Iscrpljenost i osećaj krvice, kako da sačuvamo zdravlje ako brinemo o pacijentu sa Alchajmerovom bolešću?

Briga o pacijentu sa Alchajmerovom bolešću je jedan od najuzvišenijih ljudskih poziva, ali i zadatak pun izazova, u kojem može da strada i zdravlje negovatelja. Ko nije bio barem u blizini teško dementne osobe, može samo da nasluti svu težinu ovog posla koji nekada može da iscrpe poslednji atom snage. Dementnim osobama je, iz dana u dan, potrebna sve složenija nega. Dešava se da negovatelji zbog toga u nekim momentima osete da nemaju dovoljno energije za svoj lični život, sopstveno fizičko i emotivno zdravlje.

Više od fizičke snage i nege

Stres, iscrpljenost i osećaj krivice su česti kod negovatelja, ali stručnjaci kažu da postoje načini da se prevaziđe jak umor i obezbedi dodatna snaga koja pomaže kako negovatelju, tako i samom pacijentu. Psihijatar dr Tulasi Goriparti kaže da postoje načini kako da pronađemo preko potrebnu ravnotežu.

Preporučujemo

Dr Goriparti podseća da je podrška osobi sa Alchajmerovom bolešću mnogo više od fizičke nege, poput pomoći pri oblačenju ili odlasku na preglede. Negovatelj je često osoba koja se nađe u vrtlogu emocionalnih problema pacijenta.

Alchajmerova bolest može da promeni ponašanje -  pacijent može da bude uznemiren, besan ili zbunjen.

- Ista osoba koja je nekada brinula o nama, na primer u detinjstvu, postaje neko koga je teško fizički ili emocionalno kontrolisati. Ta zamena uloga može da bude veoma bolna. Normalno je da se u takvim okolnostima ponekad osećate umorno, frustrirano ili čak ogorčeno – kaže Goriparti.

Svaki dan je novi izazov

Bliski negovatelj tuguje za ocem, majkom ili supružnikom, dok se u isto vreme brine o njemu. Dešava se da bliski negovatelji poriču bolest voljene osobe i da ne mogu da prihvate dijagnozu Alchajmerove bolesti.

- Negovatelji moraju da brinu o sebi, a u isto vreme da se posvete teško bolesnoj osobi. Često ne znaju gde da potraže pomoć, brinu o svojim voljenima, a svakog dana se suočavaju sa medicinskim i psihološkim izazovima - navodi Goriparti.

Kako da prepoznamo sindrom sagorevanja?

Burnout (sindrom sagorevanja) se definiše kao stanje potpune fizičke, mentalne i emocionalne iscrpljenosti zbog hroničnog stresa, najčešće na poslu. Negovatelji se često suočavaju sa sindromom sagorevanja, koji se, kako objašnjava doktor, može prepoznati na osnovu sledećih simptoma:

• Osećaj stalnog umora
• Loš san, nesanica
• Osećaj anksioznosti, razdražljivosti ili beznadežnosti
• Gubitak interesovanja za hobije, druženje ili druge aktivnosti u kojima ste ranije uživali
• Problemi sa koncentracijom ili pamćenjem
• Novi zdravstveni problemi ili pogoršanje postojećih
• Osećaj krivice posle vremena koje odvojite za sebe

Lekari navode da je važno da prepoznamo ove tegobe i pokušamo da obezbedimo potrebnu pomoć. I male promene nekada mogu da budu od koristi, smatra Goriparti.

Čuvajte fizičko zdravlje

Nikada ne zanemarujte sopstvenu zdravstvenu negu – redovno odlazite na preglede i skrininge. Pokušajte da budete fizički aktivni oko 30 minuta većinu dana u nedelji. Kratka šetnja, istezanje ili lagana joga mogu da smanje osećaj stresa i povećaju energiju.

Zdrava ishrana, sa dovoljno hranljivih materija, omogućiće vam da lakše podnesete fizički i mentalni napor. Pijte dovoljno tečnosti. Nastojte da redovno spavate i da se odmarate koliko je potrebno.

Šta je ipak najveći iazov?

Dr Goriparti ističe da je briga o emocionalnom zdravlju jedan od najvećih izazova sa kojima se suočavaju negovatelji. Jednostavne tehnike opuštanja, poput dubokog disanja, molitve, vođenja dnevnika ili meditacije, dobri su načini kontrole stresa.

- Potrudite se da svakog dana odvojite malo vremena za sebe, popijte kafu sa prijateljem ili uživajte u muzici. Dozvolite sebi da se osećate i tužno i frustrirano, bez osuđivanja. Nasmejte se ili zaplačite, ako osećate potrebu - kaže dr Goriparti.

Tražite pomoć i prihvatite je

I pored toga što je dementnoj osobi nekada potrebna stalna nega, ne povlačite se u sebe, već nastojte da redovno održavate kontakte sa prijateljima. Grupe podrške i razmena iskustava sa drugim negovateljima mogu da budu dragoceni. Tražite pomoć i prihvatite je.

- Ne odbijajte nijednu ponudu za pomoć. Dozvolite drugima da vam pomognu oko obaveza, obroka ili kućnih poslova. Razmotrite privremenu zamensku negu, dnevne centre za odrasle ili naizmenično brigu o pacijentu sa još jednim članom porodice - napominje dr Goriparti.

Kada je potrebno da potražimo stručnu pomoć?

Ukoliko se stalno osećate tužno, anksiozno ili iscrpljeno, možda je vreme da razgovarate sa stručnjakom za mentalno zdravlje. Savetovanje, grupe podrške i terapija za kontrolu stresa mogu da budu od velike pomoći.

Dr Goriparti navodi da, kada brinemo o sebi, u isto vreme brinemo i o voljenoj osobi. I pored svih teškoća, nastojte da sa osobom obolelom od Alchajmera podelite nekoliko osmeha i umirujućih reči.

(eKlinika)