Činija jagoda posle ručka: Evo šta se tada dešava sa šećerom u krvi

Kada posle ručka poželimo nešto slatko, većina ljudi instinktivno posegne za kolačem, čokoladom ili keksom. Ipak, nutricionisti sve češće savetuju jednostavniju alternativu, a to je činija svežih jagoda. Osim što osvežavaju i prijaju tokom toplijih dana, jagode mogu imati veoma zanimljiv efekat na nivo šećera u krvi.

Ovo voće već godinama privlači pažnju naučnika zbog visokog sadržaja vlakana, antioksidanasa i biljnih jedinjenja koja povoljno utiču na metabolizam. A upravo trenutak kada ih jedemo može biti važniji nego što mislimo.

Zašto jagode ne podižu naglo šećer u krvi

Jagode spadaju u voće sa niskim glikemijskim indeksom, što znači da organizam sporije razgrađuje njihove prirodne šećere. Za razliku od slatkiša i industrijskih deserata, posle kojih dolazi do brzog skoka glukoze, jagode pomažu da nivo šećera ostane stabilniji. Jedna činija svežih jagoda sadrži relativno malo kalorija i oko 7 do 8 grama prirodnog šećera na 100 grama, ali i značajnu količinu vlakana koja usporavaju apsorpciju glukoze.

Nutricionistkinja iz Londona dr Sara Bruer (Sarah Brewer) objašnjava da bobičasto voće ima poseban efekat na metabolizam ugljenih hidrata.

– Jagode i drugo bobičasto voće bogati su polifenolima koji mogu da uspore varenje skroba i apsorpciju šećera. To doprinosi stabilnijem nivou glukoze nakon obroka – navela je dr Bruer u jednom od svojih stručnih osvrta o ishrani i metabolizmu.

Šta se događa kada ih pojedemo baš posle ručka

Kada se jagode pojedu odmah nakon glavnog obroka, njihova vlakna i antioksidansi mogu da ublaže nagli porast šećera koji često dolazi posle hrane bogate ugljenim hidratima. Drugim rečima, činija jagoda ne deluje isto na prazan stomak i posle ručka. Posle obroka, posebno ako je ručak sadržao testeninu, pirinač, krompir ili hleb, jagode mogu da doprinesu sporijem otpuštanju glukoze u krvotok.

To je posebno važno osobama koje imaju insulinsku rezistenciju, predijabetes ili dijabetes tipa 2, ali i svima koji žele da izbegnu nagle oscilacije energije tokom dana.

Odakle dolazi tvrdnja da voće ne treba jesti posle obroka

Teorija kaže da voće brzo prolazi kroz digestivni sistem i da, ako se pojede posle „teže hrane”, ostaje duže u želucu, pa navodno dolazi do fermentacije, nadimanja i skoka šećera u krvi. Međutim, gastroenterolozi i nutricionisti uglavnom navode da se u zdravom digestivnom sistemu hrana ne „kvari” u želucu na taj način. Želudac prirodno usporava pražnjenje hrane i vari sve zajedno.

Istraživanja pokazala zanimljive rezultate

Nekoliko studija poslednjih godina bavilo se upravo uticajem jagoda na kontrolu šećera u krvi.

U istraživanju objavljenom u časopisu Nutrients, naučnici su pratili reakciju organizma nakon obroka bogatih ugljenim hidratima. Pokazalo se da osobe koje su uz obrok konzumirale jagode imaju blaži porast glukoze i insulina u odnosu na ispitanike koji nisu jeli ovo voće.

Drugo istraživanje sa Univerziteta Nevada u Las Vegasu pokazalo je da redovna konzumacija jagoda može doprineti boljoj osetljivosti organizma na insulin, kao i smanjenju upalnih procesa povezanih sa metaboličkim poremećajima.

Naučnici smatraju da ključnu ulogu imaju antocijanini, biljni pigmenti koji jagodama daju karakterističnu crvenu boju. Upravo ta jedinjenja povezuju se sa boljom regulacijom šećera u krvi i zaštitom krvnih sudova.

„Posle jagoda nemam pad energije”

Da efekat nije samo teorija potvrđuju i iskustva ljudi koji su promenili navike u ishrani.

– Ranije sam posle ručka uvek tražila nešto slatko i često bih uzela čokoladu. Poslednjih meseci jedem činiju jagoda ili malina i primetila sam da više nemam onaj nagli pad energije oko četiri popodne – kaže Marina (42) iz Beograda, koja zbog insulinske rezistencije već dve godine vodi računa o ishrani.

Slična iskustva nutricionisti često čuju od pacijenata koji pokušavaju da smanje unos industrijskih slatkiša.

Važno je i kako ih jedemo

Iako su zdrave, jagode lako mogu izgubiti svoje prednosti ako im se dodaju velike količine šećera, slatkih preliva ili šlaga. Najbolji izbor su sveže jagode, a nutricionisti preporučuju da se kombinuju sa proteinima i zdravim mastima, na primer sa grčkim jogurtom, bademima ili orasima. Takva kombinacija dodatno usporava apsorpciju šećera i produžava osećaj sitosti.

Treba imati na umu i da voće, pa ni jagode, nije zamena za terapiju ili medicinske preporuke kod osoba sa dijabetesom. Ipak, male promene u svakodnevnim navikama mogu imati značajan efekat na zdravlje.

Jednostavne navike postaju važne

U vremenu kada većina ljudi pokušava da smanji unos šećera i vodi računa o metabolizmu, jednostavne navike postaju važnije nego ikada. Činija jagoda posle ručka možda deluje kao sitnica, ali upravo takvi mali izbori dugoročno mogu pomoći organizmu da bolje reguliše nivo glukoze, energiju i apetit. A uz to, retko koja „zdrava poslastica” je toliko ukusna kao sezonske, sveže jagode.

(eKlinika.rs)