Coldplay ljubavnici su i naše ogledalo frustracija i želja: Psiholog Ana Vlajković objašnjava zašto smo od moralista postali sajber zlostavljači

- Iako nisu tražili pažnju i ponašali su se poput deteta uhvaćenog sa rukom u tegli džema, njih dvoje su postali mete modernog viralnog lova na veštice koji je svima sa druge strane dao šansu da pored očekivanog pokažu i mnogo lažnog morala - kaže psiholog Ana Vlajković o još uvek "vrućem" globalnom  skandalu, okrećući i drugu stranu medalje

Na koncertu grupe Coldplay na Gillette stadionu u Masačusetsu, Andy Byron, CEO AI kompanije Astronomer i Kristin Cabot, šefica odeljenja ljudskih resursa, uhvaćeni su u takozvanom „kiss‑cam“- u. Način na koji je par reagovao, njihov bračni i poslovni status, otkrivena preljuba koju je u rekordnom roku video bezmalo ceo svet, otvorili su veliki broj pitanja. Ali, i isto toliko niskih strasti, nešto pravog i mnogo lažnog morala.

Uhvatili smo ih na delu: Internet gori, preljuba pokrenula zabavu

Preporučujemo

Sve je zahvaljujući moći društvenih mreža, digitalnih medija i internet požaru eksplodiralo u roku od samo nekoliko sati. Prvi video je odmah postao viralan sa više od 30 miliona pregleda, korisnici su brzo identifikovali par i "pokrenuli zabavu". Stotine hiljada mimova, duhovitih doskočica ali i zluradih komentara, video klipova, stikera, razmenjivano je bez prestanka. Internet je "goreo". Svet je barem na kratko zaboravio ratove, trgovinu oružjem, mrtvu decu, nemaštinu, požare, vulkane, sušu.

Internet korisnici su se beskrajno zabavljali jer su dobili "zicer" za kritiku, moralisanje, targetiranje, osudu, jedan vid javnog bičevanja za greh. Mediji su trljali ruke, klikovi i šerovi su pljuštali.

Byron je pod pritiskom dao ostavku u roku od tri dana i napustio CEO poziciju, a kompanija je pokrenula internu istragu. Kristin Cabot je u firmi formalno poslata na odsustvo. Oboje su nestali sa LinkedIn-a. Očekivano, drami se pridružila i slomljena, izdana supruga. Isplivali su podaci o prevarenom suprugu i njegovom materijalnom stanju ("nije joj bio dovoljan muž milioner...").

Brak je u krizi, preljuba postoji otkad je sveta i veka: Jednako varaju i žene i muškarci

Psiholozi kažu da preljuba postoji otkad je sveta i veka. Saglasna je sagovornica eKlinika portala, psiholog i psihoterapeut Ana Vlajković. Navodi da je nemoguće dati tačnu procenu, ali da najverovatnije nema mnogo razlike i da varaju i žene i muškarci.

- Brak kao institucija je u velikoj krizi. Visok je procenat parova koji dolaze na bračnu psihoterapiju i nakon dubokog "kopanja" po lavirintima problematičnih odnosa stignu do preljube kao skrivenog uzroka, koji tek kasnije ispliva. Ima parova koji se sa tim suoče i nastave uz neizvesan ishod. Ali, ima i mnogo onih koji "jedan na jedan" u razgovoru sa terapeutom priznaju da je preljube bilo, čak i da traje, ali ne žele da njihov bračni partner za to sazna. Nastavljaju privid funkcionalnog života zbog dece, finansija, komfora ili nekih drugih razloga. Ne možemo osporiti ulogu savremenog doba u kome supružnici ne provode dovoljno kvalitetnog vremena zajedno. Zatrpani su obavezama, poslovnim stresom. Tu su i razna iskušenja na poslu jer se provodi dosta vremena među onima koji ih razumeju. Ovo svakako nije i ne može biti opravdanje za afere na poslu koje su među najčešćim, ali jeste nepovoljna okolnost po kvalitet odnosa u braku i izazovna blizina "zabranjenog voća" - konstatuje naša sagovornica.

"Sram ih bilo, to nama nikada ne bi moglo da se dogodi"

Slažemo se: teško je osporiti rečeno jer dovoljno je, ruku na srce, samo da pogledamo oko sebe. Naravno, u svetu nespornih vrednosti i moralnih normi kojima su nas roditelji učili, preljuba je strašan čin koji pre svega znači iznevereno poverenje. To nije, ne sme i ne može biti sporno ni u životu ni u ovom tekstu. No, izgleda da je u današnjem svetu jedino strašnije od preljube - otkrivena preljuba.

