Zloba – šta zapravo predstavlja ova reč, pojam? Stručnjaci različitih specijalnosti su proučavali ponašanja koja mogu da uključuju i zlobu, a poseban osvrt dao je čuveni psihijatar i stručnjak za poremećaje ponašanja dr George Simon.
Šta je zloba i zašto bi iko poželeo da drugom živom stvoru uradi nešto loše?
Svi ljudi ponekad nanose neki vid štete drugima, ali to je uglavnom nehotično ili nenamerno. Ipak, među nama su i osobe koje zlonamerno čine neke loše stvari.
Šta je uopšte zloba? Slične reči mogu se pronaći u latinskom, francuskom i španskom jeziku i njihov prevod bi bio između reči za „zlo“ ili nešto „loše“. Iz zakonodavno-pravne perspektive, zloba se može definisti svesnom namerom da se nekome pričini šteta. Za neke je zlonamerna ideja i sama definicija zla. Naravno, sledi logično pitanje: šta može da natera neku zdravorazumsku osobu da namerno poželi da povredi nekog drugog ili mu pričini zlo na neki drugi način?
Kolizija između starih i novih istraživanja: Zloba i bes
Dr Simon podseća da su neki raniji zaključci iz istraživanja sugerisali da se ljudi mogu ponašati zlonamerno kada aktiviraju odbrambeni mehanizam od percipiranog neprijateljstva ili očekivanog povređivanja od strane drugih. Drugim rečima, pojedinim nesigurnim ili labilnim ljudima najjači metod odbrane je napad. Tradicionalna saznanja takođe su promovisala navode da ljudi napadaju ili mogu biti zlonamerni samo kada su ljuti, kao i da je bes uvek odgovor na osećaj nepravde.
Međutim, objašnjava stručnjak, novija istraživanja su bila prilično surova prema ovim, kako su psiholozi naveli, retrogradnim pojmovima i zaključcima. Sada znamo da ljudi povređuju druge i iz drugih razloga, a ne samo da bi se odbranili od uočenih pretnji ili anksioznosti povezane sa očekivanom opasnošću ili povređivanjem od strane drugih. Naprotiv: opsežna istraživanja o predatorskoj ili instrumentalizovanoj agresiji pokazuju da ljudi koji namerno nanose štetu drugima mogu biti motivisani mnogim faktorima osim besa.
Da li su sve sociopate i psihopate zlobne, a šta je sa nauroticima?
– Nijedan čovek ne može da kaže da je imun na nanošenje slučajnih, neželjenih misli ili postupaka koji ljudima mogu da budu bolne, ali se to veoma često dešava iz čistog neznanja ili nepažnje. Međutim, tu gde postoji namera, otvara se prostor da se ovakve osobe smatraju zlobnim. Sada već govorimo o svesnoj nameri da se neko povredi. Kako bilo čija želja da nekome nanese namerni bol ili štetu direktno upućuje na simptom različitih poremećaja ponašanja ili mentalnih bolesti, nema dileme. Ukoliko se ne radi o nesrećnom slučaju, a posebno ako nakon nanošanje bola ili zlobne misli ne zavrede izvinjenje, možda imamo problema sa sociopatom ili psihopatom. Reč je o različitim stanjima). I neurotici su skloni zlobnim stvarima. Ali, ne može se sa sigurnošću tvrditi da kod njih uvek postoji zlobna namera – detaljnije pojašnjava dr George Simon.
Najčešći razlozi zlobnog (zlonamernog) ponašanja
Stručnjak je izdvojio i neke od glavnih razloga zbog kojih se pojedine osobe upuštaju u zlonamerno ponašanje. Kao što se vidi iz primera, nisu svi razlozi povezani sa poremećajima mentalnog zdravlja. Ali, većina jeste:
- želja da se neko kazni
- potreba da se zlobna osoba oseti moćno
- korist ili interes
- uzbuđenje kada je neko povređen i likovanje u njegovom bolu
- sadističke pobude
- nedostatak empatije.
