Morski plodovi poput određenih vrsta ribe, rakova i mekušaca omiljena su i delikatesna hrana širom svih meridijana. Ove namirnice su izuzetno nutritivno iskoristive, lako se vare i sadrže bogatstvo takozvanih dobrih masti. Međutim, neke kategorije ljudi bi trebalo da ih u potpunosti eliminišu iz ishrane ili koriste u manjim količinama. Važno je i voditi računa o pravilnom načinu čišćenja i pripreme, odnosno adekvatne termičke obrade, kako ne bi došlo do kontaminacije različitim opasnim supstancama, uz izbegavanje podgrevanja.
Koristi od konzumiranja, i koji morski plodovi sadrže najviše vitamina i minerala
Ova ishrana sadrži velike količine n-3 polinezasićenih masnih kiselina, kao i drugih važnih mikroelemenata kakvi su selen, jod, kalijum, vitamini A, B (12), D i E, fosfor. Kao značajan izvor proteina, morski plodovi su lako svarljivi zbog vlakana, i niskog sadržaja holesterola.
Recimo, lignje sadrže i bakar koji pomaže kod bolje apsorpcije gvožda, što je značajno za one koji boluju od anemije, a visok sadržaj vitamina B može da pomogne kod migrene.
U dagnjama ima dosta joda koji utiče na lučenje hormona tirozin, što ih čini dobrom namirnicom za osobe koje imaju problem sa štitnom žlezdom.
Hobotnicu treba da jedu osobe sa višim holesterolom jer sadrži taurin, aminokiselinu koja ga razlaže u krvnim sudovima i utiče na bolje zdravlje srca, uz visok sadržaj gvožđa.
Rakovi i škampi imaju samo 100 kalorija na 100 grama, a vitamin E u jastogu štiti naše ćelije od oštećenja.
Prva velika mana – visok sadržaj purina
Plava riba (sardine, inćuni), haringa, srdela i skuša, ali i tuna, losos, smuđ, kao i zglavkari (škampi, dagnje) i riblje konzerve, sadrže, ozbiljno visok sadržaj purina.
Mokraćna kiselina u telu koja se gomila, ne izlučuje i uzrokuje taloženje koje dovodi do gihta, zadržava i purine. Zbog toga se onima koji boluju od gihta, a kod kojih je bolest u akutnoj fazi, savetuje potpuno izbegavanje ovih namirnica, a ostalima sugeriše ograničeno.
Teški metali i opasnost od trovanja
Neki teški metali poput olova, žive i kadmijuma pronađeni su u pojedinim morskim plodovima, posebno onim na vrhu prehrambenog lanca poput tune, ajkule, sabljarke i skuše.
U odnosu na to odakle riba i morski plodovi dolaze i kakav režim prerade prođu, zavisi i mogućnost pojave teških metala. U nekima je, čak, pronađen i arsen.
Prekomerni unos takvih namirnica može dovesti do narušenog kognitivnog, mentalnog i fizičkog zdravlja, a studije kažu da se zdravstvene koristi ribe i morskih plodova za naše kardiovaskularno zdravlje tako poništavaju, uz dodatne rizike.
Takođe, trovanje živom morskom hranom takođe može povećati rizik od autoimunih bolesti kod žena. Iz istog razloga ne preporučuju se ni trudnicama.
Morski plodovi mogu da sadrže parazite i bakterije
Pod određenima okolnostima (fekalna zagađenja, industrijski pogoni ili havarije u okruženju, loša higijena u restoranima), riba i morski plodovi mogu lako da se zaraze parazitskim patogenima. Ovo posebno važi za suši koji se ne obrađuje termički.
Paraziti morskih plodova uključuju i pojavu trakavice koja može da izazove pojavu alergijskih reakcija, crevnih perforacija, dijareje i bolova u abdomenu. Posebno su izložene osobe sa kompromitovanim imunološkim sistemom, oštećenom funkcijom jetre, dijabetesom, kao i stariji.
Bakterije kao što su salmonela, šigela ili stafilokoka takođe mogu da kontaminiraju morske plodove i da izazovu probleme sa želucem, dijareju, mučnine, povraćanje i grčeva u stomaku.
Da li je bezbedno podgrevati ovu hranu
Morske plodove je uvek najbolje jesti ako sigurno znamo da su sveži, a da li je bezbedno podgrevati ih, zavisi od načina skladištenja.
Prema navodima Agencije za hranu i lekove (FDA), sveži morski plodovi koji odmah zamrznuti, trebalo bi da budu sigurni i za ponovno zagrevanje. Međutim, oni koji su neko vreme stajali na sobnoj temperaturi mogu da budu pokriveni bakterijama, a nije sigurno da će ih podgrevanje uništiti.
FDA preporučuje i da morske plodove bacite ako su vam stajali više od dva sata van frižidera, jer je potvrđeno da bakterije mogu da se pojave i da se ubrzano razmnožavaju na morskim plodovima na bilo kojoj temperaturi između 40 i 140 stepeni Celzijusa.