Zato smo paru Coldplay ljubavnika presudili odmah. Bez suđenja, bez šanse da bilo koga zamole za oprost. Jer, to što su uradili jeste nemoralno. I bilo bi sasvim okej da smo tu - stali.

Sram ih bilo! Nama to, naravno, nikada i nikako ne bi moglo da se desi. Da li? Možda smo samo oprezniji od njih, pa nisu snimili nas? Da ih kamera nije "uhvatila" i danas bi živeli isto kao pre samo nekoliko dana, a moral se ne bi ni spominjao. Zašto bi?

U minornoj prašini delića razuma ostala su sporadična upozorenja da je (ne?)srećni par od prvog momenta viralnosti izložen vidu sajber nasilja, javnom digitalnom razapinjanju na stub srama uz milione komentara ljudi koji o njima i njihovom životu ne znaju ništa, potpunom gaženju privatnosti i apsolutnom nedostatku empatije koji vlada u savremenoj virtuelnoj kulturi.

A ona, nažalost, pre svega, vrednuje viralnost što banalnijih sadržaja, komentare bez kontrole i odgovornosti, lajkove i klikove.

Zavist i osuda kao naše ogledalo: Društvene mreže su savremeno "slovo srama"

Zašto su nas Coldplay ljubavnici "trigerovali" na ovakvo ponašanje? Da li je to u ljudskoj prirodi?

- Najpre, ti ljudi su bogati i kako se brzo pročulo, imaju status koji nije "običan". Ljudi nisu imuni na zavist, pa lako u trenutku zaborave da iste stvari rade osobe svih imovinskih stanja, obrazovanja, statusa. Ima još jedna ružna ljudska osobina, a to je "seirenje" na tuđoj nesreći. Čovek mora mnogo da radi na sebi i svom unutrašnjem biću da ne bi upao u taj model. Što je ostvareniji, ispunjeniji i mirniji, imaće i manju potrebu da bude zlurad nad nečijom mukom, kakva god bila. Društvene mreže nam bez ikakve odgovornosti daju mogućnost da bilo koga osudimo i ovo je sada fantastičan primer za to. Sve mi liči na modernu verziju filma "Skarletno slovo" ("The Scarlet Letter") u kome su preljubnici stavili slovo srama ("A") na grudi i rulja je javno izložila ruglu i pogrdi. Sada slovo srama može da bude svaka naša reč ili komentar na društvenim mrežama upućen bilo kome. Kada sudimo, ta osuda mnogo više govori o nama, našim frustracijama, o našim nezadovoljenim željama, možda i fantazijama, nego što govori o sadržaju koji komentarišemo na društvenim mrežama - ističe Vlajković i nastavlja zanimljivim osvrtom na fenomen osude:

Niko nema pravo da sudi bilo kome

- I terapeuti treniraju decenijama da ne sude nikome. U suštini, niko od nas nema pravo nikome da sudi. Ono što je ispravno za mene ne mora biti za tebe. Moj život i moja iskustava ja ne mogu da preslikam i tvrdim da tako treba svi da se ponašaju, da gledaju svet mojim očima. Da je jedino tako ispravno. Ljudi su različiti, imaju drugačije mentalne sklopove, nisu odrastali u istim okolnostima, nisu odgajani sa istim setom vrednosti.

Između osude, frustracije i skrivenih želja

Simptomatično je, navodi  Vlajković, da obično najostrašćeniji komentari osude upravo govore o jednoj dubokoj frustriranosti ili dolaze od osoba koje se i same nalaze ili su se nalazile u takvim odnosima. Kako kaže, kod njih se pokreće specifičan mehanizam u kome pokušavaju da "pokriju" sebe, koristeći druge kao objekat i pogodnu projekciju da niko ne posumnja - u njih.

- Oni čak i najviše kamenuju. Oni su predvodnici. Jer, kako u stvari sakriti, maskirati ono što sam radiš a znaš da to nije u redu? Upri prstom u nekog drugog i onda to najoštrije osudi. Makar i kratkotrajno postaješ javno i glasno moralan i nekako se uzdižeš iznad njih, bez obzira što radiš isto. Ima i onih koji imaju želju, ali nemaju mogućnosti da se nađu u takvoj situaciji. Naravno, izuzimamo ljude koji takođe postoje i za koje je sama preljuba kao takva nemoralan čin i koji se nisu pridružili viralnoj hajci. U njihovom sistemu vrednosti ovakav cirkus ne zavređuje pažnju - realna je naša sagovornica.

