Tajne dugovečnosti: Lekari otkrivaju kako da ostanete vitalni i u 90. godini

Starenje je nezaobilazan biološki proces koji podrazumeva postepeno slabljenje fizioloških funkcija i predstavlja prirodnu fazu života, tokom koje se odvijaju brojne promene na ćelijskom nivou. Ipak, starenje i starost same po sebi nisu bolest. I u poznim godinama moguće je voditi kvalitetan život sa što manje zdravstvenih tegoba. Iako možda više nećemo moći da trčimo nekoliko kilometara bez napora kao nekada, postoje načini da sačuvamo zdravlje i očuvamo vitalnost i u devetoj deceniji života.

Vežbe za telo

Kretanje je sinonim za život i zdravlje. Lekari ističu da je fizička aktivnost važna u svakom životnom dobu, a naročito u starijem. Redovna šetnja pomaže u očuvanju koštane mase, smanjuje rizik od osteoporoze, jača mišiće i poboljšava cirkulaciju.

Nema potrebe za zahtevnim ili komplikovanim vežbama. Jednostavne šetnje posle glavnog obroka, u kombinaciji sa laganim vežbama poput čučnjeva ili iskoraka, mogu biti sasvim dovoljne za očuvanje kondicije.

Dr Erik Tam naglašava da je trening snage jedan od najefikasnijih načina za održavanje telesne funkcionalnosti.

- Cilj nije da postanemo bodibilderi, već da koristimo opterećenje koje predstavlja izazov za telo. Trening snage pomaže u izgradnji mišića i usporava njihov gubitak koji prirodno dolazi sa godinama - objašnjava dr Tam.

Za one kojima ovakav vid vežbanja ne prija, dobre alternative su vožnja bicikla, plivanje, joga i pilates.

Vežbe za mozak

Više od 35 miliona ljudi širom sveta boluje od Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije. Rizik od razvoja demencije značajno raste nakon 65. godine života. Iako se Alchajmerova bolest ne može u potpunosti sprečiti, stručnjaci ističu da je moguće smanjiti rizik ili odložiti njen početak.

Mentalna aktivnost ima ključnu ulogu u očuvanju zdravlja mozga. Rešavanje ukrštenica, čitanje knjiga i vežbanje pamćenja podstiču moždanu aktivnost. Sve što angažuje um i podstiče razmišljanje ima pozitivan efekat. Stručnjaci naglašavaju da nikada nije kasno da se započne učenje novog jezika, sviranje instrumenta ili razvijanje novih interesovanja i socijalnih kontakata.

Društvena aktivnost

Savremeno društvo suočava se sa sve izraženijom pojavom usamljenosti. Ljudi su, po svojoj prirodi, društvena bića i puni potencijal ostvaruju kroz odnose sa drugima. Održavanje kvalitetnih socijalnih veza od presudnog je značaja za mentalno zdravlje, naročito u starijem dobu.

Kako godine prolaze, društveni kontakti se često proređuju, delom i zbog fizičkih ograničenja, ističe dr Faisal Taj, psihijatar. On naglašava da bi starije osobe trebalo da ostvare barem jednu pozitivnu socijalnu interakciju svakog dana.

-  To može biti poseta komšiji, prijatan telefonski razgovor ili video-poziv sa unukom ili prijateljem - navodi dr Taj.

Kontrola stresa

Stres je neizbežan deo života i u određenoj meri može biti koristan, naročito kada nas priprema za važne aktivnosti. Međutim, dugotrajan i hroničan stres predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik.

-  Kod starijih osoba stres može značajno da optereti srce, zbog čega je važno svakodnevno pronalaziti načine za njegovo ublažavanje - ističe dr Laura Pardi, specijalista porodične medicine.

Preporučuje se izdvajanje vremena za odmor, opuštanje i aktivnosti koje donose osećaj mira i zadovoljstva.

Redovni lekarski pregledi

Prema rečima dr Sulagne Misre, interniste iz Kalifornije, starenje je prirodna privilegija, a ključ zdravog starenja leži u pažljivom osluškivanju sopstvenog tela i redovnim zdravstvenim kontrolama.

- Prevencija je od presudnog značaja. Rano otkrivanje bolesti omogućava pravovremeno i uspešno lečenje - naglašava dr Misre.

Redovni pregledi vida, mamografija, pregledi prostate, kolonoskopija, vakcinacija u skladu sa uzrastom, kao i kontrola nivoa šećera i holesterola u krvi, predstavljaju osnovu očuvanja zdravlja. Na taj način moguće je na vreme prepoznati eventualne probleme i reagovati adekvatno.

Izađite u prirodu

Boravak u prirodi ili gradskom parku, uz umereno izlaganje suncu u trajanju od pet do 30 minuta dnevno, doprinosi stvaranju potrebnih količina vitamina D. Ovaj vitamin ima važnu ulogu u očuvanju fizičkog i mentalnog zdravlja.

Preporučuje se izlaganje sunčevoj svetlosti u jutarnjim satima, tokom letnjih dana do 10 časova. Važno je izbegavati opekotine, naročito prilikom boravka na moru ili planini, a istovremeno obezbediti dovoljan unos vitamina D, koji pomaže boljoj apsorpciji kalcijuma.

Hranite se zdravo

Zdrava ishrana predstavlja jedan od temelja dobrog zdravlja i u starijem životnom dobu. Lekari savetuju ograničavanje unosa industrijski prerađenih namirnica i postepeno uvođenje zdravijih navika.

Ishrana bogata svežim voćem i povrćem, vlaknima i zdravim mastima, uz smanjen unos soli i šećera, može značajno da smanji rizik od kardiovaskularnih oboljenja, ističe dr Nadim Gelu.

Ukoliko je pridržavanje zdravih obrazaca ishrane izazovno, preporučuje se postepeno prilagođavanje jelovnika, poput smanjenja količine soli ili njene zamene aromatičnim začinskim biljem.

(eKlinika)