Ishrana prema krvnoj grupi obećava zaštitu od bolesti: Šta o popularnoj dijeti danas kaže nauka?

Hrana koju konzumiramo hemijski reaguje sa našom krvnom grupom, a ako se pridržavamo preporuka možemo da sprečimo pojavu mnogih bolesti - tako glasi jedna od osnovnih tvrdnji popularne ishrane prema krvnim grupama. Međutim, naučna istraživanja do sada nisu potvrdila da krvna grupa određuje koje namirnice bi trebalo da jedemo.

Popularan način ishrane: Da li je i naučno dokazan? 

Ishranu prema krvnim grupama popularizovao je američki naturopata Peter J. D'Adamo, koji je zastupao ideju da osobe sa krvnim grupama O, A, B i AB ne bi trebalo da se hrane na isti način. Prema njegovoj teoriji, određene namirnice više odgovaraju jednoj, a manje drugoj krvnoj grupi, pa bi prilagođavanje jelovnika moglo da olakša varenje, poveća nivo energije, pomogne u regulisanju telesne težine i smanji rizik od bolesti.

Ovaj koncept privukao je veliku pažnju širom sveta. Problem je, međutim, u tome što popularnost jedne dijete nije isto što i dokaz njene delotvornosti.

Ishrana prema krvnoj grupi: Na čemu se zasniva ova teorija?

D'Adamo je tvrdio da hrana koju jedemo hemijski reaguje sa našom krvnom grupom i da organizam efikasnije vari namirnice koje su usklađene sa ABO krvnom grupom. Važan deo ove teorije odnosi se na lektine, proteine koji mogu da se vezuju za ugljene hidrate. Prema D'Adamovoj hipotezi, određeni lektini iz hrane mogli bi različito da reaguju sa antigenima karakterističnim za pojedine krvne grupe.

Iz toga je proistekla ideja da za svaku krvnu grupu postoji poseban jelovnik. Međutim, upravo tu nastaje razlika između teorije i onoga što je do sada potvrđeno istraživanjima. Nauka nije pokazala da ljudi postižu bolje zdravstvene rezultate kada jedu upravo onu hranu koja je, prema ovoj teoriji, namenjena njihovoj krvnoj grupi.

Šta se preporučuje krvnoj grupi O

Prema ovom konceptu, osobama sa krvnom grupom O preporučuje se ishrana bogatija proteinima, sa nemasnim mesom, živinom, ribom i povrćem. Žitarice, mahunarke i mlečni proizvodi trebalo bi da budu zastupljeni u manjoj meri. Ovaj model ishrane često se opisuje kao jelovnik sa većim udelom namirnica životinjskog porekla i manjim unosom određenih žitarica.

Važno je naglasiti da ne postoje pouzdani dokazi da je takav način ishrane zdraviji za neku osobu samo zato što ima krvnu grupu O.

Krvna grupa A - pretežno biljna ishrana

Osobama sa krvnom grupom A D'Adamo je preporučivao pretežno biljnu ishranu, odnosno voće, povrće, mahunarke i integralne žitarice, uz malo ili nimalo mesa. Ovakav jelovnik može da ima zdravstvene prednosti, ali postoji važna razlika: korist verovatno potiče od većeg unosa biljnih namirnica, vlakana i manje količine određenih zasićenih masti, a ne od krvne grupe A.

To potvrđuju i istraživanja koja su pokušala direktno da provere ovu teoriju.

Šta bi trebalo da jedu osobe sa krvnom grupom B

Prema pravilima dijete, osobe sa krvnom grupom B trebalo bi da ograniče kukuruz, pšenicu, heljdu, sočivo, paradajz, kikiriki i susam. Piletina se takođe nalazi među namirnicama koje ovaj režim ne preporučuje. Prednost se daje zelenom povrću, jajima, određenim vrstama mesa i mlečnim proizvodima sa manjim sadržajem masti.

Ni za ova ograničenja, međutim, nema dovoljno naučnih dokaza koji bi pokazali da su potrebna zdravoj osobi samo na osnovu krvne grupe B.

Krvna grupa AB ima još jedan poseban jelovnik

Osobama sa krvnom grupom AB preporučuju se morski plodovi, zeleno povrće i mlečni proizvodi, dok bi prema ovom konceptu trebalo ograničiti kofein, alkohol, dimljeno i suhomesnato. Problem nastaje kada se preporuke koje nisu dovoljno naučno potvrđene predstave kao medicinska pravila.

Krvna grupa jeste važna biološka karakteristika čoveka. To, međutim, samo po sebi ne znači da ona određuje da li bi neko trebalo da jede piletinu, paradajz, pšenicu ili mlečne proizvode.

Veliko istraživanje pokazalo zanimljivu vezu krvne grupe i bolesti

Naučnicima je ABO sistem veoma zanimljiv i postoje dokazi da krvna grupa može da bude povezana sa rizikom od pojedinih bolesti. Velika studija objavljena 2025. godine koristila je podatke više od 320.000 učesnika UK Biobank sa krvnim grupama A i O. Istraživači su analizirali povezanost alela krvne grupe A sa 15 kardiometaboličkih bolesti.

Rezultati su pokazali povezanost alela A sa rizikom od više bolesti, uključujući vensku tromboemboliju, infarkt miokarda, ishemijski moždani udar, dijabetes tipa 2 i srčanu insuficijenciju. Posebno izražena bila je povezanost sa venskom tromboembolijom. Ovo je važan podatak, ali ga ne bi trebalo pogrešno tumačiti.