Govor tela uhvaćenih na delu: O sreći, opuštenosti i bezbrižnosti na pogrešnom mestu u pogrešno vreme

Ne mogu da ne pitam Anu Vlajković i nešto nepopularno. Naime, mučio me utisak da je par samo nekoliko sekundi pre kadra koji im je sigurno nepovratno promenio živote delovao potpuno bezbrižno, slobodno, srećno. Pa, kako je to moguće? Ispostavilo se da nisam jedina sa takvom impresijom. I to nema veze sa bilo kakvim aboliranjem njihovog čina.

- Ponašali su se poput deteta uhvaćenog sa rukom u tegli džema. Njihova reakcija je bila zaista ljudska. To dete je telom i mimikom uzaludno poručivalo "Nisam ja!" iako mu je u džemu bila ne ruka, već je bilo zamazano od glave do pete. Jedna toliko detinje naivna, čak simpatična reakcija. I oni i treća osoba (koja je bila sa njima) pokazali su svu ranjivost čoveka u klopci. Sada još nerazumnije deluje njihova potreba da se već "uhvaćeni" svo troje sakriju. Kao kad dete pokrije oči rukama i misli da je postalo nevidljivo. I da, preljubnici jesu delovali pre tog užasa potpuno izopšteno, opušteno, može se reći i srećno. Koncerti oslobađaju, tu iz nas izađe sloboda i duha i tela, glas, vrisak... E sada, zašto nisu tako bili slobodni i opušteni sa svojim bračnim partnerima nije pitanje za nas, već za njih - konstatuje psiholog.

I brak i preljuba su pitanje odluke i odgovornosti

Pitanje preljube je kompleksno i ne zaslužuje da bude samo deo ovog teksta ali je, kaže Vlajković, suština konstanta.

- Mi odlučujemo da budemo sa jednim partnerom u monogamnom stilu života, iako sam mišljenja da nismo monogamna bića. Dakle, naša je odluka da živimo sa jednom, a ne sa pet različitih osoba. U prvom trenutku ona je možda delom nesvesna jer je tu zaljubljenost, pa ljubav... Kasnije, međutim, to postaje vrlo svesna odluka. Odnos sa partnerom je odluka. Isto tako, da bi došlo do preljube mora da postoji odluka. A svaka odluka nosi odgovornost. Odgovornost i svest o tome da ako si sa nekim izgradio porodicu zasnovanu na kvalitetnom odnosu u koji oba partnera ulažu, neće se tek tako lako ući u preljubu. Preljuba jeste jedno vrlo ponižavajuće iskustvo za treću i četvrtu osobu u ovom lancu, konačno, problematično je za porodicu, okruženje... Na nama je da gradeći kvalitetne odnose izgradimo i odbrambeni mehanizam za takvu vrstu iskušenja. Biće da je to najvažniji ispit na kome su pali Coldplay preljubnici, a daleko od toga da su jedini - mišljenja je sagovornica eKlinika portala.

Nije naše kao terapeuta ni da podržimo ni da osudimo preljubu

Brzina kojom živimo, kao i munjevitost prenošenja vesti zbog koje je ovaj par postao viralan i planetarno popularan, loša je kao life koncept, smatra Vlajković. Jer, kako bi to naš narod rekao, što je brzo, i kuso je. Tako su uz obične, moderne gladijatore hrabre na tastaturama, sa komentarima požurili i mnogi drugi. Ne prija joj što su se o vruću vest "saplele" i njene pojedine kolege. Na sreću, nije ih mnogo.

- Treba pustiti da prođe neko vreme, da se smire strasti. Kada su međuljudski odnosi u pitanju može da bude više štete nego koristi od preuranjene intervencije. Odnos sa partnerom u vezi ili braku je više od situacije za komentar. Što se mene kao terapeuta tiče, neću nikada reći da podržavam prevaru, ali neću reći ni da je ne podržavam jer to nije moja odluka, niti moj odnos. I u ordinacijama i u medijima mi kao terapeuti moramo da budemo veoma svesni toga da nije na nama da kažemo da u redu, ili nije. To je na paru kome se preljuba događa. Na njima je da odluče da li  njihov odnos može to da preživi i da li oni žele ili ne žele da na njemu rade - zaključuje Ana Vlajković, psiholog i psihoterapeut u razgovoru za eKlinika portal.