Emocionalna manipulacija može trajno da naruši bliske lične ali druge važne odnose i ostavi žrtvu manipulacije u osećaju nemoći, zbunjenosti, frustracije, pa i depresije. Ipak, svi ljudi s vremena na vreme manipulišu drugima, često bez namere.
Šta je emocionalna manipulacija
Kada je pokušaj da se zadovolje nečije potrebe ili da se postignu ciljevi zapravo oblik manipulacije, а kada manipulacija prelazi granicu u emocionalno zlostavljanje? Veoma često to nije lako odrediti. Ipak, psiholozi kažu da je manipulacija svaki pokušaj da se pokolebaju nečije emocije kako bi se оsobа navela da se ponaša na određeni način, ili da oseti određenu stvar.
Iako je to uobičajeno u međuljudskim odnosima, često se dešava i na širem nivou i svakodnevnim životnim primerima. Na primer, oglašivači rutinski pokušavaju da manipulišu emocijama ljudi kako bi ih naveli da kupe neki proizvod. Politički kandidati manipulišu biračima da bi dobili glasove, ubeđuju ih u neistinite tvrdnje ili utiču na promenu njihovog mišljenja o datom pitanju.
Svi smo mi manipulatori – kaže struka
– Svi smo mi manipulatori. Društveno prihvatljiva manipulacija, kao što je osmeh i uspostavljanje kontakta očima, smatraju se zdravim načinima da se povećaju šanse za ljudsku vezu, konekciju. Ali, kada se manipulativno ponašanje koristi da bi se maskirala sopstvena ranjivost ili uspostavila moć nad drugima, ono postaje nezdravo. Ljudi koji namerno koriste taktiku manipulacije često to čine u pokušaju da izbegnu zdravije strategije, kao što je direktna komunikacija o svojim potrebama, međusobna intimnost ali i ranjivost – kaže Melissa Stringer, terapeut iz Teksasa, koja radi sa klijentima na rešavanju širokog spektra individualnih i međuljudskih odnosa.
Emocionalna manipulacija: 12 uobičajenih taktita manipulatora
Ljudi mogu da manipulišu drugima koristeći stotine taktika. Neki od najčešćih znakova emocionalne manipulacije uključuju:
Korišćenje intenzivne emocionalne veze za kontrolu ponašanja druge osobe
Na primer, emotivni manipulator može pokušati da manipuliše osobom tako što je brzo „vozi“ kroz romantičnu vezu. Koristi laži, poluistine, obećanja, a onda prelazi u fazu žrtve preteći da će učiniti sebi ukoliko osoba ne bude sa njim/njom… S vremenom na ovakav način uspostavlja kontrolu, a ne poverenje.
Igranje na nesigurnost
Ovo je popularna taktika među oglašivačima, na primer, kada neka kozmetička kompanija svojom kampanjom učini da se pojedine osobe osećaju neprivlačno ili staro, ukoliko ne kupe njihove proizvode. Takođe, ova metoda dobro funkcioniše i u međuljudskim odnosima. Na primer, neko može naterati partnera da misli da ga niko drugi nikada ne bi mogao voleti.
Laž i poricanje
Manipulatori doslovno mogu bombardovati svoje žrtve lažima. Kada budu uhvaćeni, mogu negirati laž ili je prikriti nekom drugom.
Hiperbola i generalizacija
Teško je odgovoriti na tvrdnju da nekoga ne volite, odnosno dokazati mu da to nije istina. O konkretnim detaljima se može raspravljati, dok je nejasne ili uopštene optužbe često teže osporiti.
Promena teme
U raspravi o njegovom ponašanju, pojedinac manipulator može da odvrati pažnju sa sebe napadajući svog kritičara ili prebacivši fokus na neku drugu osobu.
Korišćenje straha za kontrolu druge osobe
Emocionalni manipulator često upotrebljava pretnje nasiljem ili zastrašujućim govorom tela.
Korišćenje društvenih razlika ili mana za kontrolu druge osobe
Takođe, korišćenje odnosno zloupotreba saznanja o nečijim kognitivnim problemima, bolestima ili invaliditetu može da inspiriše emotivnog manipulatora da ponizi ili ismeje drugu osobu, kao i da odbaci njena iskustva.
Pasivno-agresivno ponašanje
Podrazumeva čitav spektar ponašanja i strategije kao što su izazivanje osećanje krivice, pretnje, ali već u sledećem trenutku davanje komplimenata bez povoda. Pasivna agresija je način izražavanja nezadovoljstva ili besa bez direktnog iskazivanja emocija.
„Tihi tretman“
U redu je potražiti vreme da razmislite o svađi ili nekome ko vas je duboko povredio reći da više ne želite da razgovarate sa njim. Ali, potpuno ignorisanje osobe da bi tako bila kažnjena ili se uplašila je manipulativna taktika.
Gaslajting
Gaslighting je pokretanje izazivanja sumnje žrtve manipulacije u sopstveno razumevanje stvarnosti. Na primer, osoba koja zlostavlja može poreći da se zlostavljanje ikada dogodilo, govoreći žrtvi da nešto nije u redu sa njenim sećanjem.
Regrutovanje drugih da pomognu u manipulaciji
Na primer, roditelj koji zlostavlja može tražiti od članova porodice ili ljudi od poverenja tražiti da podsete dete koliko je roditelj žrtvovao za njega. Ova vrsta pritiska može ubediti dete da ne treba da se žali na nasilno ponašanje.
Manipulativna osoba može kombinovati ove oblike emocionalne manipulacije ili ih upotrebljavati u zavisnosti od konteksta i situacije.
Kako da se zaštitimo od emotivnih manipulanata
Ako ste bili žrtva emocionalno manipulativne taktike, znajte da niste krivi, a ni jedini. Skoro svi su u nekom trenutku izmanipulisani, a ne postoji način da se spreči svaka manipulacija. Međutim, brojne strategije mogu smanjiti uticaj emocionalne manipulacije i pomoći vam da postavite granice. Neke od njih su:
- komuniciranje na direktan i jasan način (jasna retorika ne ostavlja prostor manipulantu)
- razumevanje kada je manipulacija u okviru svakodnevnog (šala, usamljeni događaj…) a kada nije i kada je deo sistematskog pokušaja da se kontroliše ili povredi druga osoba
- postavljanje jasnih granica (kada primetite da neko pokuša da manipuliše vama, recite otvoreno da to nećete dozvoliti :„mama, razumem da si se mnogo žrtvovala za mene, ali to ne znači da treba da me omalovažavaš”)
- tražite mišljenje i podršku od pouzdanih trećih strana (ovo može biti rizično jer manipulativni ljudi ponekad regrutuju sledbenike iz okruženja)
- psihoterapija