Činjenica da je krvna grupa povezana sa rizikom od određenih bolesti ne znači da osoba može da smanji taj rizik tako što će jesti namirnice propisane za svoju krvnu grupu. To su dva različita naučna pitanja.

Da li dijeta prema krvnoj grupi ipak može da poboljša zdravlje

Upravo to pitanje pokušali su da razjasne istraživači sa Univerziteta u Torontu. U istraživanju koje je obuhvatilo 1.455 osoba, analizirali su koliko se učesnici pridržavaju pojedinih obrazaca ishrane koje preporučuje dijeta prema krvnim grupama i uporedili rezultate sa pokazateljima kardiometaboličkog zdravlja.

Ljudi koji su se više pridržavali jelovnika namenjenog krvnoj grupi A imali su, između ostalog, niži indeks telesne mase, manji obim struka, niži krvni pritisak i povoljnije vrednosti holesterola, triglicerida i insulina. Na prvi pogled moglo bi da izgleda kao potvrda D'Adamove teorije.

Ali, istraživači su uradili ono što je za ovu priču presudno - proverili su krvne grupe učesnika. Koristi nisu zavisile od toga da li se određeni jelovnik podudarao sa krvnom grupom osobe. Drugim rečima, osoba nije imala korist od „dijete A“ zato što je imala krvnu grupu A. Povoljniji rezultati bili su povezani sa samim sastavom ishrane.

Još jedno istraživanje nije pronašlo „prednost“ odgovarajuće krvne grupe

Sličan rezultat dobijen je kada su istraživači analizirali podatke odraslih osoba sa prekomernom telesnom težinom. Posle šestomesečne intervencije određeni obrasci ishrane bili su povezani sa promenama indeksa telesne mase i obima struka. Međutim, kada su naučnici proverili ABO genotip učesnika, podudaranje krvne grupe sa odgovarajućom dijetom nije promenilo rezultate. Autori su zaključili da ABO genotip nije uticao na povezanost između ovih dijeta i pokazatelja kardiometaboličkog zdravlja.

Još jedan interesantan test teorije došao je iz istraživanja biljne ishrane. U sekundarnoj analizi 16-nedeljnog randomizovanog kliničkog ispitivanja, istraživači su proveravali da li krvna grupa utiče na rezultate veganske ishrane sa malo masti. U analizi 68 učesnika nisu pronašli značajne razlike u promenama telesne težine, masnog tkiva, masnoća u krvi ili kontrole šećera koje bi mogle da se objasne krvnom grupom.

Šta je pokazao sistematski pregled studija

Sistematski pregled objavljen u časopisu American Journal of Clinical Nutrition postavio je vrlo konkretno pitanje: da li pridržavanje dijete određene prema krvnoj grupi poboljšava zdravlje ili smanjuje rizik od bolesti? Istraživači su pregledali 1.415 radova. Nakon procene dostupnih dokaza nisu pronašli studije koje bi potvrdile zdravstvene koristi ABO dijeta.

Zaključak je bio jasan - nema dokaza koji potvrđuju zdravstvene koristi ishrane zasnovane na krvnim grupama. Kasnija istraživanja dodatno su testirala ovu hipotezu, ali je nisu potvrdila.

Zašto se onda neki ljudi osećaju bolje kada počnu ovako da se hrane

Odgovor može da bude mnogo jednostavniji od krvne grupe. Kada osoba počne pažljivije da bira hranu, često istovremeno smanjuje unos industrijski prerađenih namirnica, hrane bogate dodatim šećerima i viška kalorija, a povećava unos povrća, voća i drugih nutritivno vrednih namirnica. Promena takvog tipa može da donese korist bez obzira na slovo koje piše pored krvne grupe.

Savremena istraživanja mnogo više podržavaju kvalitet celokupnog obrasca ishrane. Veliki pregled sistematskih pregleda i meta-analiza randomizovanih studija, objavljen 2024. godine, analizirao je različite obrasce ishrane kod osoba sa kardiometaboličkim faktorima rizika. U fokusu ovakvih istraživanja nalaze se sastav i kvalitet ishrane, a ne izbor namirnica prema ABO krvnoj grupi.

Ishrana i fizička aktivnost idu zajedno, ali krvna grupa ne određuje vežbu

U okviru D'Adamovog koncepta različitim krvnim grupama preporučuju se i različite vrste fizičke aktivnosti. Tako se osobama sa krvnom grupom A preporučuju joga i tai-chi, dok se krvnoj grupi O savetuju intenzivnije aerobne aktivnosti. Nema dovoljno naučnih dokaza da bi vrstu fizičke aktivnosti trebalo birati prema ABO krvnoj grupi.

Izbor vežbanja zavisi od zdravstvenog stanja, godina, fizičke kondicije, eventualnih bolesti i povreda, ciljeva i mogućnosti pojedinca. Poseban oprez potreban je osobama sa dijabetesom i drugim hroničnim bolestima.  Osoba sa dijabetesom, bolestima bubrega, srca, gastrointestinalnog sistema ili nekim drugim hroničnim stanjem ne bi trebalo da izbacuje čitave grupe namirnica samo zato što određena dijeta to preporučuje njenoj krvnoj grupi.

Isto važi za suplemente. Plan ishrane kod hroničnih bolesti trebalo bi da se prilagodi dijagnozi, terapiji, laboratorijskim rezultatima, nutritivnim potrebama i drugim individualnim karakteristikama pacijenta.

Krvna grupa može da bude medicinski važna iz brojnih razloga, ali za sada nema dovoljno dokaza da na osnovu nje treba određivati šta će se naći na našem tanjiru.

(eKlinika.rs)