Mnogi ovo jedu leti misleći da prave najzdraviji izbor: Stručnjaci upozoravaju da prave veliku grešku

Naučni dokazi ukazuju na to da morski plodovi predstavljaju jedan od najvrednijih izvora proteina, zdravih masti, vitamina i minerala. Ipak, način pripreme, izbor vrste i poreklo namirnice mogu značajno da utiču na njihov uticaj na zdravlje.

Zašto su morski plodovi dobri za zdravlje

Nema dileme da morski plodovi mogu pozitivno da utiču na zdravlje. Višedecenijska istraživanja pokazuju da ishrana bogata ribom i drugim morskim organizmima može da smanji rizik od brojnih bolesti, pre svega kardiovaskularnih i neurodegenerativnih. Istovremeno, sadrže hranljive materije koje mnogim ljudima nedostaju u svakodnevnoj ishrani.

Preporučujemo

Bogat izvor proteina, vitamina i minerala

Riba, školjke i rakovi predstavljaju izuzetno bogat izvor visokokvalitetnih proteina, ali i vitamina B12, vitamina B6, selena, cinka, gvožđa i drugih važnih mikronutrijenata.

Na primer, porcija kuvanih školjki od oko 85 grama obezbeđuje:

• više od 3.500 odsto dnevnih potreba za vitaminom B12
• 99 odsto preporučenog dnevnog unosa selena
• 21 odsto dnevnih potreba za cinkom
• 13 odsto dnevnih potreba za gvožđem.

S druge strane, polovina fileta divljeg lososa (154 grama) sadrži:

• 196 odsto dnevnih potreba za vitaminom B12
• 131 odsto preporučenog unosa selena
• 85 odsto potreba za vitaminom B6
• 21 odsto dnevnog unosa kalijuma.

Istraživanja pokazuju da veliki broj ljudi ne unosi dovoljno vitamina B12 i B6, selena, gvožđa i cinka. Dugotrajan nedostatak ovih hranljivih materija može da poveća rizik od anemije, depresije, oslabljenog imuniteta i drugih zdravstvenih problema. Posebno su ugrožene mlađe žene, starije osobe, trudnice i dojilje.

Najvažniji prirodni izvor omega-3 masnih kiselina

Morski plodovi predstavljaju glavni izvor dve najvažnije omega-3 masne kiseline – EPA (eikozapentaenske) i DHA (dokozaheksaenske). Ove masne kiseline imaju ključnu ulogu u pravilnom radu mozga i nervnog sistema, funkcionisanju nervnih ćelija, regulaciji zapaljenskih procesa, očuvanju zdravlja srca i krvnih sudova.

Brojne studije pokazuju da osobe koje redovno jedu ribu bogatu omega-3 masnim kiselinama imaju manji rizik od razvoja srčanih bolesti, ali i sporije propadanje kognitivnih funkcija tokom starenja.

Morski plodovi mogu da smanje rizik od hroničnih bolesti

Zahvaljujući kombinaciji proteina, vitamina, minerala i omega-3 masnih kiselina, morski plodovi povezani su sa manjim rizikom od razvoja brojnih bolesti.

Jedna velika analiza koja je obuhvatila 34 naučne studije, pokazala je da osobe koje češće jedu ribu imaju manji rizik od koronarne bolesti srca, ređu pojavu infarkta miokarda, manji rizik od srčane slabosti, niži rizik od moždanog udara, manju verovatnoću razvoja depresije, niži rizik od raka jetre i manji ukupni rizik od prerane smrti.

Druga velika analiza, koja je obuhvatila 40 studija, pokazala je da povećanje dnevnog unosa ribe za svega 20 grama može da smanji rizik od koronarne bolesti srca i smrti izazvane ovom bolešću za oko četiri odsto.

Da li morski plodovi imaju i loše strane i kako ih anulirati?

Iako naučni dokazi potvrđuju da morski plodovi predstavljaju zdrav izbor, postoje određeni rizici koje ne treba zanemariti. Najvažnije je kako se pripremaju, koje vrste se biraju i koliko često se konzumiraju.

Prženje ribe i drugih morskih plodova dovodi do stvaranja jedinjenja koja mogu štetno da utiču na organizam. Tokom prženja nastaju heterociklični amini, aldehidi, akrolein i policiklični aromatični ugljovodonici, jedinjenja koja se povezuju sa većim rizikom od razvoja pojedinih vrsta karcinoma.

Istraživanja pokazuju da osobe koje često jedu prženu ribu imaju povećan rizik od raka pluća i prostate.

Osim toga, redovna konzumacija pržene hrane povezana je i sa većim rizikom od bolesti srca. Jedna velika studija sprovedena među ženama u postmenopauzi pokazala je da su ispitanice koje su često jele prženu ribu ili prženu piletinu imale 13 odsto veći rizik od smrti usled srčanih bolesti.

Slično tome, česta konzumacija usoljene i dimljene ribe povezuje se sa povećanim rizikom od razvoja uznapredovalog raka prostate.

Pojedine vrste ribe sadrže mnogo žive

Određene vrste morske ribe mogu da sadrže velike količine žive, teškog metala koji se nakuplja u organizmu. Količina žive zavisi od starosti i veličine ribe, ali i od stepena zagađenja voda u kojima živi.

Najviše žive sadrže ajkula, pojedine vrste tune, sabljarka i kraljevska skuša. 

Živa može da utiče na razvoj nervnog sistema fetusa, zbog čega su trudnice, dojilje i mala deca posebno osetljivi. Dugotrajno izlaganje većim količinama žive povezuje se i sa povećanim rizikom od visokog krvnog pritiska, srčanog udara i poremećaja rada imunskog sistema.

S druge strane, vrste koje sadrže malo žive uključuju pastrmku, bakalar, oslića, haringu, lososa, sardinu, školjke poput kamenica i dagnji. Posebna pažnja savetuje se osobama koje često jedu sirovu tunu, jer organizam živu lakše apsorbuje iz sirove nego iz termički obrađene ribe.

Mikroplastika je novi razlog za oprez

Sve veće zagađenje mora dovelo je do prisustva mikroplastike u gotovo svim delovima morskog ekosistema. Mikroplastika predstavlja sitne plastične čestice manje od pet milimetara koje nastaju raspadanjem plastičnog otpada ili tokom industrijske proizvodnje.

Iako istraživanja još nisu dala konačan odgovor o posledicama po zdravlje ljudi, naučnici upozoravaju da dugotrajno unošenje mikroplastike putem hrane može da predstavlja potencijalni zdravstveni problem.

(eKlinika.rs)