim godinama. Novo istraživanje pokazalo je da njihov mozak proizvodi dvostruko više mladih neurona nego kod kognitivno zdravih starijih osoba, a čak dva i po puta više nego kod ljudi sa Alchajmerovom bolešću.

Mozak koji se podmlađuje

Jedno od najuzbudljivijih otkrića jeste da mozak, čak i u dubokoj starosti, ima sposobnost regeneracije. Mladi neuroni su izuzetno prilagodljivi. Oni lakše rastu, povezuju se i integrišu u postojeće moždane mreže. Upravo ta sposobnost daje mozgu fleksibilnost i otpornost.

Kod Sovih osoba, istraživači su uočili očuvanje takvih „nezrelih” neurona koji su spremni da se aktiviraju i učestvuju u složenim procesima pamćenja i učenja. Njihov mozak, slikovito rečeno, zadržava mladalačku energiju.

Posebno je važan hipokampus, deo mozga ključan za pamćenje. Kod ovih osoba stvoreno je jedinstveno ćelijsko okruženje koje podstiče rađanje i opstanak novih neurona, proces poznat kao neurogeneza. Upravo neurogeneza omogućava mozgu da očuva funkciju uprkos starenju ili eventualnim oštećenjima.

Zanimljivo je da su mozgovi SuperAgera imali više novonastalih neurona čak i u poređenju sa znatno mlađim odraslim osobama.

Manje promena tipičnih za Alchajmerovu bolest

Istraživanja moždanog tkiva pokazala su i druge važne razlike. U hipokampusu SuperAgera bilo je tri puta manje tau zapetljaja, jedne od ključnih patoloških promena karakterističnih za Alchajmerovu bolest. Takođe, određeni delovi mozga odgovorni za pažnju, motivaciju i mentalni angažman bili su deblji i očuvaniji nego kod osoba u pedesetim i šezdesetim godinama.

U delu mozga koji se naziva entorinalni korteks, a koji među prvima strada kod Alchajmerove bolesti, pronađeni su izuzetno veliki i zdravi neuroni, čak veći nego kod osoba u tridesetim godinama. To ukazuje na očuvanu strukturu i stabilnost samih nervnih ćelija.

Ko su zapravo SuperAgeri?

Da bi neko dobio ovu „titulu”, mora imati više od 80 godina i postići izvanredne rezultate na detaljnim testovima pamćenja, posebno kada je reč o prisećanju svakodnevnih događaja i ličnih iskustava. Važno je naglasiti da se ove razlike ne objašnjavaju višim koeficijentom inteligencije, jer je on sličan kao kod vršnjaka.

SuperAgeri često dele i određene životne navike. Mnogi su društveno aktivni, okruženi porodicom i prijateljima, radoznali i mentalno angažovani. Često čitaju, uče nove stvari, volontiraju ili rade i u poznim godinama. Ipak, naučnici su primetili da nisu svi savršen primer zdravog načina života. Neki imaju hronične bolesti poput srčanih oboljenja ili dijabetesa, što znači da sama biologija mozga ima značajnu ulogu.

Nova tehnologija, precizniji odgovori

Ovo istraživanje koristilo je savremenu metodu koja omogućava analizu pojedinačnih ćelija mozga i njihovih genetskih i molekularnih karak

teristika. Time je precizno utvrđeno koje ćelije doprinose očuvanju pamćenja. Posebno su se izdvojile dve vrste ćelija: CA1 neuroni i astrociti.

CA1 neuroni su ključni za konsolidaciju i prizivanje sećanja, a među prvima stradaju u Alchajmerovoj bolesti. Astrociti, koji su brojniji od neurona, regulišu protok krvi u mozgu i podstiču stvaranje sinapsi, mesta gde se nervne ćelije povezuju i razmenjuju signale. Kod SuperAgera ove ćelije deluju usklađeno, stvarajući bogato i podsticajno okruženje za rad mozga.

Da li možemo da utičemo na naš mozak?

Iako genetika može imati ulogu, istraživanja iz oblasti prevencije demencije pokazuju da i životne navike utiču na strukturu mozga. Zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost, kvalitetan san, upravljanje stresom i kontrola faktora rizika kao što su povišen krvni pritisak i šećer u krvi povezani su sa očuvanjem hipokampusa i smanjenjem patoloških promena karakterističnih za demenciju.

Sve više dokaza pokazuje da mozak nije statičan organ. On reaguje na naše izbore i može da jača čak i u poznim godinama.

Poruka ovog istraživanja je ohrabrujuća. Starost ne mora nužno da znači i mentalni pad. Kod nekih ljudi mozak zadržava sposobnost obnove i prilagođavanja, pokazujući izuzetnu otpornost na protok vremena. Nauka sada pokušava da razume kako da tu otpornost podstaknemo kod što većeg broja ljudi.

(eKlinika.rs)